IZBORNA SKUPŠTINA UNIJE SINDIKATA
Za predsednika Unije sindikata izabran Dragoljub Stošic. Izabran i petoclani Nadzorno-statutarni odbor. Usvojen novi Statut Unije.
Izborna Skupština Unije sindikata, cija je Sindikat Telekoma "Srbija" clanica, održana je 13. novembra u Zvezdara teatru u Beogradu.
Skupštini je prisustvovalo 75 delegata od 82 pozvana i brojni gosti. Od gostiju su prisustvovali ministar pravde Srbije Vladan Batic, republicki ministar za socijalna pitanja Gordana Matkovic, predsednik Udruženja poslodavaca Boban Atanackovic,
predstavnici drugih sidnikalnih centrala, gosti iz Skupštine grada Beograda i pojedinih beogradskih opština.
Skupština je bila izborna. Za predsednika je jednoglasno izabran Dragoljub Stošic.
Izabran je i Nadzorno-statutarni odbor koji ima pet clanova. Za clanove su izabrani Matkovic Milena (Sindikat Telekoma "Srbija" - Direkcija za ekonomske poslove), Snežana Mandic (Dom zdravlja Savski venac), Ilinka Colic (Robne kuce), Goran Stojkovic (Sindikat GSP "Beograd") i Branko Vitorovic (Sindikat taksija).
Izveštaj o radu Unije sindikata podneo je predsednik Dragoljub Stošic. On je naveo da je Unija sindikata nastala u vreme otpora prethodnoj vlasti, da joj je cilj bio oporavak radnickih prava i da je zadržala taj kurs. Od formiranja smo se trudili da saradujemo sa svim sindikalnim centralama koje su pokazale interes za saradnju i zajednicke akcije, istakao je Stošic u izveštaju. On je ukazao da je Unija pomogla velikom broju pojedinaca i manjih grupa koje je njihova sindikalna centrala napustila ili ih zanemarila u odsudnom trenutku.
Stošic je naveo da ni posle demokratskih promena odnos vlasti prema radništvu nije ružicast. Jasno je da se novac u džep obicnog coveka ne može vratiti preko noci. Medutim, umesto ocekivanog rasterecenja došli su nameti, rekao je Stošic. On je istakao da upravo zato Unija sindikata nije pristala da bude još jedan državni sindikat. Prica o tome koliko je ko doprineo radanju demokratije u Srbiji danas, dve godine posle, potpuno je deplasirana. Ne živimo od onoga što je bilo, vec od onoga što je danas i što nas sutra ceka. Zato necemo više govoriti o tome koliko su clanovi Unije ucestvujuci u svim mitinzima, protestima i štrajkovima doprineli toj demokratiji, vec šta nas sve ceka na putevima tranzicije i privatizacije, rekao je Stošic.
Dragoljub Stošic, predsednik Unije sindikata
CILJ - OMASOVLJENJE I EDUKACIJA CLANSTVA
Unija sindikata ima 25 sindikata clanica i oko 11 000 clanova. Želimo da promovišemo Uniju da bi ojacala i u unutrašnjosti Srbije. Namera je da otvorimo nova povereništva, poput onih u Kragujevcu i Nišu - kaže Stošic.
Najvažniji zadatak koji nam predstoji je formiranje Glavnog odbora Unije sindikata koji treba da odredi smernice u pravcu kojih ce Unija delovati, izjavio je za TELEKOM VESTI Dragoljub Stošic, predsednik Unije sindikata.
On je naveo da ce jedan od osnovnih ciljeva biti kampanja za promovisanje Unije u unutrašnjosti Srije i da je namera da budu osnovana povereništva, poput onih koja vec postoje u Nišu i Kragujevcu. Predstoji nam omasovljenje i edukacija clanstva jer ce zaposleni vrlo brzo shvatiti da ce u narednom periodu sindikat biti jedina adresa na koju ce moci da se obrate, kaže Stošic. Predsednik Unije je precizirao da Unija trenutno ima oko 11 hiljada clanova i da u okviru nje deluje 25 sindikata clanica.
Zahvaljujem svima koji su uporno sledili naš kurs u nastojanju da stvorimo jaku sindikalnu centralu, istice Stošic.
Rezolucija Skupštine Unije sindikata o podeli sindikalne imovine
Unija sindikata zahteva da podela sindikalne imovine bude izvršena po principu reprezentativnosti. U drugim zemljama u tranziciji to pitanje uglavnom rešeno.
Skupština Unije sindikata jednoglasno je usvojila Rezoluciju o podeli sindikalne imovine. Objavljujemo tekst Rezolucije u celosti.
Posle demokratskoh promena u Srbiji došlo je do znacajnih promena na sindikalnoj sceni. Time su stvoreni i uslovi za razvoj i unapredenje sindikalnog pluralizma, koji je prethodna vlast na sve moguce nacine gušila favorizujuci samo jedan, svoj sindikat. Tadašnji Savez sindikata Srbije, potpomognut uplitanjem državnog aparata, imao je monopol, navodi se u Rezoluciji.
Danas se sve više namece potreba za pokretanjem pitanja podele sindikalne imovine, iako se pokazalo da država ni dve godine posle demokratskih promena, za to nije preterano zainteresovana. Podsetimo da su zemlje u tranziciji to pitanje uglavnom vec rešile. Dakle, pitanje podele sindikalne imovine mora hitno biti rešeno i u Srbiji jer su u sticanju te imovine ucestvovali svi zaposleni u Srbiji. Iz toga proizilazi da zaposleni imovinu sindikata treba i da koriste.
Unija sindikata zahteva da ta podela bude izvršena po principu reprezentativnosti, na miran i civilizovan nacin. Dosadasšnja iskustva pokazuju da je ta imovina koja je pod kontrolom samo jednog sindikata donosi veliku materijalnu korist, cime se druge sindikalne centrale dovode u neravnopravan položaj. Takode, svedoci smo da rukovodstvo Saveza sindikata Srbije nenamenski koristi imovinu izdajuci je u zakup, dok druge sindikalne centrale placaju visoku cenu zakupnine sindikalnog prostora, navodi se u Rezoluciji koju su jednoglasno usvojili delegati Unije sindikata.
U Beogradu 12.11.2002. godine
Evo nekoliko fotografija:
