UNIJA SINDIKATA, SINDIKAT TELEKOMA " SRBIJA"
SEKRETARIJAT BEOGRAD, KOSOVSKA 10/III
tel. 3231-447, 32-10-348, faks 32-30-564
http:// www.sindikat-telekoma.co.yu e-mail: sintel@eunet.yu
Broj: 1193/6
Datum: 15.11.2002. godine, BEOGRAD 

Blic

        Poštovana redakcijo,

        Nisam mogao da ne reagujem na clanak " Plate iz budžeta preteџke za privredu" objavljen u vašem listu 12. novembra 2002. godine.
        Naime, u kratkom osvrtu na visinu plata zaposlenih u Telekomu, gospodin Tomislav Milosavljevic je sa malo reci izneo brojne neistine, koje u najmanju ruku ne idu uz renome jednog uvaženog ekonomiste, a istovremeno pomažu neupucenim citaocima da neosnovano formiraju negativan stav o Preduzecu "Telekom Srbija".
        Da bi javnost, a i uvaženi ekonomista, bili upoznati sa pravim informacijama o Preduzecu za telekomunikacije "Telekom Srbija"a.d. u vezi sa visinom i dinamikom rasta zarada zaposlenih i sa njihovim uticajem na budžet Republike Srbije, molim da objavite sledece:
    1) Preduzece Telekom "Srbija" je akcionarsko društvo formirano 1997. godine prodajom dela kapitala stranim akcionarima i zadrъavanjem ostatka akcija u posedu PTT-a. Preduzece vrši usluge od javnog znacaja i po tom osnovu zaslužuje kontrolu cena i kvaliteta usluga, ali nije javno preduzece i ne posluje na teret budžeta.
    2) Kreator Uredbe o ogranicenju zarada u javnim preduzecima, je naknadno i bez ikakvog osnova u tu grupaciju ukljucio i "Telekom" kao akcionarsko društvo, sa ciljem da ogranici rast zarada zaposlenih nezavisno od rezultata poslovanja. Isti status i delatnost poslovanja ima i preduzece Mobtel, u kome je PTT takode vlasnik akcija, pa nije u grupi javnih preduzeca.
    3) Prosecna zarada u Telekomu iznosi 14.400 dinara, što je 40% iznad proseka u Srbiji. Medutim, od oktobra 2002. godine, kada je pocela kontrola zarada uz posredovanje MMF-a, prosecna zarada u "Telekomu" je za 40% sporije rasla od proseka u Republici. Prosek zarada u Republici obuhvata zvanicno obracunate i isplacene zarade zaposlenih u svim sektorima ukljucujuci i sve znacajniji privatni sektor, u kojem se uz casne razlike, zarade po pravilu isplacuju na nivou utvrdenog minimuma, a razlika isplacuje na drugi nacin bez evidentiranja. Otuda stvarna primanja u privatnom sektoru i prosek u Republici nisu za uporedivanje sa prosekom u "Telekomu". Kao posledica takvog odnosa u zaradama "Telekom" izraženu pojavu odliva visoko strucnih kadrova, koji predstavljaju okosnicu uspešnog i daljeg razvoja Preduzeca.
    4) Preduzece "Telekom" nije monopolista u svim uslugama. U znacajnom delu usluga (mobilna telefonija) ima izraženu konkurenciju, ali i vecu konkurentsku sposobnost mereno kroz kvalitet i cene usluga.
    5) Preduzece "Telekom" posluje pozitivno. Za šest meseci ove godine ostvarilo je vecu dobit od ukupne mase isplacenih zarada zaposlenih radnika. Preduzece Telekom u velikoj meri utice na budžet Republike, ali ne na rashodnoj vec samo na prihodnoj strani. Samo po osnovu poreza i socijalnih doprinosa u vezi sa zaradama zaposlenih, prema sadašnjem nivou zarada, Preduzece "Telekom" ostvaruje prihod budžeta u iznosu 1,5 mijijardi dinara.
    6) Otuda, protest zaposlenih predvoden Sindikatom Telekoma "Srbija" nije usmeren da "izboksuje" povecanje zarada, vec da se iskljucenjem iz Uredbe otkloni ucinjena nepravda i omoguci vezivanje isplate zarada za rezultate poslovanja Preduzeca u celini, ukljucujuci i kvalitet usluga, do cijeg je unapredenja stalo i sindikatu jednako kao i poslovodstvu Preduzeca.

Predsednik
Sindikata Telekoma "Srbija"
Zoran Mrvaljevic

, 12.11.2002.

Ekonomisti Danica Popović, Tomislav Milisavljević i Jurij Bajec govore za „Blic“ o upozorenje MMF

Plate iz budžeta preteške za privredu

BEOGRAD - Restriktivne projekcije budžeta za 2003. godinu, konačan dogovor oko ustavnog aranžmana između Srbije i Crne Gore u vezi sa preuređenjem zajedničke države i „zauzdavanje“ daljeg rasta plata u državnom sektoru, problemi su sa kojima se naša zemlja mora suočiti pre nego što Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda januara naredne godine odobri SRJ treću tranšu od 67 miliona dolara u okviru trogodišnjeg aranžmana. U komentarima ovih upozorenja ekonomisti se slažu da je upozorenje koje je stiglo iz MMF opravdano ukoliko se želi održavanje makroekonomske stabilnosti kod nas i dalje sređivanje situacije u domaćoj privredi.
        Danica Popović, analitičar Centra za liberalno-demokratske studije u Beogradu, kaže da su slična upozorenja i pre ovog najnovijeg koje je izrekao MMF stizala i od strane nekih domaćih ekonomista.
        - Od 5. oktobra 2000. do danas plate su uglavnom pratile rast inflacije i cena, ali s druge strane rast proizvodnje u čitavom ovom razdoblju bio je svega oko pet odsto - ističe Danica Popović.
        Ona mogućnost za brži rast zarada, pre svega u vanprivredi, vidi u ubrzavanju procesa privatizacije.
        - Međutim, koncept privatizacije koji je izabrala Vlada Srbije relativno je spor, i mi smo sada možda tek na prvoj trećini ovog procesa. Sa ovim tempom značajnije povećanje primanja može se očekivati tek za dve do tri godine - smatra ona.
        I Tomislav Milisavljević, iz Instituta za tržišna istraživanja, slaže se da je u javnom sektoru zabeležen neprimereno visok rast primanja.
        - Čak u poslednje vreme javni sektor beleži veći rast primanja od rasta plata u privredi, što može dovesti do deformisanja tržišnih mehanizama. Većina tih povišica uglavnom je izboksovana ili obustavama rada ili pretnjama. Ako kao primere uzmemo EPS ili „Telekom“, plate zaposlenih u ovim preduzećima više su neko u mnogim drugim firmama i nisu u sladu sa kvalitetom usluga koje se građanima pružaju - tvrdi Milisavljević. On i povišice koje su tokom ove jeseni dobili zaposleni u nekim društvenim delatnostima smatra neprimerenim jer prevazilaze mogućnosti privrede. Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta, takođe smatra da tokom prethodnih šest meseci rast plata nije bio praćen odgovarajućim porastom privrednih aktivnosti.
        - Ekonomisti su još ranije upozoravali da ova činjenica, ma kako bila poželjna, može imati loše posledice posmatrano srednjoročno. U 2001. godini dobar deo porasta zarada pojela su ispravljanja dispariteta cena nekih proizvoda i usluga, ali ove godine to nije bio slučaj. Mislim da je izlaz pre svega u „zauzdavanju“ plata koje se isplaćuju u javnom sektoru. Ali, s druge strane, zarade onih koji proizvode novu vrednost nesmetano bi trebalo da idu naviše u skladu sa poslovnim rezultatima i mogućnostima. U svakom slučaju, privredi treba dati veći manevarski prostor za rast plata, a usporiti njihov porast u sektorima koji se finansiraju iz budžeta - ističe Bajec, napominjući da je ukupna javna potrošnja kod nas i dalje veoma visoka i da na nju odlazi polovina društvenog proizvoda.
        On smatra da je za zemlju poput naše koja ima ambiciju da otvara nova radna mesta i privuče investicije „to nedopustivo“.
        - Ipak, mislim da je primedba MMF došla u pravo vreme jer još uvek nije usvojen budžet i dogovoren obim finansiranja zajedničke države Srbije i Crne Gore, pa nadležni imaju vremena da projekciju ukupne javne potrošnje za 2003. još jednom razmotre, ma koliko to bilo politički i socijalno osetljivo - kaže Bajec.

P. Radojević