Na zadnjem IO je formirana radna grupa za praćenje zakona o telekomunikacijama, koji je ušao u skupštinsku proceduru. Ove naše primedbe će se čuti preko dve ili tri poslaničke grupe.

 

Sindikalnim organizacijama 

Šaljemo vam neprecišcene nacelne primedbe Radne grupe na obrazloženje Nacrta Zakona o telekomunikacijama, koji se nalazi na sajtu Vlade Republike Srbije www.srbija.sr.gov.yu . Predlažemo vam da svoje primedbe pošaljete na e/mail Sindikata sintel@eunet.yu.  Radna grupa svakodnevno ce vam dostavljati radni materijal i ocekujemo vaše predloge. 

O B R A Z L O Ž E NJ E

I USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

        Ustavni osnov za donošenje Zakona o telekomunikacijama sadržan je u odredbi clana 72. stav 1. tacka 9. Ustava Republike Srbije, kojom je predvideno da Republika Srbija ureduje i obezbeduje, izmedu ostalog, i osnovne pravce privrednog i tehnološkog razvoja, kao i u odredbi clana 72. stav 1. tacka 12. Ustava, a u vezi odredbi cl. 55. stav 1, 57, 60. st. 1, 3, 5. i 6. i 64. Ustava. Naime, odredbom clana 72. stav 1. tacka 12. predvideno je da Republika Srbija ureduje i obezbeduje i druge odnose od interesa za Republiku, u skladu sa Ustavom, dok se ustavnim odredbama cl. 55, 57, 60. i 64. u Republici Srbiji predvida sloboda  privredivanja i slobodno obavljanje privredne delatnosti pod jednakim uslovima u skladu sa Ustavom i zakonom, jamci se stranom licu obavljanje privredne delatnosti pod uslovima koji su zakonom utvrdeni za domaca lica, utvrduje se pravni režim prirodnih bogatstava kao dobara od opšteg interesa i njihovog korišcenja (u slucaju ovog zakona - radiofrekvencije), predvida se slobodna razmena roba i usluga i utvrduje protivustavnim svaki akt ili radnja kojima se stvara ili podstice monopolski položaj, odnosno kojima se na drugi nacin ogranicava tržište.

II RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

        Prvi razlog za donošenje novog, kvalitativno drugacijeg zakona kojim bi se uredili odnosi u oblasti telekomunikacija je što je važeci republicki Zakon o sistemima veza, ciji su predmet uredivanja i telekomunikacije, donet još juna 1991. godine, a za proteklih deset godina inoviran je fakticki (ne racunajuci izmene visina propisanih kazni za prekršaje, koje su vršene tokom 1993. i 1994. godine) samo jednom, maja 1997. godine i to jedino sa ciljem da se stvori zakonska osnova za transformaciju Javnog preduzeća PTT saobracaja "Srbija" i formiranje Preduzeca za telekomunikacije "Telekom Srbija" a.d., odnosno prodaju dela ovog
preduzeća. 
        Oblast telekomunikacija- sistema veza bila je regulisana Zakonom o osnovama sistema veza (SL.L. SFRJ 24/74) i Zakonom o sistemima veza (Sl.l. SFRJ br. 41/88). Zakon o sistemima veza (Sl.glasnik RS 38/91) reguliše samo pitanja organizacije i rada JP PTT saobracaja Srbije. 
        Sama cinjenica da je Zakon donet pre više od deset godina, a da za predmet svog uredivanja ima jednu od razvojno najdinamicnijih oblasti savremenog ljudskog društva, vec je dovoljan razlog da se pristupi donošenju novog zakona. Naime, važeci zakon je u velikoj meri neprimenjiv na citav niz pitanja i odnosa savremenih telekomunikacija. Sa jedne strane Zakon je apsolutno neuskladen sa brojnim novim uslugama koje su prisutne i na postojecem telekomunikacionom tržištu u Srbiji (primera radi Zakon uopšte niti pominje, niti ureduje Internet usluge, interkonekciju telekomunikacionih operatora, zakup linija i
dr.).
        Internet - poglavlje posebno. Nije regulisao, samo pomenuto. Interkonekcija-medusobno povezivanje telekomunikacionih mreža, iz razloga što su operatori davaoci usluga. Zakup linija regulisan je dosadašnjim pozitivnim zakonodavstvom. Sa druge strane, podjednaka neuskladenost postoji i sa medunarodnim principima, pravilima i standardima uredenja odnosa u ovoj oblasti, pre svega onima koji važe u Evropi. 
        Cl. 6 stav 3 tacka 4.Saveznog zakona o sistemima veza
Ova opšteprihvacena i obavezujuca pravila nužno je ugraditi u domace zakonodavstvo ne samo zbog potrebe formalnog uskladivanja pravnog sistema sa sistemima evropskih zemalja, niti zbog obaveza koje proizilaze za sve clanice Medunarodnog saveza za telekomunikacije, ciji je clan i na{a zemqa, vec stoga što je to nesporni interes same zemlje i njenog razvoja.
        Naime, telekomunikacije su, po svojoj prirodi, oblast koja može funkcionisati i razvijati se samo ako je povezana sa telekomunikaciojama drugih zemalja, a sa njima se može povezivati jedino ukoliko je i pravni sistem u ovoj oblasti u skladu sa medunarodnim pravilima.
        Drugi razlog za donošenje ovog zakona je cinjenica da predmet do sada važeceg zakona obuhvata i telekomunikacije i obavljanje poštanskog saobracaja. S
obzirom na bitnu razlicitost ovih dveju oblasti ljudske delatnosti, postoji opravdana potreba da se one i normativno razdvoje i urede posebnim zakonima. Takode treba imati u vidu da je i sam pojam "sistemi veza" davno napušten kako u uporednopravnoj praksi, tako i u samoj strucnoj teoriji telekomunikacija.
        Predloženi Zakon o telekomunikacijama ima dvojaki cilj.
        Sa jedne strane, njegovo donošenje treba da bude pravni osnov za korenite reforme u ovoj oblasti. Suština reforme koju utemeljuju predložena rešenja je
uredivanje odnosa u oblasti telekomunikacija na principima: 
    - slobodnog i otvorenog tržišta,
    - ravnopravnosti i nediskriminatorskog položaja svih ucesnika na ovom tržištu, koji se bave telekomunikacionom delatnošcu,
    - sprecavanje bilo kog vida monopolskog ponašanja,
    - podizanje nivoa i kvaliteta telekomunikacionih usluga i zaštita njihovih korisnika i
    - deregulacija, u smislu izmeštanja regulatorne funkcije (odlucivanje o pravima i obavezama) sa države i klasicnih državnih organa (Vlada i organi uprave, odnosno ministarstvo) na nezavisno regulatorno telo koje je i pravno i fukcionalno odvojeno kako od države, kao eksponenta politicke moci, tako i od uticaja interesnih grupa, pre svega telekomunikacionih operatora, o cijim pravima i obavezama odlucuje, rukovodeci se prethodno navedenim principima uredenja odnosa.
        Uneti iz propisa Evropske unije strana 136
        Svi ovi pricipi imaju za cilj da postojece i buduce telekomunikacione operatore dovedu u poziciju koja im otvara prostor da mogu maksimalno razvijati svoju delatnost, ali uz obavezu da svoje ponašanje usklade sa utvrdenim pricipima, ukoliko žele da opstanu na telekomunikacionom tržištu. Namera reformskog poduhvata i njegov krajnji rezultat treba da bude razvoj telekomunikacija u Srbiji, što konacno znaci stvaranje uslova za zadovoljavanje potreba gradana za kvalitetnim telekomunikacionim uslugama. Imajuci u vidu trenutno stanje telelekomunikacioja u Srbiji i postojeci nivo telekomunikacionih usluga, donošenje zakona treba da bude tek prvi, ali istovremeno nužni korak da bi reforma otpocela.
        Pored toga, upravo prethodno navedeni principi, kao i njihova razrada kroz konkretna zakonska rešenja, obezbeduju da ovaj pravni akt bude u potpunoj
saglasnosti sa evropskim direktivama i medunarodnim pravnim standardima. Sa druge strane, predlažuci zakon u realnom vremenu i, kako je vec pomenuto, pri postojecem stanju i odnosima u telekomunikacijama u Srbiji, rešenja koja on sadrži podjednako uzimaju u obzir i zateceno stanje, odnosno vode racuna o tome da zakon bude zaista primenjiv u sadašnjim uslovima. To znaci pre svega primenu principa pravne sigurnosti, kroz priznavanje i poštovanje prava telekomunikacionih operatora koja su ovi stekli u skladu sa ranije važecim propisima, a takode i ostavljanje dovoljno razumnog vremena postojecim telekomunikacionim operatorima u kome oni imaju obavezu da svoje ponašanje usklade i prilagode novom nacinu uredenja odnosa. 
        Legalizacija kriminala107 Nacrta zakona
        Dakle, razlozi za donošenje ovog zakona su u nameri da se u oblast telekomunikacija i u obavljanje telekomunikacione delatnosti uvede red, zasnovan na opšteprihvacenim medunarodnim principima i standardima i to tako da uvodenje reda ne samo da nikoga od postojecih telekomunikacionih operatora ne onemoguci u daljem radu, ukoliko svoje delovanje upodobe pravilima ponašanja na telekomunikacionom tržištu, vec naprotiv, da podstakne razvoj novih operatora i novih, odnosno kvalitetnijih usluga, a sve u cilju ukupnog razvoja telekomunikacija u Srbiji, koji je u interesu kako gradana, tako i same države.

III OBRAZLOŽENJE POJEDINIH REŠENJA

1. OSNOVNE ODREDBE

        Reformski karakter predloženog zakona na najopštiji nacin izražen je kroz definisanje nacela na kojima treba da se zasniva uredivanje odnosa u oblasti
telekomunikacija. Predložena nacela pocivaju na nekoliko fundamentalnih principa. Prvi i osnovni princip je da delovanje svih subjekata koji su na bilo
koji nacin ukljuceni u proces uredivanja odnosa u oblasti telekomunikacija mora da bude u funkciji obezbedivanja uslova za razvoj telekomunikacija u Srbiji.
Drugi princip je da odnosi u oblasti telekomunikacija moraju ubuduce biti uredeni na nacin koji ce omoguciti i obezbediti da u prvi plan dodu do izražaja
interesi korisnika telekomunikacionih usluga (nacelo zaštite interesa korisnika, stvaranje uslova za zadovoljenje potreba korisnika za telekomunikacionim uslugama, nacelo obezbedenja maksimalnog kvaliteta uluga).
        Umesto maksimalnog - propisanog kvaliteta usluga
        Treci princip je stvaranje slobodnog i otvorenog telekomunikacionog tržišta koje svim ucesnicima na njemu omogucava i garantuje ravnopravan i nediskriminatorski položaj (nacelo podsticanja konkurentnosti, nacelo podsticanja ekonomicnosti i efikasnosti, nacelo obezbedivanja interkonekcije tj. medusobnog povezivanja telekomunikacionih mreža, odnosno operatora pod ravnopravnim i uzajamno prihvatljivim uslovima).
        Nije obrazložen clan 3 Nacrta
        Nacelo racionalnog i efikasnog korišcenja radiofrekvancijskog spektra nužno proizilazi iz objektivne ogranicenosti ovog prirodnog bogatstva, ali u kontekstu ostalih predloženih nacela upravo treba da obezbedi uslove za razvoj telekomunikacija, a nikako ne sme da se pretvori u sredstvo cijom bi se zloupotrebom iskljucila primena bilo kog drugog nacela, posebno onih koja se odnose na otvorenost tržišta i ravnopravan položaj ucesnika na tom tržištu. Na kraju, nacelo prema kome uredivanje odnosa u ovoj oblasti treba da bude uskladeno sa medunarodnim standardima, praksom i dostignutim tehnickim normativima takode treba da pospeši razvoj telekomunikacija u Srbiji i da omoguci njihovo povezivanje sa svetskim telekomunikacijama. Jedna od bitnih novina predloženog zakona je koncepcijski drugacija
raspodela nadležnosti za obavljanje poslova u oblasti telekomunikacija u odnosu na dosadašnja rešenja.
        Naime, predloženi koncept sadrži raspodelu nadležnosti izmedu Vlade Republike Srbije i ministarstva nadležnog za poslove telekomunikacija, kao državnih organa sa jedne strane i, sa druge strane, Republicke agencije za telekomunikacije, kao samostalne i nezavisne organizacije osnovane ovim zakonom kojoj su poverena odredena javna ovlašcenja, a koja ima funkciju regulatornog tela u oblasti telekomunikacija. Veci deo poslova u oblasti telefonije radila je ZJPTT. Osnivanje regulatornog tela ima za posledicu da se nadležnosti državnih organa u ovoj oblasti svode iskljucivo na najkrupnija i najopštija (strateška) pitanja, dok se gotovo svi poslovi vezani za uredivanje odnosa u oblasti telekomunikacija poveravaju novoosnovanom samostalnom i nezavisnom regulatornom telu, Agenciji.
        Samostalno i regulatorno telo-brisati.

2. REPUBLICKA AGENCIJA ZA TELEKOMUNIKACIJE

        Prema svom pravnom položaju, Agencija je specificna institucija. To je organizacija sui generis. Ona ima svojstvo pravnog lica što je cini samostalnim
pravnim subjektom, a nadležnosti i ovlašcenja koja joj se daju ovim zakonom, kao i sastav, položaj, nacin izbora i razrešenja organa Agencije, obezbeduju da ova
organizacija funkcionalno, dakle suštinski, bude nezavisna kako od bilo kog državnog organa i njegovog potencijalnog uticaja na fakticko uredenje odnosa u oblasti telekomunikacija, tako i od uticaja svih subjekata koji se bave telekomunikacionim mrežama, sredstvima ili uslugama, dakle onih na koje se neposredno ili posredno proteže delovanje Agencije i koji su, po prirodi svog položaja, zainteresovana lica.
        Otvorenost telekomunikacionog tržišta ni u kom slucaju ne znaci odsustvo pravila ponašanja za njegove ucesnike, kontrolu njihovog ponašanja i preduzimanje odgovarajucih mera u slucaju kršenja propisanog ponašanja. U tom smislu predložene nadležnosti Agencije stvaraju zakonski okvir da do punog izražaja dode njena regulatorna funkcija i vršenje prenetih javnih ovlašcenja (od donošenja opštih akata kojima se, u skladu sa ovim zakonom, bliže ureduju pojedine delatnosti u oblasti telekomunikacija, preko izdavanja dozvola predvidenih ovim zakonom, ukljucujuci i sprovodenje postupka za izdavanje odredenih vrsta dozvola, davanja na korišcenje radiofrekvencija, utvrdivanje visina naknada koje su operatori dužni da placaju u skladu sa ovim zakonom, a na osnovu zakonom propisanih kriterijuma, obavljanja svih poslova vezanih za numeraciju telekomunikacionih mreža, donošenja tzv. tehnickih propisa, pracenja i obezbedivanja primene domacih i medunarodnih standarda i tehnickih propisa, obavljanja poslova koji se odnose na izgradnju i postavljanje telekomunikacionih mreža, sistema i sredstava, pa do nadležnosti u oblasti
povezivanja domacih telekomunikacionih mreža sa telekomunikacionim mrežama drugih država).
        Nijedan clan ne reguliše izgradnju objekata. Izgradnja - ne postoji clan koji ga reguliše. I postavljanje- briše se.115-117 medunarodne veze bolje regulisane u saveznom zakonu o sistemima veza.
        Pored toga, Agencija ima i kontrolno-nadzornu funkciju (stara se o primeni ovog zakona i vrši nadzor nad radom javnih telekomunikacionih operatora i drugih lica u oblasti telekomunikacija) što obuhvata i ovlašcenje da, pod zakonom propisanim uslovima, izrice i odgovarajuce mere u slucaju kršenja odredaba ovog zakona odnosno u slucaju ponašanja protivnog uslovima sadržanim u izdatoj dozvoli.
        Agencija takode preuzima delimicno funkciju arbitra u rešavanju sporova izmedu telekomunikacionih operatora i korisnika njihovih usluga, kao i izmedu operatora i vlasnika zemljišta na kome se nalaze telekomunikacioni objekti odnosno sredstva. Funkciju arbitra Agencija ima i u odnosima izmedu samih operatora, bilo da se radi o rešavanju njihovih medusobnih sporova, bilo da je rec o nemogucnosti postizanja njihovog medusobnog dogovora u slucaju zakljucenja ugovora o interkonekciji ili zakupu linija. Medutim, navedene funkcije Agencije ne iskljucuju sudsku zaštitu (tužbom u upravnom sporu) svakoga ko smatra da je odlukom Agencije povredeno neko njegovo pravo ili pravom zašticeni interes.
        U oblasti telekomunikacija regulatorna i kontrolno-nadzorna funkcija imaju poseban znacaj s obzirom na uvek realno prisutno postojanje (cak i u uslovima potpuno otvorenog tržišta) telekomunikacionog operatora koji ima znacajan, dakle preovladujuci uticaj na tom tržištu, što potencijalno stvara latentnu opasnost od monopolskog ponašanja, te se stoga za ovakvog operatora moraju ustanoviti rigoroznija pravila ponašanja i on mora biti pod pojacanim nadzorom regulatornog tela. Stoga Agencija ima posebne nadležnosti u oblasti sprecavanja monopola i monopolskih ponašanja. U tom smislu je, izmedu ostalog, i nadležnost Agencije da, bez obzira na otvorenost tržišta i slobodnu konkurenciju, odreduje tarife za odredene propisane telekomunikacione usluge i da prati sprovodenje tarifne politike.
        U cilju ostvarivanja nacela razvoja telekomunikacija i podizanja nivoa i kvaliteta usluga, što je u interesu svih postojecih i buducih korisnika,
Agencija ima odredene nadležnosti u oblasti obezbedivanja i unapredenja usluga koje spadaju u tzv. univezalni servis (pod kojima se, najkrace receno, podrazumeva
skup telekomunikacionih usluga koje treba da budu dostupne svakom korisniku javne telekomunikacione mreže u Republici Srbiji, odnosno svakom licu u Srbiji koji želi da bude korisnik ove mreže).
        Univerzalni servis- osnovne telefonske usluge, ne za prenos kvalitetnog interneta cl. 49 Nacrta zakona.
        Na kraju, Agencija ima odredenih nadležnosti i ovlašcenja, kao i obaveza koje su u funkciji obezbedivanja javnosti rada kako samog regulatornog tela, tako i telekomunikacionih operatora (vodenje registara koji su javne isprave, formiranje i održavanje baze podataka o registrima koje vodi, objavljivanje odluka, izveštaja i finansijskog plana, prikupljanje informacija i podataka od operatora i dr.).
        Clan 56. Nacrta zakona u vezi kompatibilnog softvera. Ne da se svi prilagodavaju njenom softveru, vec ona postojecim Telekom-a i Mobtel-a. 
        Obaveza Agencije vezana za podnošenje godišnjih izveštaja Vladi i Narodnoj skupštini element je, sa jedne strane, javnosti rada Agencije, a sa druge strane, njene odgovornosti za zakonito obavljanje poverenih poslova.
        Kada su u pitanju organizacija i nacin rada Agencije, predlaže se da Agencijom rukovodi kolektivni organ - Upravni odbor, koji donosi sve odluke i
akta iz nadležnosti Agencije.
        Specifican sastav Upravnog odbora Agencije koga cine predsednik i cetiri clana, njihov izbor, razlozi cije postojanje zbog potencijalnog sukoba interesa iskljucuje mogucnost da neko lice bude predsednik, odnosno clan Upravnog odbora, mandat predsednika i clanova Upravnog odbora i razlozi za razrešenje, imaju za cilj upravo da obezbede nezavisnost same Agencije, odnosno da obezbede strucno, profesionalno, nepristrasno i objektivno odlucivanje Upravnog odbora.
        Suština predloženog koncepta je da predsednika i clanove Upravnog odbora bira Narodna skupština na predlog Vlade. Pri tome, Vlada utvrduje predlog ili po sopstvenoj inicijativi, ili na osnovu kandidatura koje su ovlašceni da podnesu ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija, udruženje telekomunikacionih operatora, registrovana udruženja privrednika, kao i naucne institucije u oblasti telekomunikacija, ili na osnovu sprovedenog javnog konkursa.
        Zašto nije regulisano kao kod radio-difuznog Saveta? 
        Medutim, ono što je najznacajnije za postizanje željene nezavisnosti i visokog stepena profesionalizma i strucnosti u radu i odlucivanju Upravnog odbora je to da se predlozi za izbor utvrduju, kao i da se, shodno tome, odluka o izboru donosi iskljucivo na osnovu strucnih znanja i iskustava koje kandidati poseduju, a koji su od znacaja za delatnosti iz oblasti telekomunikacija, a narocito iz oblasti tehnike, ekonomije i prava, vezanih za telekomunikacije.
        U odnosu na pitanje finansiranja rada Agencije predlaže se rešenje po kome se rad Agencije (Upravnog odbora i službi Agencije) finansira iz prihoda koji cine sredstva ostvarena od naknada i taksi koje Agencija naplacuje od operatora, a u skladu sa godišnjim finansijskim planom. Princip finansiranja Agencije iz sopstvenih izvora prihoda takode treba da bude jedna od garancija njene nezavisnosti.

3. DOZVOLE ZA JAVNE TELEKOMUNIKACIONE MREŽE I JAVNE 
TELEKOMUNIKACIONE USLUGE 

        Predložena su tri osnovna principa na kojima se zasniva obavljanje telekomunikacione delatnosti:
    1. princip zakonitosti u obavljanju telekomunikacione delatnosti, što znaci da niko ne može da se bavi ovom delatnošcu ukoliko mu Agencija nije prethodno izdala dozvolu, osim ako je samim Zakonom drugacije predvideno (za privatne telekomunikacione mreže, za telekomunikacione mreže za specijalne namene, za javne telekomunikacione mreže koje su na osnovu odluke Agencije u slobodnom režimu);
    2. princip ravnopravnosti i nediskriminatorskog položaja svih zainteresovanih subjekata da se bave ovom delatnošcu, što znaci da svako pravno ili fizicko lice, domace ili strano, koje ispuni uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega ima jednako pravo na dobijanje dozvole i to pod jednakim uslovima i
    3. princip javnosti koji se izražava kako u citavom postupku izdavanja dozvola, tako i kroz vodenje javnih registara o svim izdatim dozvolama.
        Izdavanje dozvola je jedna od osnovnih nadležnosti Agencije. Inace, dozvola je opšti, genusni pojam za odluku kojom Agencija odredenom pravnom ili fizickom licu daje pravo da se pojavi na telekomunikacionom tržištu i da na njemu, na nacin utvrden tom odlukom, uzme ucešca, odnosno kojom mu daje pravo da koristi prirodni resurs o cijem korišcenju je nadležan da odlucuje Agencija (radiofrekvenciju).
        Predlažu se cetiri vrste dozvola:
    1. licenca (individualna licenca - individual licence);
    2. odobrenje (opšta licenca - general authorisation);
    3. dozvola za radio stanicu;
    4. tehnicka dozvole (sertifikat).
        Prve dve vrste dozvola - licenca i odbrenje su pravni osnov za obavljanje telekomunikacione delatnosti na koju dozvola upucuje.
        Dozvola za radio stanicu je akt na osnovu koga se stice pravo na korišcenje radio stanice (u tehnickom znacenju ovog pojma koji je definisan u osnovnim
odredbama Zakona), a time i pravo na korišcenje odredene radiofrekvencije. S obzirom na navedeno, ova vrsta dozvole se izdaje ne samo telekomunikacionim
operatorima, vec i svim drugim licima koja za obavljanja raznih drugih delatnosti koje nisu telekomunikacione imaju potrebu za korišcenjem radiofrekvencija i nabavkom i korišcenjem radio stanice (od lica koja se bave pružanjem taksi usluga, do emitera radio i televizijskog programa). Tehnicke dozvole obuhvataju razlicite sertifikate kojima se, nakon izvršene kontrole, potvrduje usaglašenost odredene telekomunikacione mreže, sistema ili sredstva sa propisanim tehnickim standardima i normativima, što omogucava njihovu upotrebu na telekomunikacionom tržištu ili stavljanje u promet.
        Tehnicku dozvolu precizirati.
        Razlika izmedu licence i odobrenja je u sledecem: Licenca se izdaje za one vrste javnih telekomunikacionih usluga kod kojih je neophodno ograniciti broj subjekata koji ce se baviti njihovim pružanjem, zbog toga što se po svojoj prirodi te usluge zasnivaju na korišcenju ogranicenih resursa.
        Nema ogranicenja kod javnih telekomunikacionih mreža, osim kod javne mobilne mreže. 
Klasican slucaj su telekomunikacione usluge cije pružanje podrazumeva korišcenje radiofrekvencija (kao što je javna mobilna telefonija) ili na korišcenju brojeva iz plana numeracije - pozivnih brojeva i kodova (kao što je javna fiksna telefonija). Odluku o tome kada ce se pristupiti izdavanju licence, shodno predloženim nadležnostima Ministarstva, donosi nadležno ministarstvo.
        Odluku treba da donosi Vlada, ne ministarstvo.  
        Licenca bi se izdavala nakon obavezno sprovedenog postupka javnog nadmetanja, pri cemu se predvidaju posebna pravila koja je Agencija dužna da poštuje prilikom sprovodenja ovog postupaka, a ciji je cilj da omoguci i garantuje ravnopravnost, objektivnost i javnost u toku citavog postupka, od raspisivanja javnog oglasa, pa do donošenja odluke. Specificnost izdavanja licenci je i ta što imalac licence ima obavezu da, pored placanja propisanih, redovnih periodicnih godišnjih naknada za njeno korišcenje, prilikom samog dobijanja licence, plati i jednokratnu naknadu za dobijeno licencno pravo, koja predstavlja prihod budžeta Republike, a ciji se konacni iznos odreduje na javnom nadmetanju.
        Umesto licenca-koncesija.
        Odobrenje se, nasuprot licenci, izdaje za one vrste javnih telekomunikacionih usluga koje se pružaju pod standardnim (propisanim) uslovima, a cijim se pružanjem može baviti neograniceni broj subjekata, odnosno svako ko ispunjava, tj. prihvati da ispunjava uslove propisane za tu vrstu usluge, pri cemu se pod propisanim uslovima podrazumevaju uslovi tehnicke prirode. Vrste usluga koje su na ovom režimu odredivala bi Agencija svojim aktom, s tim što se Zakonom predvida koje usluge moraju obavezno biti na režimu odobrenja. 
        Dakle, prilikom izdavanja odobrenja kao vrste dozvola, Agencija nema ovlašcenje da raspisuje i sprovodi postupak u kome ce vršiti selekciju kome izdaje odobrenje a kome ne, vec odobrenje izdaje svakome ko podnese prijavu za registraciju, a cijim podnošenjem se obavezuje da ce ispunjavati sve (unapred propisane i poznate) zahteve u odnosu na odgovarajucu vrstu mreže odnosno usluga. Takode, za dobijanje odobrenja zainteresovano lice ne mora da ceka raspisivanje bilo kakvog postupka, vec se može prijaviti za njegovo dobijanje u svakom trenutku kada odluci da želi da otpocne sa bavljenjem delatnosti koja je na režimu odobrenja. Konacno, odbrenje se stice samim upisom u registar odobrenja za odgovarajucu telekomunikacionu mrežu odnosno uslugu. 
        Odgovarajucim odrebama ovog zakona predloženo je i u kojim slucajevima nije potrebna nikakva dozvola. To su:
    1. izgradnja, posedovanje ili eksploatacija privatne telekomunikacione mreže, osim ako takva mreža zahteva korišcenje radiofrekvencije ili je povezana sa javnom telekomunikacionom mrežom preko više od jednog krajnjeg prikljucka  (pri cemu se pod pojmom privatne telekomunikacione mreže podrazumeva pre svega ranije korišceni pojam funkcionalnog sistema veza, tj. sistema veza železnice, elektroprivrede i sl, kao i druge, uslovno receno, interne telekomunikacione mreže koje ne služe za pružanje, odnosno korišcenje javnih telekomunikacionih usluga);
        Umesto izgradnja, posedovanje i eksplotacija - izgradnja, vlasništvo i korišcenje.
        Preko više od jednog krajnjeg prikljucka- briše se, nema razloga za ogranicenjem, adrugo ne zna se koji je kapacitet tog prikljucka. Jedan telefonski kanal, 30 telefonskih kanala, 480 ili više...
    2. izgradnja i eksploatacija telekominikacionih mreža za specijalne namene (Vojska, policija i dr.);
        Ubaciti u clan 2. Nacrta i dodati veze državnih organa.
    3. pružanje telekomunikacionih usluga za koje je Agencija svojim aktom utvrdila da su u slobodnom režimu, pri cemu ce ovim režimom prevashodno biti obuhvacene usluge koje su tek u zacetku na tržištu.
        Odgovarajucim odredbama Zakona propisuje se minimalno obavezni sadržaj licence i odobrenja. Znacaj ovih odredbi je ne samo u tome da definišu elemente
na osnovu kojih ce u svakom trenutku jasno i precizno moci da bude utvrden imalac ovakve dozvole, predmet dozvole i njeno trajanje, vec i u tome da se vec u samoj licenci, odnosno odobrenju jasno definišu uslovi pod kojima je dozvola izdata, a cije neispunjavanje ili nepoštovanje ima za posledicu ovlašcenje Agencije da prema takvom imaocu dozvole preduzme odgovarajuce mere, koje ukljucuju cak i oduzimanje dozvole.
        Posebnom odredbom predloženo je precizno definisanje položaja pravnog subjekta koji je imalac dozvole (bilo licence, bilo odobrenja). Radi sprecavanja monoploskih ponašanja, unakrsnog vlasništva ili prelivanja prihoda iz jedne u drugu delatnost, osnovni princip je da jedan pravni subjekt može imati dozvolu za jednu javnu telekomunikacionu mrežu odnosno za pružanje jedne vrste javnih telekomunikacionih usluga, pri cemu dobijena dozvola daje pravo njenom imaocu da pruža sve usluge koje se pružaju eksploatacijom telekomunikacione mreže za koju je dobijena dozvola, odnosno da pruža sve usluge koje su obuhvacene vrstom usluga za koju je dobijena dozvola (na primer sve usluge koje se mogu pružati u okviru pružanja usluga javne mobilne telefonije).
        Unakrsno vlasništvo-vlasništvo u dve javne telekomunikacione mreže. 
        Ovakvo rešenje znaci da se za svaku vrstu usluga i za svaku vrstu telekomunikacione mreže mora imati posebna dozvola, a takode znaci i to da se za istu vrstu usluga odnosno za istu vrstu telekomunikacione mreže ne mogu dobiti dve ili više dozvola (na primer nije dozvoljeno da jedan isti subjekt bude imalac dve dozvole za  pružanje usluga javne mobilne telefonije). Dosledno prethodnom, predvideno je da ako pravni subjekt poseduje ili namerava da poseduje više dozvola za razlicite javne
telekomunikacione mreže ili za pružanje razlicitih javnih telekomunikacionih usluga, dakle u slucaju da obavlja ili ima nameru da obavlja više razlicitih delatnosti iz oblasti telekomunikacija (na primer da u isto vreme pruža usluge javne mobilne telefonije i usluge Interneta), moci ce to da cini pod uslovom da pribavi posebnu dozvolu za svaku od tih delatnosti, ali uz obavezu da svaku od tih delatnosti obavlja preko zasebnih povezanih pravnih lica, upravo da bi se izbegle moguce zloupotrebe radi kojih se ovakva rešenja predlažu. Analogni princip predlaže se i u odnosu na one pravne subjekte koji obavljaju osnovnu delatnost u oblasti koja nije telekomunikaciona, ali pored toga poseduju ili nameravaju da poseduju i dozvolu za javnu telekomunikacionu mrežu odnosno za pružanje javne telekomunikacione usluge. I ova lica imaju obavezu da
telekomunikacionu delatnost za cije obavljanje dobiju dozvolu obavljaju preko zasebnog povezanog pravnog lica.
        Predloženim zakonskim odredbama takode se precizno utvrduju slucajevi i uslovi pod kojima može doci do izmene dozvole, njenog oduzimanja ili mirovanja prava i obaveza iz dozvole. Predložena rešenja imaju za cilj da garantuju svakom imaocu dozvole zaštitu od eventualne samovolje i zloupotrebe ovlašcenja od strane Agencije, kao i da obezbede ravnopravnost svih imalaca dozvole. 
        Vidi clan gde Agencija promeni uslove, a troškove snosi operator.

4. TARIFE INTERKONEKCIJA, USLUGE UNIVERZALNOG SERVISA I
ZAKUP LINIJA

        Kao što je vec receno, posebna pažnja posvecuje se javnim telekomunikacionim operatorima sa znacajnim tržišnim udelom, tj. onim operatorima koji imaju dominantnu ulogu na telekomunikacionom tržištu Srbije, te po tom osnovu mogu bitno uticati na odnose na ovom tržištu. S obzirom na mogucnost da njihov uticaj bude negativan kako u odnosu na druge ucesnike na tržištu, tako i na korisnike usluga, Agencija ima posebne regulatorne nadležnosti kada su u pitanju ovi operatori. Inace, zakon definiše pojam javnog telekomunikacionog operatora sa znacajnim tržišnim udelom, odnosno utvrduje jasne kriterijume na osnovu kojih se operatoru može utvrditi ovakav status.
        Prva grupa nadležnosti Agencije vezana je za mogucnost ustanovljavanja specijalnog režima regulisanja tarifa koji važi za javne telekomunikacione operatore u slucaju da za odredenu telekomunikacionu uslugu na tržištu postoji samo jedan operator ili u slucaju da ih ima više, ali jedan od njih ima znacajan (dominantan) udeo. Drugi osnov po kome je moguce ustanoviti ovakav režim kontrolisanih tarifa je slucaj u kome javni telekomunikacioni operator prihodima od mreže ili usluge u kojoj je jedini operator ili u kojoj ima znacajan tržišni udeo, dotira ili sufinansira drugu sopstvenu telekomunikacionu mrežu ili uslugu. Istovremeno, predloženi su principi na osnovu kojih Agencija utvrduje tarife, a koji treba da obezbede da tarife budu realne, troškovno zasnovane, nediskriminatorske, razvojno podsticajne za operatora, ali i fer i jasno opredeljene sa stanovišta korisnika usluge. Otvorenost i konkurentnost tržišta znace da u svim drugim slucajevima kada nema uslova za propisivanje specijalnog tarifnog režima, tarife slobodno odreduju sami operatori.
        Razmisliti da li treba Vlada da daje saglasnost.
        Druga grupa pitanja koja se na specifican nacin ureduju odnosi se na interkonekciju, što znaci medusobno povezivanje telekomunikacionih mreža razlicitih operatora. Jedan od principa otvorenosti tržišta je i pravo svakog operatora da svoju mrežu poveže sa mrežom drugog operatora, odnosno obaveza ovoga da mu to omoguci. Po pravilu uslove medusobnog povezivanja operatori sami sporazumno utvrduju. Medutim, ukoliko jedan operator odbije zahtev drugoga za interkonekciju ili ne bude moguc sporazum operatora o uslovima interkonekcije, Agencija ima posebnu regulatornu ulogu da obezbedi uredivanje medusobnih odnosa. Takode, ova uloga Agencije posebno dolazi do izražaja ako se interkonekcija traži sa mrežom operatora koji ima znacajan tržišni udeo, cime su njegove obaveze s obzirom na takav položaj vece.
        Treca grupa pitanja neposredno je vezana za ukupni razvoj telekomunikacija i za podizanje nivoa i kvaliteta usluga (u prvo vreme pre svega u oblasti fiksne telefonije), gde se predlaže posebno uredivanje tzv. univerzalnog servisa. Pojam univerzalnog servisa definisan je Osnovnim odredbama zakona i predstavlja medunarodno prihvacenu definiciju ovog pojama. Naime, pojam univerzalnog  servisa predstavlja zapravo minimalni skup usluga koje, prema trenutno realno dostignutom razvoju telekomunikacija na odredenom prostoru, treba da bude dostupan svakom korisniku mreže, po pristupacnim i nediskriminatorskim cenama. Iz ovako definisanog pojma proizilazi: kao prvo, da vec stupanjem Zakona na snagu mora biti odredena pocetna grupa usluga koje ce predstavljati univerzalni servis, a koja mora biti utvrdena na bazi postojeceg stanja telekomunikacija u Srbiji, te je, s obzirom na znacaj ovog pitanja, nadležnost Ministarstva, kao državnog organa da uredi ovo pitanje i drugo, da je univerzalni servis promenljiva kategorija, što znaci da se ukupnim razvojem telekomunikacija sticu uslovi za proširenje kruga usluga koje spadaju u usluge univerzalnog servisa, odnosno koje spadaju u usluge koje treba da budu dostupne svakom korisniku.
        Na predlog Vlade.
        Vezano za univerzalni servis je i uvodenje tzv fonda za nadoknadu troškova univerzalnog servisa. Nije rec ni o kakvom posebnom institucionalnom obliku, vec o namenskom prikupljanju sredstava u okviru Agencije koja treba da služe fakticki kao pomoc operatoru kome je nametnuta ne mala obaveza da obezbeduje univerzalni servis na podrucju citave Republike, u situaciji kada on nije u mogucnosti da iz sopstvenih prihoda pokriva troškove usluga koje je obavezan da pruža. Tzv. fond za nadoknadu troškova univerzalnog servisa se zasniva na principu medusobne solidarnosti operatora, jer se sredstva prikupljaju od periodicnih uplata drugih javnih telekomunikacionih operatora koji su poštedeni obaveza pružanja univerzalnog servisa, a koji sa druge strane, posredno, imaju koristi od postojanja univerzalnog servisa. Naime, postojanje univerzalnog servisa je podsticaj za ukupni razvoj telekomunikacija na jednom podrucju, jer podrazumeva razvoj i unapredenje ukupne telekomunikacione infrastrukture. Kako tu infrastrukturu (posebno kada je u pitanju infrastruktura javne fiksne telefonije) koriste i drugi operatori za pružanje svojih (komercijalnih) usluga, to princip solidarnosti ima puno opravdanje i logiku.
        Cetvrta grupa pitanja vezana je za zakup linija, što podrazumeva obavezu javnog telekomunikacionog operatora koji ima znacajan tržišni udeo da, pod odredenim uslovima, omoguci drugim operatorima, na njihov zahtev, da zakupe njegove linije i putem zakupljenih linija pružaju odredene telekomunikacione usluge ne gradeci sopstvenu telekomunikacionu mrežu (na primer da pružaju Internet usluge). I u ovom slucaju, slicno kao kod interkonekcije, predlaže se odgovarajuca regulatorna funkcija Agencije u slucaju da sporazum izmedu samih operatora ne bude postignut.

5. RADIOKOMUNIKACIJE

        Poseban deo Zakona odnosi se na oblast radiokomunikacija, oblast koja se bavi uredivanjem svih pitanja koja se ticu korišcenja radiofrekvencijskog spektra i radiofrekvencija.
        U oblasti radiokomunikacija Agencija ima posebne nadležnosti pre svega u odnosu na upravljanje radio frekvencijskim spektrom u Republici, izdavanje dozvola za radio stanice, vršenje tehnickog pregleda radio stanice, vodenje evidencije podataka u ovoj oblasti, kao i saradnje, na odgovarajuci nacin, sa medunarodnom organizacijama i administracijama drugih zemalja koje se takode bave pitanjima upravljanja radio frekvencijskim spektrom.
        Upravljanje radio frekvencijskim spektrom, u skladu sa odgovarajucim medunarodnim aktima, podrazumeva narocito: racionalno i efikasno korišcenje spektra u skladu sa Planom namene radio frekvencijskih opsega i planovima raspodele radio frekvencija; usaglašavanje korišcenja ovog spektra sa medunarodnim sporazumima koji obavezuju saveznu državu; koordinaciju korišcenja radio frekvencija u pogranicnim zonama sa susednim zemljama u cilju neometanog korišcenja radiofrekvencija u pogranicnom podrucju; notifikaciju radio frekvencija, odnosno prijavljivanje svake dodele radiofrekvencije Medunarodnom savezu za telekomunikacije ako su ispunjeni Zakonom predvideni uslovi; kontrolu radiofrekvencijskog spektra; istraživanje štetnih smetnji i preduzimanje mera za njihovo otklanjanje; i zaštitu interesa i bezbednosti zemlje u ovoj oblasti.
        Predloženim zakonskim odredbama posebno se ureduju pitanja: dodele i korišcenja radiofrekvencija; izdavanje dozvole za radio stanicu; specificnosti dozvola za radio stanicu koje se izdaju diplomatsko-konzularnom predstavništvu, stranom pravnom licu ili stranom fizickom licu; rokovi i uslovi za pocetak rada radio stanice za koju je izdata dozvola u cilju ostvarivanja nacela racionalnog korišcenja radiofrekvencijskog spektra; obaveze i ogranicenja u pogledu korišcenja radio stanice; rokovi važenja dozvole za radio stanicu, razlozi za prestanak važenja izdate dozvole, izmena uslova utvrdenih u dozvoli, poništavanje dozvole; saradnja sa regulatornim telom nadležnim za radiodifuziju; radiokominikacije organa odbrane, unutrašnjih poslova i spoljnih poslova; nadzor u oblasti radiokomunikacija.
        Kao što je receno, posebna vrsta dozvola koju Agencija izdaje je dozvola za radio stanicu (pri cemu se pod pojmom radio stanice podrazumeva jedan ili više predajnika ili prijemnika, ili njihova kombinacija, sa jednom ili više antena i drugih uredaja, smeštenih na jednoj lokaciji i neophodnih za emitovanje radio signala). NJenim dobijanjem imalac dozvole stice pravo na korišcenje radio stanice i na korišcenje radiofrekvencije za koju je dozvola izdata. Osnovno pravilo je da se radio stanica može koristiti samo na osnovu prethodno pribavljene dozvole.
        Istovremeno, treba ukazati da dobijanje bilo koje vrste dozvole za obavljanje delatnosti, telekomunikacione ili kakve druge, od strane Agencije ili drugog nadležnog organa, a cije obavljanje podrazumeva i korišcenje radio stanice i radiofrekvencije, ne oslobada imaoca takve dozvole obaveze da pribavi i dozvolu za radio stanicu, pod uslovima i na nacin predviden ovim zakonom, niti da ispuni sve uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega koji se odnose na pocetak rada i rad radio stanice. Ova pitanja su od posebnog znacaja za rad emitera koji emituju radio odnosno televizijski program i koji pravo na emitovanje programa sticu u skladu sa posebnim zakonom. S obzirom na cinjenicu da dobijanje prava na emitovanje programa bez dobijene dozvole za radio stanicu fakticki ne omogucava obavljanje delatnosti, rešenja ovog i posebnog zakona kojim se ureduje oblast radiodifuzije vodila su racuna o medusobnoj povezanosti i uskladenosti, kako bi se izbegle situacije u kojima su nacelno svi emiteri u ravnopravnom položaju, a fakticki se neizdavanjem dozvole za radio stanicu pojedinima onemogucava rad. Otuda nova zakonska rešenja predvidaju kontinuiranu i trajnu saradnju dva nadležna regulatorna tela u kojoj je regulatorno telo za telekomunikacije u obavezi da izda dozvolu za radio stanicu svakom emiteru za koga regulatorno telo za radiodifuziju podnese zahtev, pod uslovom da je taj zahtev u skladu sa planom raspodele radiofrekvencija sa osnovnim tehnickim parametrima i da emiter radio odnosno televizijskog programa ispunjava pre svega tehnicke uslove za posedovanje i korišcenje radio stanice propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega. 
        Ustanovljavanje principa "dve dozvole - jedan šalter" po kome se u ovim slucajevima dozvola za radio stanicu izdaje bez obaveze emitera da se neposredno posebno obraca Agenciji za njeno dobijanje, vec direktno na zahtev regulatornog tela nadležnog za radiodifuziju i dostavljanje izdate dozvole za radio stanicu tom telu radi sprovodenja jedinstvenog postupka izdavanja dozvole za emitovanje programa i urucenja dozvole za radio stanicu istovremeno sa dozvolom za emitovanje programa, treba da citav postupak pojednostavi i ubrza i da predstavlja stvarnu garanciju jednakog tretmana svih emitera radio i televizijskog programa.

6. NUMERACIJA

        Predložene odredbe koje se odnose na numeraciju ureduju pitanja vezana za donošenje Plana numeracije, njegovu sadržinu i upravljanje ovim planom, što podrazumeva pre svega dodeljivanje javnim telekomunikacionim operatorima brojeva iz Plana numeracije na nediskriminatorskoj osnovi.

7. STANDARDI I USLOVI ZA IZGRADNJU TELEKOMUNIKACIONIH MREŽA I OBJEKATA I POSTALJENJE TELEKOMUNIKACIONIH SREDSTAVA

        Posebnu novinu u predloženim zakonskim rešenjima predstavlja uredivanje pitanja koja se odnose na standarde.
        Standardi su bili utvrdeni i do sada i to detaljno.
        Kao prvo, Agencija je ovlašcena da, na osnovu medunarodnih standarda i tehnickih propisa, propisuje standarde za telekomunikacione mreže, sisteme i sredstva, a koji se mogu odnositi na njihovo projektovanje, postavljanje, održavanje i korišcenje.
        Umesto postavljanja- gradenja. Pre projektovanja mora da stoji - planiranje.
        U vršenju kontrole uskladenosti sa propisanim standardima Agencija izdaje posebnu vrstu dozvola. To je tehnicka dozvola, oznacena kao sertifikat.
        Jasno definisati: postoje su komisije za kontrolu kvaliteta (ZJPTT), komisije za tehnicki prijem (državni organ), izdavanje atesta za uredaje i opremu.
        Posedovanje odgovarajuce tehnicke dozvole neophodno je da bi se odredeni telekomunikacioni sistem ili sredstvo stavili u promet ili da bi se uvezli.
        Drugo, radi pojednostavljivanja procedure i olakšavanja rada operatora, predloženo je da se telekomunikaciona sredstva namenjena ugradnji ili prodaji
na teritoriji Republike Srbije, koja su odobrena ili za koja je na drugi propisani nacin utvrdeno da zadovoljavaju standarde koji se primenjuju u Evropskoj Uniji, smatraju usaglašenima sa domacim standardima.
        Komisijski proveriti da li su saglasni utvrdenim evropskim standardima.
        I trece, predvida se uvodenje instituta tehnickog pregleda, što podrazumeva prethodnu kontrolu ispunjenosti svih propisanih tehnickih uslova i uslova iz dobijene dozvole koji se odnose na tehnicke parametre. Obavljen tehnicki pregled je uslov da bi se telekomunikaciona mreža, sistem ili sredstvo mogli pustiti u rad i koristiti.
        Tehnicki pregled se i sada vrše pre puštanja u rad sistema.
        Ispunjenost odgovarajucih tehnickih uslova zahteva se i u odnosu na izgradnju i postavljanje telekomunikacionih mreža, sistema i sredstava, pri cemu takode treba naglasiti da se sve odredbe ovog zakona koje se odnose na postavljanje, upotrebu i održavanje telekomunikacionih uredaja, sistema i sredstava primenjuju ne samo na telekomunikacione operatore, vec i na sva druga lica koja obavljaju bilo koju drugu delatnost koja po svojoj prirodi podrazumeva i postavljanje i upotrebu uredaja koji prema svojim karakteristikama ima svojstvo telekomunikacionog uredaja.
        Suvišno "postavljanje", umesto "upotrebu"- korišcenje.Odakle "uredaj"- terminološki urediti.


8. ZAŠTITA KORISNIKA
ZAŠTITA KRAJNJIH KORISNIKA USLUGA- primedba

        U cilju zaštite korisnika javnih telekomunikacionih usluga, predlaže se utvrdivanje odredenih prava koje korisnici, na osnovu samog zakona, imaju u odnosu na operatore.
        Dodati krajnji.
        Kako je odnos izmedu korisnika i operatora po svojoj prirodi dvostran, predložena rešenja sadrže i odredbu kojom se utvrduju slucajevi kada operator ima pravo da privremeno korisniku prekine pružanje usluge. Definisanje ovih slucajeva u samom Zakonu takode je jedan od vidova zaštite prava korisnika od eventualne samovolje operatora.

9. MEDJUNARODNE TELEKOMUNIKACIJE

        Predloženim odredbama ureduju se pitanja povezivanja domacih telekomunikacionih mreža sa telekomunikacionim mrežama drugih država i saradnje Agencije i Ministarstva sa medunarodnim organizacijama u oblasti telekomunikacija.
        U pogledu povezivanja domacih sa stranim telekomunikacionim mrežama predloženo je da do ovog povezivanja može doci ukoliko postoji odgovarajuci medunarodni sporazum i ukoliko domaci operator koji želi svoju mrežu da poveže sa mrežom operatora druge države poseduje vec urdeno izdatu dozvolu za obavljanje ove vrste telekomunikacione delatnosti. Kada su ovi opšti uslovi ispunjeni, odobrenje za povezivanje stice se izdavanjem odobrenja za povezivanje, znaci svakom operatoru koji ispunjava, odnosno prihvati da ispunjava uslove koje Agencija propiše za povezivanje, a koji obuhvataju i uslove od znacaja za bezbednost zemlje.
        Novina predloženih rešenja je i u tome što ona predvidaju da operator koji je dobio odobrenje za povezivanje sa telekomunikacionim operatorom druge države ima pravo da sa tim operatorom, bez posredstva Agencije ili drugog organa ili organizacije, zakljuci ugovor o izgradnji mreže za interkonekciju (za povezivanje) i ugovor o razmeni saobracaja, kao i da samostalno vrši obracun i naplatu medunarodnog telekomunikacionog saobracaja (tzv. medunarodni obracun). 
        Dobro razmotriti ove odredbe.

10. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

        Poseban znacaj imaju odredbe koje se ticu prelaznog režima koji se odnosi na zateceno stanje u oblasti telekomunikacija u Srbiji u vreme donošenja ovog zakona.
        Naime, Zakonom se ne predlaže nijedno odstupanje od nacela otvorenosti tržišta, odnosno ne predvida se bilo kakav slucaj ogranicavanja tržišta u smislu omogucavanja bilo kakvog eksluzivnog (monopolskog) položaja bilo kog ucesnika na ovom tržištu. Medutim, zateceno stanje poznaje postojanje ekskluzivnih (monopolskih) prava Telekom-a Srbija pre svega na pružanje svih vrsta fiksnih telekomunikacionih usluga, kao i na izgradnju, posedovanje i eksploataciju svih vrsta fiksnih telekomunikacionih infrastruktura i mreža.
        Ovo pravo ustanovljeno je juna 1997. godine Sporazumom akcionara po osnovu koga je 49% akcija u Telekom-a Srbija prodato stranim strateškim partnerima i to sa rokom važenja od osam godina, dakle do juna 2005. godine.
        Usluga u fiksnoj telekomunikacionoj mreži, umesto svih vrsta fiksnih telekomunikacionih usluga. Pojam infrastruktura definisati ili izbaciti.
        S obzirom da se, ma kako to bilo nepovoljno za primenu novog zakona, radi o stecenim pravima ugovornih strana, cija jednostrana izmena podrazumeva otvaranje spora pred medunarodnom arbitražom, prelazni režim se opredelio za predlaganje rešenja koja nece zadirati u ranije stecena prava, vec ih preuzima dosledno na nacin i u obimu u kome su ugovorena. Ovakav pristup treba da bude garancija pravne sigurnosti ne samo dosadašnjim, vec i svim potencijalnim stranim investitorima u ovoj oblasti. Stoga odredbe prelaznog režima priznaju zateceno stanje u obimu i u rokovima kako je svojevremeno utvrdeno. Medutim, ovim odredbama se takode daje mogucnost da se postojeca eksluzivna prava Telekom-a Srbija smanje bilo u odnosu na utvrdeni obim, bilo u odnosu na dužinu njihovog trajanja, ako u meduvremenu sporazumom akcionara Telekom-a Srbija dode do izmene ugovora na osnovu koga su ta prava stecena. Imajuci u vidu, sa jedne strane, da je i u drugim zemljama, narocito zemljama u tranziciji, prelazak na novi režim uredivanja odnosa u oblasti telekomunikacija gotovo bez izuzetka predvidao period od nekoliko godina za prilagodavanje postojecih operatora novim odnosima i, sa druge strane, predloženi pocetak primene ovog zakona koji je uslovljen neophodnošcu prethodnog organizacionog i normativnog osposobljavanja Agencije za preuzimanje funkcija utvrdenih ovim zakonom i, nasuprot tome, rok kada po samom ranije zakljucenom ugovoru istice monopol, može se zakljuciti da ce "zadržavanje" monopola Telekom-a Srbija, cak i ukoliko on ne bi bio u meduvremenu sužen ili skracen trajati cak krace no što je bio ostavljeni period prilagodavanja u drugim zemljama.
        Sa druge strane, predloženim prelaznim režimom cini se nespornim na koje usluge se eksluzivna prava Telekom-a Srbija ne odnose (usluge Interneta, multimedijalne usluge, radio-televizijske i druge radio-difuzne usluge kablovske televizije, teleks i telegrafske usluge). Pored toga, ostavljena je mogucnost buducim zainteresovanim operatorima da i za vreme trajanja ekskluzivnih prava mogu podneti prijavu za dobijanje dozvole za izgradnju, posedovanje i eksploataciju javne fiksne telekomunikacione mreže i na osnovu dobijene dozvole njen imalac može da gradi mrežu, s tim što ne može poceti sa njenom eksploatacijom (sam ili preko treceg lica) za pružanje bilo koje usluge koja je obuhvacena ekskluzivnim pravom Telekom-a srbija, dok taj ekskluzivitet traje. Ovako predloženo rešenje daje mogucnost svim zainteresovanim buducim operatorima da se i za vreme trajanja monopola pripreme i da odmah po njegovom isteku realno postanu prava konkurencija na tržištu.
        Isto tako prelazni režim predvida niz obaveza Telekom-a Srbija u periodu dok još traje njegov monopol koje imaju za cilj da stvore uslove da se po isteku perioda ekskluziviteta uspostavi puna slobodna konkurencija. Posebne obaveze Telekom-a Srbija prelazni režim utvrduje i po osnovu zakonske pretpostavke da je Telekom Srbija operator sa znacajnim tržišnim udelom najmanje do isteka ekskluzivnih prava koja ima na dan stupanja na snagu ovog zakona.
        Na kraju, imajuci u vidu da postojeci Zakon o sistemima veza ureduje ne samo pitanja koja se odnose na oblast telekomunikacija, vec i pitanja poštanskog saobracaja, kao i da je taj zakon istovremeno osnivacki akt za Javno preduzece PTT saobracaja "Srbija" i pravni osnov za osnivanje Telekom-a Srbija, predlaže se da pojedine odredbe Zakona o sistemima veza ostanu na snazi i posle pocetka primene ovog zakona.

IV RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

        Kako su, sa jedne strane, odredbe važeceg Zakona o sistemima veza neuskladene sa savremenim razvojem telekomunikacija i predstavljaju kocnicu stvaranju otvorenog telekomunikacionog tržišta uredenog na opšte prihvacenim medunarodnim principima, a time i kocnicu za prikljucivanje zemlje odgovarajucim medunarodnim integracijama i za spremnost potencijalnih investitora da ulažu u ovu oblast, te kako, sa druge strane, bez zakonodavne reforme u oblasti telekomunikacija nije moguce primeniti Zakon o radiodifuziji koji je donet jula 2002. godine, to bi se donošenjem zakona po hitnom postupku ovakve štetne posledice izbegle.

V FINANSIJSKA SREDSTVA ZA SPROVO-ENJE OVOG ZAKONA

        Za sprovodenje ovog zakona nije potrebno trajno obezbediti posebna sredstva u Budžetu.

NACRT ZAKONA O TELEKOMUNIKACIJAMA
primedbe, nastavak

***

V RADIOKOMUNIKACIJE


        S obzirom da zakonodavac u Obrazloženju u poglavlju 2. (Razlozima za donošenje zakona ) navodi da odnosi u oblasti telekomunikacija nisu bili regulisani dovoljnoj meri koja ta problematika zahteva, oslanjajuci se na republicki zakon o sistemima veza iz 1991. godine i njegove izmene i dopune iz 1997. godine istovremeno nepominjuci Savezni zakon o sistemima veza iz 1988. godine iz koga je preuzeto vecim delom poglavlje radioveza u poglavlju radiokomunikaciije u Zakonu o telekomunikacijama. Istovremeno ne tretira odredene odredbe koje u praksi vec ekzistiraju više od 14 godina.

Posebne nadležnost Agencije u oblasti radiokomunikacija

        Clan 58. Pored nadležnosti iz clana 9. ovog zakona, Agencija u oblasti radiokomunikacija ima sledece nadležnosti:
        Sve nadležnosti navesti zajedno u clanu 9. ili podelti u dva clana.
        Ubaciti u ovaj clan poslove koje tretira oblast radiokomunikacija (podnaslovi iz poglavlja III Radio-veza Zakona o sistemima veza).
        Celo poglavlje bice tretirano vec postojecim odredbamapoglavlja III Radio veza Zakona o sistemima veza sa neophodnim terminološkim izmenama.
        U clanu 61 Zakona o sistemima veza dodati stav kao stav 2. koji glasi: " Planom namene mora se obezbediti nesmetan rad radio službi i delatnosti koje su od zajednickog interesa za Srbiju i Crnu Goru(clan 62 stav 4. Nacrta Zakona o telekomunikacijama).
        Odredbu clana 65. stav 8 i 9 ubaciti u clan Zakona o sistemima veza koji reguliše dozvole.
        Ubaciti novi clan u postojeci Zakon o sistemima veza koji glasi kao clan 66. iz Nacrta zakona o telekomunikacijama.
        Na kraju clana 77. Zakona o sistemima veza izvršti izmenu u smislu clana 71. stav 1.i stava 2 Nacrta.
        U clanu 85. stav 1 Zakona o sistemimima veza uskladiti sa clanom 72 stav 1 Nacrta u pogledu ugrožavanja i narušavanja životne sredine i štetnog zracenja.
        Clan 72 stav 3, clan 78 i dalje naci mesto u Nacrtu ( opšti akt). 
        Clanovi 87,88 i 89 Zakona o sistemima veza zameniti clanom 73. Nacrta.
        Clan 74 Zakona o sistemima veza uskladiti sa 74. Nacrta.
        Uskladiti clan 76 Zakona o sistemima veza sa clanom 75. Nacrta i dodati clan 65. stav 5 Nacrta.
        Clan 76 stav 3 isti je kao clan 83 Zakona o sistemima veza. Zašto placa korisnik uslovljene promene, a ne Agencija?
        Clan 77. Nacrta treba uneti u Zakon o sistemima veza- (iza clana 76 a).
        Clan 79. Nacrta je clan 96 Zakona o sistemima veza bez tacke 1.
        Uneti clan 82 u celini u Zakon o sistemimima veza - nadi mesto.
        Radio veze oružanih snaga i drugih su detaljnije regulisane u Zakonu od Nacrta. (93-95)
        Odredbe clana 80. stav 1 Nacrta, clana 60 stav 3 i clana 61 stav 3 Nacrta razmotriti sa pravnog stanovišta ponovo. 
        Clan 81 stav 1 ne može se vezati za clan 21 ( možda 20 ili 22) Nacrta.

20 .11.2002.