PREDLOG ZAKONA O TELEKOMUNIKACIJAMA

O B R A Z L O Z E NJ E

I USTAVNI OSNOV ZA DONOSENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donosenje Zakona o telekomunikacijama sadrzan je u odredbi clana 72. stav 1. tacka 9. Ustava Republike Srbije, kojom je predvideno da Republika Srbija ureduje i obezbeduje, izmedu ostalog, i osnovne pravce privrednog i tehnoloskog razvoja, kao i u odredbi clana 72. stav 1. tacka 12. Ustava, a u vezi odredbi cl. 55. stav 1, 57, 60. st. 1, 3, 5. i 6. i 64. Ustava. Naime, odredbom clana 72. stav 1. tacka 12. predvideno je da Republika Srbija ureduje i obezbeduje i druge odnose od interesa za Republiku, u skladu sa Ustavom, dok se ustavnim odredbama cl. 55, 57, 60. i 64. u Republici Srbiji predvida sloboda privredivanja i slobodno obavljanje privredne delatnosti pod jednakim uslovima u skladu sa Ustavom i zakonom, jamci se stranom licu obavljanje privredne delatnosti pod uslovima koji su zakonom utvrdeni za domaca lica, utvrduje se pravni rezim prirodnih bogatstava kao dobara od opsteg interesa i njihovog koriscenja (u slucaju ovog zakona - radiofrekvencije), predvida se slobodna razmena roba i usluga i utvrduje protivustavnim svaki akt ili radnja kojima se trziste.

PRIMEDBE, broj 1.

1.1. Odredba clana 72. stav 1. tacka 9. Ustava Rapublika Srbije ne predstavlja ustavni osnov za donosenje Zakona o telekomunikacijama, jer je po odredbi clana 77. stav 1. tacka 4. Ustava Savezne Republike Jugoslavije, utvrdivanje politike u oblasti sis-tema veza, u nadleznosti organa Savezne Republike Jugoslavije. 
1.2. Vlada Republike Srbije mogla je, pozivom na clan 72. stav 1. tacka 9. Ustava Republike Srbije da utvrdi Strategiju razvoja telekomunikacija i predlozi Narodnoj skupstini Republike Srbije da donese Strategiju, a da posle usvajanja Ustavne povelje drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, predlozi Narodnoj skupstini da donese Zakon o telekomunikacijama i to u cilju sprovodenja Strategije razvoja telekomunikacija. 
Nasuprot navedenom, u clanu 101. stav 3. Predloga Zakona o telekomunikacijama, odredeno je da ce Vlada u roku od sest meseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona da utvrdi Strategiju razvoja telekomunikacija!? 

II RAZLOZI ZA DONOSENJE ZAKONA

Prvi razlog za donosenje novog, kvalitativno drugacijeg zakona kojim bi se uredili odnosi u oblasti telekomunikacija je sto je vazeci republicki Zakon o sistemima veza, ciji su predmet uredivanja i telekomunikacije, donet jos juna 1991. godine, a za proteklih deset godina inoviran je fakticki (ne racunajuci izmene visina propisanih kazni za prekrsaje, koje su vrsene tokom 1993. i 1994. godine) samo jednom, maja 1997. godine i to jedino sa ciljem da se stvori zakonska osnova za transformaciju Javnog preduzeca PTT saobracaja "Srbija" i formiranje Preduzeca za telekomunikacije "Telekom Srbija" a.d., odnosno prodaju dela ovog preduzeca.

PRIMEDBE, broj 2.

Vlada obmanjuje narodne poslanike, jer navodi samo Zakon o sistemima veza Republike Srbije, a uopste ne navodi zakone koje je donela Skupstina SFRJ, koja po Ustavu SFRJ ureduje sisteme veza (posta i telekomunikacije), a sto se vidi iz sledecih cinjenica: 

2.1. Sistemi veza (posta i telekomunikacije) su uredeni Zakonom o osnovama sistema veza ("Sluzbeni list SFRJ", br. 24/74 ..), zatim Zakonom o sistemima veza ("Sluzbeni list SFRJ" br. 41/88 ..) i Zakonom o postanskim, telegrafskim i telefonskim uslugama ("Sluzbeni list SFRJ", br. 2/86 ..), a ovlascenja Zajednici JPTT da donosi tehnicke propise i druga akta, data su u Zakonu o udruzivanju u Zajednicu jugoslovenskih posta, telegrafa i telefona ("Sluzbeni list SFRJ", br. 18/78 ..).
2.2. Opstim uslovima za vrsenje postanskih, telegrafskih i telefonskih usluga ("Sluzbeni list SFRJ", br. 51/76 ..) i Nomenklaturom postanskih, telegrafskih i telefonskih usluga ("Sluzbeni list SFRJ", br. 35/88 ..), uredeno je davanje ovih usluga i usluga prenosa podataka. 
2.3. Po ovlascenjima iz Zakona o udruzivanju u Zajednicu JPTT, Zajednica JPTT je donosila tehnicke propise radi uredenja: telefonske mreze - Generalni plan telefon-ske mreze; telegrafske mreze - Generalni plan telegrafske mreze; mreze za prenos podataka - Generalni plan mreze prenosa podataka i vise stotina tehnickih propisa za sisteme, opremu i terminalne uredaje, koji su ugradivani ili su prikljucivani na navedene mreze. 
2.4. Po ovlascenjima iz Zakona o sistemima veza, Savezno ministarstvo saobra-caja i telekomunikacija donelo je propise za uredenje oblasti radio saobracaja, ali nije donelo, iako je imalo zakonsku obavezu, ni jedan propis o uredenju oblasti telefonije, telegrafije i prenosa podataka. 
2.5. Zakon o sistemima veza ("Sluzbeni glasnik RS", br. 38/91 ..), pored organi-zacije i rada Javnog preduzeca PTT saobracaja "Srbija", kao i rada radio amatera, ureduje i izdavanje gradevinskih dozvola za gradnju magistralnih i medunarodnih kapaciteta sisteme veza, izgradnju radiodifuznih stanica i kablovskih distributivnih sistema (KDS), i vrsenje inspekcijskog nadzora. 

Sama cinjenica da je Zakon donet pre vise od deset godina, a da za predmet svog uredivanja ima jednu od razvojno najdinamicnijih oblasti savremenog ljudskog drustva, vec je dovoljan razlog da se pristupi donosenju novog zakona. Naime, vazeci zakon je u velikoj meri neprimenjiv na citav niz pitanja i odnosa savremenih telekomunikacija. Sa jedne strane Zakon je apsolutno neuskladen sa brojnim novim uslugama koje su prisutne i na postojecem telekomunikacionom trzistu u Srbiji (primera radi Zakon uopste niti pominje, niti ureduje Internet usluge, interkonekciju telekomunikacionih operatora, zakup linija i dr.). S druge strane, podjednaka neuskladenost postoji i sa medunarodnim principima, pravilima i standardima uredenja odnosa u ovoj oblasti, pre svega onima koji vaze u Evropi. Ova opsteprihvacena i obavezujuca pravila nuzno je ugraditi u domace zakonodavstvo ne samo zbog potrebe formalnog uskladivanja pravnog sistema sa sistemima evropskih zemalja, niti zbog obaveza koje proizilaze za sve clanice Medunarodnog saveza za telekomunikacije, ciji je clan i nasa zemlja, vec stoga sto je to nesporni interes same zemlje i njenog razvoja. Naime, telekomunikacije su, po svojoj prirodi, oblast koja moze funkcionisati i razvijati se samo ako je povezana sa telekomunikaciojama drugih zemalja, a sa njima se moze povezivati jedino ukoliko je i pravni sistem u ovoj oblasti u skladu sa medunarodnim pravilima.

PRIMEDBE, broj 3.

Napred navedene tvrdnje su neosnovane. Vlada obmanjuje narodne poslanike, jer se poziva samo na Zakon o sistemima veza Republike Srbije iz 1991. godine. Vlada nije iznela ni jedan dokaz iz koga se vidi da su navedeni Zakoni u tacki 2.1. u velikoj meri neprimenjivi i da su neuskladeni sa brojnim novim uslugama. Kao primer se navodi da Zakon ne pominje i ne ureduje Internet usluge, interkonekciju telekomunikacionih operatora, zakup linija i dr. Na kraju se kaze, da telekomunikacije mogu da funkci-onisu i da se razvijaju samo ako su povezane sa telekomunikacijama drugih zemalja, a mogu se povezati samo ukoliko je i pravni sistem u skladu sa medunarodnim pravilima. 

3.1. Od svega navedenog jedino je tacno da se u postojecim Zakonima o sistemima veza ne pominje rec Internet. U vreme pisanja Saveznog Zakona o sistemima veza, 1988. godine i Zakona o sistemima veza Republike Srbije, 1991. godine, Internet se u Srbiji nije koristio. Medutim, odredba clana 6/11a stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemima ("Sluzbeni glasnik RS", broj: 20/97), omogucuje da se koriste Internet usluge. Ovaj stav glasi: "Vlada moze izdati dozvolu - licencu za obavljanje telekomu-nikacionih usluga koje ne spadaju u usluge fiksne telekomunikacione mreze." Da Internet ne spada u usluge fiksne telekomunikacione mreze, to se vidi iz odredbe clana 109. stav 3. Predloga Zakona o telekomunikacijama. 
3.2. Vlada, kao predlagac Zakona o telekomunikacijama u ovom svom Obrazlozenju istice da se ne pominju i ne ureduju Internet usluge. Medutim, narodni poslanici ce se licno uveriti da se i u Predlogu Zakona o telekomunikacijama ne ureduje oblast Inter-neta, odnosno ne ureduje se pruzanje usluga pristupa globalnoj Internet mrezi, pruzanje usluga Interneta i sprecavanje i kaznjavanje zloupotreba. U Predlogu Zakona, rec Internet je pomenuta u clanu 4. stav 1. tacka 30. (znacenje izraza), clanu 38. poslednji stav tacka 4) i clanu 109. stav 3.! 
3.3. Uzimajuci u obzir trend razvoja Interneta, a posebno koriscenje Internet telefonije i ubuduce multimedijalnih usluga, u ovom Zakonu, mora u posebnom poglavlju da se detaljno uredi pruzanje usluga pristupa globalnoj Internet mrezi, pruzanje usluga Interneta i sprecavanje zloupotreba, kao i kazne. 
3.4. Sto se tice "interkonekcije telekomunikacionih operatora", to u srpskom jeziku nista ne znaci, jer ne mogu fizicki da se povezuju operatori (u Vujaklijinom recniku i recniku Matice srpske, rec operator oznacava lekara koji operise, odnosno hirurga). Fizicki se medusobno povezuju telekomunikacione mreze, a ove srpske reci upotrebljavaju u svom Zakonu o telekomunikacijama i "braca" Hrvati. Nije onda jasno, zbog cega se mi Srbi stidimo i odricemo svojih reci i upotrebljavamo rec inter-konekcija. 
Pisci Obrazlozenja Predloga Zakona uopste ne poznaju Zakon o sistemima veza iz 1988. godine, jer da nije tako, oni bi znali da u njemu postoji poglavlje "Sistem veza Jugoslavije", gde u clanu 26. stav 2, pise: "Sistemi veza koji se obavezno povezuju u Sistem veza Jugoslavije povezani su tako da mogu efikasno funkcionisati u vanrednim okolnostima." 
3.5. Na kraju, sva pravna lica znaju da mogu sada da zakupe linije, pa to i cine. Pisci Obrazlozenja ne znaju da u clanu 79. Zakona o PTT uslugama pise: "PTT organizacija moze, na zahtev telefonskog pretplatnika ili drugog pravnog lica ili pojedinca koji raspolaze odgovarajucim telefonskim uredajima i instalacijama, dati u zakup telefonski mesni ili medumesni vod ...." 
3.6. Kablovski distributivni sistemi (KDS) - Ovo je posebno vazno!
* U tacki 2.5. navedeno je da je u Zakonu o sistemima veza Republike Srbije iz 1991. godine uredeno izdavanje gradevinskih dozvola, pored ostalih objekata, i za gradnju kablovskih distributivnih sistema (KDS). 
* U Zakonu o sistemima veza SFRJ iz 1988, u poglavlju "Sistemi veza jugoslo-venskog radija i televizije", u vise clanova je uredena izgradnja kablovskih sistema za distribuciju radio i televizijskih programa, a u clanu 43. pise: "Nosilac razvoja kablovskih sistema za distribuciju radio i televizijskih programa do korisnika - pretplatnika su radiodifuzne organizacije JRT." 
* U Zakonu o radiodifuziji, koji je donet 19. jula 2002. godne, u clanu 40. stav 1, pise: "Agencija izdaje dozvolu za kablovsko ili satelitsko emitovanje programa bez javnog konkursa, na zahtev imaoca kablovskog distributivnog sistema (u daljem tekstu KDS), odnosno imaoca zemaljske satelitske stanice, ako je imalac KDS-a ispunio uslove koji se odnose na postavljanje, upotrebu i odrzavanje telekomunikacionih uredaja koji su utvrdeni u skladu sa posebnim zakonom kojim se uredije oblast telekomunikacija."
* U Predlogu Zakona, "kablovska distribuciona mreza" je pomenuta u clanu 4. stav 1. tacka 24 (znacenje izraza), a u clanu 38. poslednji stav tacka 5), pise: "usluge kablovke distributivne mreze koje se odnose na distribuciju radio i televizijskih programa." Ni jednom odredbom Predloga Zakona nije odredeno pod kojim uslovima pravno ili fizicko lice, domace ili strano, dobija pravo da gradi kablovske distri-butivne sisteme, koji imaju mogucnost dvosmerne komunikacije (KDS)?!
Zbog napred navedenog NAMERNOG propusta, bice detaljno biti pisano u delu Prelazne i zavrsne odredbe Predloga Zakona. U cilju sprecavanja legalizacije kriminala u ovoj oblasti, mora u Zakon o telekomunikacijama da se uvede posebno poglavlje za kablovske distributivne sisteme (KDS). Ukoliko se to ne ucini, Republika Srbija ce da pretrpi stetu vecu od 500 miliona EVR-a! 

Drugi razlog za donosenje ovog zakona je cinjenica da predmet do sada vazeceg zakona obuhvata i telekomunikacije i obavljanje postanskog saobracaja. Sobzirom na bitnu razlicitost ovih dveju oblasti ljudske delatnosti, postoji opravdana potreba da se one i normativno razdvoje i urede posebnim zakonima. Takode treba imati u vidu da je i sam pojam "sistemi veza" davno napusten kako u uporednopravnoj praksi, tako i u samoj strucnoj teoriji telekomunikacija.

Predlozeni Zakon o telekomunikacijama ima dvojaki cilj.

Sa jedne strane, njegovo donosenje treba da bude pravni osnov za korenite
reforme u ovoj oblasti. Sustina reforme koju utemeljuju predlozena resenja je uredivanje odnosa u oblasti telekomunikacija na principima:
*?slobodnog i otvorenog trzista,
*?ravnopravnosti i nediskriminatorskog polozaja svih ucesnika na ovom trzistu, koji se bave telekomunikacionom delatnoscu,
*?sprecavanje bilo kog vida monopolskog ponasanja, 
* podizanje nivoa i kvaliteta telekomunikacionih usluga i zastita njihovih korisnika, i 
* deregulacija, u smislu izmestanja regulatorne funkcije (odlucivanje o pravima i obavezama) sa drzave i klasicnih drzavnih organa (Vlada i organi uprave, odnosno ministarstvo) na nezavisno regulatorno telo koje je i pravno i funkcionalno odvojeno kako od drzave, kao eksponenta politicke moci, tako i od uticaja interesnih grupa, pre svega telekomunikacionih operatora, o cijim pravima i obavezama odlucuje, rukovodeci se prethodno navedenim principima uredenja odnosa. 

PRIMEDBA, broj 4.

Napred nabrojani "principi"*, predstavljaju vrlo mali deo od osnovnih prin-cipa politike i zakonodavstva Evropske zajednice u telekomunikacijama, koji glase:
1) razvoj telekomunikacija;
2) deregulacija i liberalizacija propisa;
3) liberalizacija trzista opreme, usluga i infrastrukture u oblasti telekomu-nikacija;
4) uvodenje konkurencije u svim oblastima telekomunikacija, uz pristup potpune liberalizacije i konkurencije u oblasti glasovnih usluga i telekomunikacionih mreza (infrastrukture);
5) stvarno odvajanje regulativne funkcije u telekomunikacijama, koja je u nadlez-nosti organa drzavne vlasti, od operativne funkcije za telekomunikacionu infrastruk-turu;
6) ukidanje specijalnih ili ekskluzivnih prava i uspostavljanje rezima admini-strativnih dozvola za pruzanje telekomunikacionih usluga;
7) odrzavanje i razvoj osnovnih telekomunikacionih usluga;
8) pristup javnim telekomunikaciionim mrezama putem "odredbe o otvorenoj mrezi";

9) saradnja na medunarodnom planu;
10) zastita tajne u oblasti telekomunikacija;
11) zastita korisnika telekomunikacionih usluga;
12) obezbedenje osnovnog snabdevanja telekomunikacionim uslugama na celoj teri-toriji Evropske unije po pristupacnim cenama;
13) unapredenje javnih telekomunikacionih usluga, kako u pogledu njihove razno-vrsnosti, tako i u pogledu nivoa kvaliteta;
14) i drugi principi.

Da su u Predlog Zakona o telekomunikacijama uneti navedeni principi Evropske zajednice od 1. do 14, onda bi dalji tekst Obrazlozenja bio odgovarajuci, ovako je to samo prica za naivne i neobavestene. 

Svi ovi pricipi imaju za cilj da postojece i buduce telekomunikacione operatore dovedu u poziciju koja im otvara prostor da mogu maksimalno razvijati svoju delatnost, ali uz obavezu da svoje ponasanje usklade sa utvrdenim pricipima, ukoliko zele da opstanu na telekomunikacionom trzistu. 

Namera reformskog poduhvata i njegov krajnji rezultat treba da bude razvoj telekomunikacija u Srbiji, sto konacno znaci stvaranje uslova za zadovoljavanje potreba gradana za kvalitetnim telekomunikacionim uslugama. Imajuci u vidu trenutno stanje telelekomunikacioja u Srbiji i postojeci nivo telekomunikacionih usluga, donosenje zakona treba da bude tek prvi, ali istovremeno nuzni korak da bi reforma otpocela. 

Pored toga, upravo prethodno navedeni principi, kao i njihova razrada kroz konkretna zakonska resenja, obezbeduju da ovaj pravni akt bude u potpunoj saglasnosti sa evropskim direktivama i medunarodnim pravnim standardima.

Sa druge strane, predlazuci zakon u realnom vremenu i, kako je vec pomenuto, pri postojecem stanju i odnosima u telekomunikacijama u Srbiji, resenja koja on sadrzi podjednako uzimaju u obzir i zateceno stanje, odnosno vode racuna o tome da zakon bude zaista primenjiv u sadasnjim uslovima. To znaci pre svega primenu principa pravne sigurnosti, kroz priznavanje i postovanje prava telekomunikacionih operatora koja su ovi stekli u skladu sa ranije vazecim propisima, a takode i ostavljanje dovoljno razumnog vremena postoje-cim telekomunikacionim operatorima u kome oni imaju obavezu da svoje ponasanje usklade i prilagode novom nacinu uredenja odnosa. 

Dakle, razlozi za donosenje ovog zakona su u nameri da se u oblast telekomunikacija i u obavljanje telekomunikacione delatnosti uvede red, zasnovan na opste prihvacenim medunarodnim principima i standardima i to tako da uvodenje reda ne samo da nikoga od postojecih telekomunikacionih operatora ne onemoguci u daljem radu, ukoliko svoje delovanje upodobe pravilima ponasanja na telekomunikacionom trzistu, vec naprotiv, da podstakne razvoj novih operatora i novih, odnosno kvalitetnijih usluga, a sve u cilju ukupnog razvoja telekomunikacija u Srbiji, koji je u interesu kako gradana, tako i same drzave.

PRIMEDBE, broj 5.

Evropska zajednica je telekomunikacijama posvetila veliku paznju, a sto se vidi iz daljeg teksta.

Ugovorom o Evropskoj zajednici od Rima do Mastrihta (1992) prvi put se na nepo-sredan nacin ureduju telekomunikacije u okviru poglavlja "Transevropske mreze" (Glava XII, cl. 129B - 129D). Regulisanjem ovog poglavlja, Evropska zajednica je utvrdila politiku, odnosno dala doprinos u izvrsavanju zadataka uspostavljanja i razvijanja transevropskih mreza u infrastrukturnom sektoru telekomunikacija. 

5.1. Utvrdivanjem politike Zajednice u oblasti telekomunikacija, nastojalo se da se doprinese ostvarivanju sledecih ciljeva:
1) uspostavljanje i funkcionisanje unutrasnjeg trzista, koje obuhvata podrucje bez unutrasnjih granica, na kome su obezbedeni slobodno kretanje lica i prometa roba, usluga i kapitala;
2) skladan razvoj Zajednice usmeren na jacanje ekonomske i socijalne kohezije; 
3) smanjenje razlika u stepenu razvijenosti razlicitih regiona kao i nazadovanje najmanje razvijenih regiona, ukljucujuci i seoske oblasti;
4) omogucavanje gradanima Zajednice, privrednicima kao i regionalnim i lokal-nim zajednicama, da u potpunosti koriste prednosti koje proisticu iz uspostavljanja prostora bez unutrasnjih granica;

5.2. Za ostvarenje navedenih ciljeva, Evropska zajednica je ovlascena: 
1) da utvrduje smernice za oblast telekomunikacija; 
2) da odreduje projekte od zajednickog interesa;
3) da sprovodi akcije koje se mogu pokazati potrebnim da se obezbedi operativnost telekomunikacione mreze, posebno uskladivanje tehnickih normi; 
4) da podrzi finansijske napore drzava clanica za projekte od zajednickog inte-resa koje finansiraju drzave clanice, posebno u studija izvodljivosti, kreditnih garan-cija ili bonifikacije kamata; 
5) da ucestvuje u sufinansiranju, u drzavama clanicama, specificnih projekata iz oblasti telekomunikacione strukture posredstvom Kohezionog fonda.

5.3. Doneti pravni akti Evropske zajednice po sadrzini se razvrstavaju u cetiri grupe, i to:
1) pravni akti koji se ticu telekomunikacione opreme;
2) pravni akti u vezi sa dodelom frekvencija i brojeva;
3) pravni akti koji se ticu davanja telekomunikacionih usluga, i
4) pravni akti koji se se odnose na javne nabavke u oblasti telekomunikacija.

Najveci broj navedenih propisa Evropske zajednice drzave clanice Evropske zajednice bile su duzne da inplementiraju u unutrasnje zakonodavstvo do 01. januara 1998. godine. Ovaj rok je za Grcku, Irasku i Portugaliju, produzen do 2002. godine.

III OBRAZLOZENJE POJEDINIH RESENJA

1. OSNOVNE ODREDBE

Reformski karakter predlozenog zakona na najopstiji nacin izrazen je kroz definisanje nacela na kojima treba da se zasniva uredivanje odnosa u oblasti telekomunikacija. Predlozena nacela pocivaju na nekoliko fundamentalnih principa. Prvi i osnovni princip je da delovanje svih subjekata koji su na bilo koji nacin ukljuceni u proces uredivanja odnosa u oblasti telekomunikacija mora da bude u funkciji obezbedivanja uslova za razvoj telekomunikacija u Srbiji. Drugi princip je da odnosi u oblasti telekomunikacija moraju ubuduce biti uredeni na nacin koji ce omoguciti i obezbediti da u prvi plan dodu do izrazaja interesi korisnika telekomunikacionih usluga (nacelo zastite interesa korisnika, stvaranje uslova za zadovoljenje potreba korisnika za telekomunikacionim uslugama, nacelo obezbedenja maksimalnog kvaliteta uluga).Treci princip je stvaranje slobodnog i otvorenog telekomunikacionog trzista koje svim ucesnicima na njemu omogucava i garantuje ravnopravan i nediskriminatorski polozaj (nacelo podsticanja konkurentnosti, nacelo podsticanja ekonomicnosti i efikasnosti, nacelo obezbedivanja interkonekcije tj. medusobnog povezivanja telekomunikacionih mreza, odnosno operatora pod ravnopravnim i uzajamno prihvatljivim uslovima).

Nacelo racionalnog i efikasnog koriscenja radiofrekvancijskog spektra nuzno proizilazi iz objektivne ogranicenosti ovog prirodnog bogatstva, ali u kontekstu ostalih predlozenih nacela upravo treba da obezbedi uslove za razvoj telekomunikacija, a nikako ne sme da se pretvori u sredstvo cijom bi se zloupotrebom iskljucila primena bilo kog drugog nacela, posebno onih koja se odnose na otvorenost trzista i ravnopravan polozaj ucesnika na tom trzistu.

Na kraju, nacelo prema kome uredivanje odnosa u ovoj oblasti treba da bude uskladeno sa medunarodnim standardima, praksom i dostignutim tehnickim normativima takode treba da pospesi razvoj telekomunikacija u Srbiji i da omoguci njihovo povezivanje sa svetskim telekomunikacijama.

Jedna od bitnih novina predlozenog zakona je koncepcijski drugacija raspodela nadleznosti za obavljanje poslova u oblasti telekomunikacija u odnosu na dosadasnja resenja.

Naime, predlozeni koncept sadrzi raspodelu nadleznosti izmedu Vlade Republike Srbije i ministarstva nadleznog za poslove telekomunikacija, kao drzavnih organa sa jedne strane i, sa druge strane, Republicke agencije za telekomunikacije, kao samostalne i nezavisne organizacije osnovane ovim zakonom kojoj su poverena odredena javna ovlascenja, a koja ima funkciju regulatornog tela u oblasti telekomunikacija.

Osnivanje regulatornog tela ima za posledicu da se nadleznosti drzavnihorgana u ovoj oblasti svode iskljucivo na najkrupnija i najopstija (strateska) pitanja, dok se gotovo svi poslovi vezani za uredivanje odnosa u oblasti telekomunikacija poveravaju novoosnovanom samostalnom i nezavisnom regulatornom telu, Agenciji.

PRIMEDBA, broj 6.

Napred navedeni principi* u Obrazlozenju na kojima se zasniva reforma odnosa u oblasti telekomunikacija, ne odgovaraju nacelima koja su navedena u clanu 3. Predloga zakona o telekomunikacijama. Medutim, u tekstu su istovremeno opisana nacela iz clana 3. Predloga Zakona i napred navedeni principi iz ovog Obrazlozenja.

Digitalna tehnika, razvoj tehnologija u proizvodnji komponenata i optickih kablova, kao i primena softvera, omogucili su razvoj i proizvodnju sistema, opreme i terminalnih uredaja velikih tehnickih i tehnoloskih mogucnosti i kapaciteta. Zato je posle 1980. godine doslo do brzog razvoja telekomunikacija u drzavama clanicama Evropske zajednice i svetu, kako u razvoju telekomunikacione infrastrukture (mreze), tako i u pogledu raznovrsnosti telekomunikacionih usluga. Paralelno sa procesom razvoja telekomunikacija u Evropskoj zajednici se odvijao i proces deregulacije i liberalizacije u svim segmentima telekomunikacija, sto je dovelo i do konkurencije. Sloboda konkurencije izrodila je izraz "osnovna/univerzalna telekomunikaciona usluga". Evropska zajednica je zainteresovana da ovu uslugu ucini dostupnom svim potencijalnim korisnicima pod jednakim zakonskim uslovima, cak i u slucajevima kada pruzanje takve usluge nije profitabilno za davaoca u pojedinim segmentima telekomini-kacija. 

2. REPUBLICKA AGENCIJA ZA TELEKOMUNIKACIJE

Prema svom pravnom polozaju, Agencija je specificna institucija. To je organizacija sui generis. Ona ima svojstvo pravnog lica sto je cini samostalnim pravnim subjektom, a nadleznosti i ovlascenja koja joj se daju ovim zakonom, kao i sastav, polozaj, nacin izbora i razresenja organa Agencije, obezbeduju da ova organizacija funkcionalno, dakle sustinski, bude nezavisna kako od bilo kog drzavnog organa i njegovog potencijalnog uticaja na fakticko uredenje odnosa u oblasti telekomunikacija, tako i od uticaja svih subjekata koji se bave telekomunikacionim mrezama, sredstvima ili uslugama, dakle onih na koje se neposredno ili posredno proteze delovanje Agencije i koji su, po prirodi svog polozaja, zainteresovana lica.

Otvorenost telekomunikacionog trzista ni u kom slucaju ne znaci odsustvo pravila ponasanja za njegove ucesnike, kontrolu njihovog ponasanja i preduzimanje odgovarajucih mera u slucaju krsenja propisanog ponasanja. U tom smislu predlozene nadleznosti Agencije stvaraju zakonski okvir da do punog izrazaja dode njena regulatorna funkcija i vrsenje prenetih javnih ovlascenja (od donosenja opstih akata kojima se, u skladu sa ovim zakonom, blize ureduju pojedine delatnosti u oblasti telekomunikacija, preko izdavanja dozvola predvidenih ovim zakonom, ukljucujuci i sprovodenje postupka za izdavanje odredenih vrsta dozvola, davanja na koriscenje radiofrekvencija, utvrdivanje visina naknada koje su operatori duzni da placaju u skladu sa ovim zakonom, a na osnovu zakonom propisanih kriterijuma, obavljanja svih poslova vezanih za numeraciju telekomunikacionih mreza, donosenja tzv. tehnickih propisa, pracenja i obezbedivanja primene domacih i medunarodnih standarda i tehnickih propisa, obavljanja poslova koji se odnose na izgradnju i postavljanje telekomunikacionih mreza, sistema i sredstava, pa do nadleznosti u oblasti povezivanja domacih telekomunikacionih mreza sa telekomunikacionim mrezama drugih drzava).

Pored toga, Agencija ima i kontrolno-nadzornu funkciju (stara se o primeni ovog zakona i vrsi nadzor nad radom javnih telekomunikacionih operatora i drugih lica u oblasti telekomunikacija) sto obuhvata i ovlascenje da, pod zakonom propisanim uslovima, izrice i odgovarajuce mere u slucaju krsenja odredaba ovog zakona odnosno u slucaju ponasanja protivnog uslovima sadrzanim u izdatoj dozvoli.

Agencija takode preuzima delimicno funkciju arbitra u resavanju sporova izmedu telekomunikacionih operatora i korisnika njihovih usluga, kao i izmedu operatora i vlasnika zemljista na kome se nalaze telekomunikacioni objekti odnosno sredstva. Funkciju arbitra Agencija ima i u odnosima izmedu samih operatora, bilo da se radi o resavanju njihovih medusobnih sporova, bilo da je rec o nemogucnosti postizanja njihovog medusobnog dogovora u slucaju zakljucenja ugovora o interkonekciji ili zakupu linija. Medutim, navedene funkcije Agencije ne iskljucuju sudsku zastitu (tuzbom u upravnom sporu) svakoga ko smatra da je odlukom Agencije povredeno neko njegovo pravo ili pravom zasticeni interes.

Inace, opste pravilo sadrzano u predlozenim odredbama je da svaka odluka koju Agencija donese moze biti podvrgnuta sudskoj kontroli, podnosenjem tuzbe kojom se pokrece upravni spor. Sa druge strane, shodno opstim pravilima, svi opsti akti koje Agencija donese podlezu ustavnosudskoj kontroli.

U oblasti telekomunikacija regulatorna i kontrolno-nadzorna funkcija imaju poseban znacaj s obzirom na uvek realno prisutno postojanje (cak i u uslovima potpuno otvorenog trzista) telekomunikacionog operatora koji ima znacajan, dakle preovladujuci uticaj na tom trzistu, sto potencijalno stvara latentnu opasnost od monopolskog ponasanja, te se stoga za ovakvog operatora moraju ustanoviti rigoroznija pravila ponasanja i on mora biti pod pojacanim nadzorom regulatornog tela. Stoga Agencija ima posebne nadleznosti u oblasti sprecavanja monopola i monopolskih ponasanja. U tom smislu je, izmedu ostalog, i nadleznost Agencije da, bez obzira na otvorenost trzista i slobodnu konkurenciju, odreduje tarife za odredene propisane telekomunikacione usluge i da prati sprovodenje tarifne politike.

U cilju ostvarivanja nacela razvoja telekomunikacija i podizanja nivoa i kvaliteta usluga, sto je u interesu svih postojecih i buducih korisnika, Agencija ima odredene nadleznosti u oblasti obezbedivanja i unapredenja usluga koje spadaju u tzv. univezalni servis (pod kojima se, najkrace receno, podrazumeva skup telekomunikacionih usluga koje treba da budu dostupne svakom korisniku javne telekomunikacione mreze u Republici Srbiji, odnosno svakom licu u Srbiji koji zeli da bude korisnik ove mreze).

Na kraju, Agencija ima odredenih nadleznosti i ovlascenja, kao i obaveza koje su u funkciji obezbedivanja javnosti rada kako samog regulatornog tela, tako i telekomunika-cionih operatora (vodenje registara koji su javne isprave, formiranje i odrzavanje baze podataka o registrima koje vodi, objavljivanje odluka, izvestaja i finansijskog plana, prikupljanje informacija i podataka od operatora i dr.). Obaveza Agencije vezana za podno-senje godisnjih izvestaja Vladi i Narodnoj skupstini element je, sa jedne strane, javnosti rada Agencije, a sa druge strane, njene odgovornosti za zakonito obavljanje poverenih poslova.

PRIMEDBA, broj 7.

Prema navedenim Zakonima u tacki 2.1. oblast telekomunikacija su do sada urdivali i vrsili nadzor/kontrolu: Savezno ministarstvo saobracaja i telekomu-nikacija, Ministarstvo saobracaja i veza Republike Srbije i Zajednica JPTT.

Sada Agencija za telekomunikacije preuzima sve poslove koje su radili organi drzavne uprave i Zajednica JPTT, ali dobija i nova prava u vezi uskladivanja rada izmedu vlasnika telekomunikacionih mreza oko medusobnog povezivanja mreza, zatim se stvara nova obaveza oko osnovnih (univerzalnih) usluga, zastite korisnika (posebno zalbe na racune), tehnicki pregled izgradenih objekata itd, koje nisu radili napred navedeni drzavni organi i Zajednica JPTT.

Predlagaci Zakona o telekomunikacijama nisu sagledali obim poslova, jer se nikada nisu prakticno bavili resavanjem problema i poslovima u telekomunikacijama. Oni mora da shvate da je sve lako napisati, ali mora da budu i odgovorni da to sve i mora da bude sprovedeno.

U Predlogu Zakona o telekomunikacijama nema Nadzornog odbora koji vrsi nadzor nad radom Agencije. Agencija ima u velikom obimu sve tri vlasti: zakonodavnu jer donosi opste akte i propise, daje koncesije (licence), odobrenja, dozvole za radio stanice, vrsi tehnicke preglede, daje ateste (sertifikate), vrsi inspekcijski nadzor itd. Sto predstavlja izvrsnu vlast, a ima i deo sudske vlasti u resavanju sporova izmedu koncesionara itd.

Kako moze sva vlast u jednoj od najvaznijih oblasti u Republici Srbiji da se da u ruke 5 (pet) ljudi, da oni rade sta hoce, a da nikome za svoj rad ne odgovaraju?

Kada su u pitanju organizacija i nacin rada Agencije, predlaze se da Agencijom rukovodi kolektivni organ - Upravni odbor, koji donosi sve odluke i akta iz nadleznosti Agencije.

Specifican sastav Upravnog odbora Agencije koga cine predsednik i cetiri clana, njihov izbor, razlozi cije postojanje zbog potencijalnog sukoba interesa iskljucuje mogucnost da neko lice bude predsednik, odnosno clan Upravnog odbora, mandat predsednika i clanova Upravnog odbora i razlozi za razresenje, imaju za cilj upravo da obezbede nezavisnost same Agencije, odnosno da obezbede strucno, profesionalno, nepristrasno i objektivno odlucivanje Upravnog odbora.

Sustina predlozenog koncepta je da predsednika i clanove Upravnog odbora bira Narodna skupstina na predlog Vlade. Pri tome, Vlada utvrduje predlog ili po sopstvenoj inicijativi, ili na osnovu kandidatura koje su ovlasceni da podnesu ministarstvo nadlezno za poslove telekomunikacija, udruzenje telekomunikacionih operatora, registrovana udruzenja privrednika, kao i naucne institucije u oblasti telekomunikacija, ili na osnovu sprovedenog javnog konkursa.

Medutim, ono sto je najznacajnije za postizanje zeljene nezavisnosti i visokog stepena profesionalizma i strucnosti u radu i odlucivanju Upravnog odbora je to da se predlozi za izbor utvrduju, kao i da se, shodno tome, odluka o izboru donosi iskljucivo na osnovu strucnih znanja i iskustava koje kandidati poseduju, a koji su od znacaja za delatnosti iz oblasti telekomunikacija, a narocito iz oblasti tehnike, ekonomije i prava, vezanih za telekomunikacije. 

PRIMEDBE, broj 8.

Sva vlast u oblasti telekomunikacija data je petorici ljudi, koje predlaze Vlada Republike Srbije, a bira Narodna skupstina. Na ovaj nacin postojeca Vlada obezbeduje sebi pravo da sledece 4 (cetiri) godine upravlja telekomunikacijama Republike Srbije i ako nije na vlasti. Ovo iz razloga sto se predsednik bira na 5 (pet) godina i to ce najverovatnije biti prof. dr. Dragor Hiber (u Upravnom odboru je obavezno jedan prav-nik), na 4 (cetiri) godine se biraju dva clana Upravnog odbora, a to ce biti po jedan inzenjer i ekonomista. Posto se odluke donose glasanjem, za 4 (cetiri) godine je sadasnja Vlada je obezbedila svoju vlast, i ako nije na vlasti.

Kakvu ce vlast u telekomunikacijama da ima Vlada koja ce biti obrazovana posle novih izbora i kako ce u oblasti telekomunikacija da sprovodi svoj program? 

Problemi u oblasti radiodifuzije mnogo su manji od problema u oblasti telekomu-nikacija. Plan raspodele radiofrekvencija, koji predstavlja osnovu za rad radio-difuzije, predlaze Agencija za telekomunikacije. U telekomunikacijama se obrce veliki novac, a telekomunikacije predstavljaju nervni sistem svake zemlje, pa je to i u Republici Srbiji. Mnoge drzave nemaju zelezare, nemaju fabrike automobila, nemaju secerane itd, ali nema drzave na zemaljskoj kugli, koja nema svoje telekomunikacije.

Zasto se broj clanova i izbor clanova Upravnog odbora Agencije za telekomu-nikacije tako mnogo razlikuje od Republicke radiodifuzne Agencije?

U Radio difuznoj ustanovi Srbije i Radio difuznoj ustanovi Vojvodine, postoji i Programski odbor koji zastupa interese gledalaca i slusalaca u celini. 

Zasto u telekomunikacijama ne postoji neko telo koje zastupa interese korisnika telekomunikacionih usluga?

U odnosu na pitanje finansiranja rada Agencije predlaze se resenje po kome se rad Agencije (Upravnog odbora i sluzbi Agencije) finansira iz prihoda koji cine sredstva ostvarena od naknada i taksi koje Agencija naplacuje od operatora, a u skladu sa godisnjim finansijskim planom. Princip finansiranja Agencije iz sopstvenih izvora prihoda takode treba da bude jedna od garancija njene nezavisnosti.

Dakle, predlozeni mehanizmi treba da osiguraju i omoguce nezavisnost Agencije i ostvarivanje, u punoj meri, njene funkcije reguletornog tela. Medutim, odgovarajucim resenjima koja se predlazu, kao sto su obaveza dosledne primene Strategije razvoja telekomunikacija koju donosi Vlada, nadleznosti, odnosno ovlascenja za predlaganje, izbor i razresenje predsednika i clanova Upravnog odbora Agencije, ovlascenja za davanje saglasnosti na Statut, kao osnovni akt Agencije, na finansijski plan Agencije i na visine naknada, obaveze Agencije u pogledu podnosenja izvestaja Skupstini i Vladi, obavezna spoljna revizija finansijskih izvestaja i finansijskih obracuna Agencije, niz drugih obaveza u pogledu obezbedivanja javnosti rada Agencije, ustavnosudska i sudska kontrola rada Agencije, uspostavlja se potrebna i, u skladu sa medunarodnim normama maksimalno dopustena, ravnoteza i garancija da se regulatorno telo nece pretvoriti u "naddrzavni organ" i da nece zloupotrebiti svoju samostalnost i nezavisnost.

3. DOZVOLE ZA JAVNE TELEKOMUNIKACIONE MREZE I JAVNE TELEKOMUNIKACIONE USLUGE 

Predlozena su tri osnovna principa na kojima se zasniva obavljanje telekomunika-cione delatnosti:

1. princip zakonitosti u obavljanju telekomunikacione delatnosti, sto znaci da niko ne moze da se bavi ovom delatnoscu ukoliko mu Agencija nije prethodno izdala dozvolu, osim ako je samim Zakonom drugacije predvideno (za privatne telekomunikacione mreze, za telekomuni-kacione mreze za specijalne namene, za javne telekomunikacione mreze koje su na osnovu odluke Agencije u slobodnom rezimu);
2. princip ravnopravnosti i nediskriminatorskog polozaja svih zainteresovanih subjekata da se bave ovom delatnoscu, sto znaci da svako pravno ili fizicko lice, domace ili strano, koje ispuni uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega ima jednako pravo na dobijanje dozvole i to pod jednakim uslovima i
3. princip javnosti koji se izrazava kako u citavom postupku izdavanja dozvola, tako i kroz vodenje javnih registara o svim izdatim dozvolama.

Izdavanje dozvola je jedna od osnovnih nadleznosti Agencije. Inace, dozvola je opsti, genusni pojam za odluku kojom Agencija odredenom pravnom ili fizickom licu daje pravo da se pojavi na telekomunikacionom trzistu i da na njemu, na nacin utvrden tom odlukom, uzme ucesca, odnosno kojom mu daje pravo da koristi prirodni resurs o cijem koriscenju je nadlezan da odlucuje Agencija (radiofrekvenciju).

Predlazu se cetiri vrste dozvola:

1. licenca (individualna licenca - individual licence);
2. odob renje (opsta licenca - general authorisation);
3. dozvola za radio stanicu;
4. tehnicka dozvole (sertifikat).

Prve dve vrste dozvola - licenca i odbrenje su pravni osnov za obavljanje telekomunikacione delatnosti na koju dozvola upucuje.

Dozvola za radio stanicu je akt na osnovu koga se stice pravo na koriscenje radio stanice (u tehnickom znacenju ovog pojma koji je definisan u osnovnim odredbama Zakona), a time i pravo na koriscenje odredene radiofrekvencije. S obzirom na navedeno, ova vrsta dozvole se izdaje ne samo telekomunikacionim operatorima, vec i svim drugim licima koja za obavljanja raznih drugih delatnosti koje nisu telekomunikacione imaju potrebu za koriscenjem radiofrekvencija i nabavkom i koriscenjem radio stanice (od lica koja se bave pruzanjem taksi usluga, do emitera radio i televizijskog programa).

Tehnicke dozvole obuhvataju razlicite sertifikate kojima se, nakon izvrsene kontrole, potvrduje usaglasenost odredene telekomunikacione mreze, sistema ili sredstva sa propisanim tehnickim standardima i normativima, sto omogucava njihovu upotrebu na telekomunikacionom trzistu ili stavljanje u promet.

PRIMEDBA, broj 9.

Osnovno je pravilo da se odomaceni pojmovi koriste i ne menjaju po zelji pojedinaca. Vise decenija u oblasti sistema veza/telekomunikacija je koriscena rec ATEST za dokumenat koji je sluzio kao potvrda da neka oprema i terminalni uredaji ispunjavaju propisane tehnicke uslove. Uveden je i pojam SERTIFIKAT? 


U Predlogu Zakona o telekomunikacijama je uveden novi pojam TEHNICKA DOZVOLA, koji sluzi kao dokaz da su neke telekomunikacione mreze, sistemi i sredstva usaglaseni sa propisanim tehnickim standardima i normativima. Ocigledno je da su ovde pobrkani pojmovi TEHNICKOG PREGLEDA koji se vrsi posle zavrsene izgradnje dela mreze koja predstavlja tehnicku celinu i kao takva se moze samostalno koristiti i zavrsene izgradnje sistema (prenosa, telefonske centrale itd.).

Razlika izmedu licence i odobrenja je u sledecem:

Licenca se izdaje za one vrste javnih telekomunikacionih usluga kod kojih je neophodno ograniciti broj subjekata koji ce se baviti njihovim pruzanjem, zbog toga sto se po svojoj prirodi te usluge zasnivaju na koriscenju ogranicenih resursa. Klasican slucaj su telekomunikacione usluge cije pruzanje podrazumeva koriscenje radiofrekvencija (kao sto je javna mobilna telefonija) ili na koriscenju brojeva iz plana numeracije - pozivnih brojeva i kodova (kao sto je javna fiksna telefonija). Odluku o tome kada ce se pristupiti izdavanju licence, shodno predlozenim nadleznostima Ministarstva, donosi nadlezno ministarstvo. Licenca bi se izdavala nakon obavezno sprovedenog postupka javnog nadmetanja, pri cemu se predvidaju posebna pravila koja je Agencija duzna da postuje prilikom sprovodenja ovog postupaka, a ciji je cilj da omoguci i garantuje ravnopravnost, objektivnost i javnost u toku citavog postupka, od raspisivanja javnog oglasa, pa do donosenja odluke. Specificnost izdavanja licenci je i ta sto imalac licence ima obavezu da, pored placanja propisanih, redovnih periodicnih godisnjih naknada za njeno koriscenje, prilikom samog dobijanja licence, plati i jednokratnu naknadu za dobijeno licencno pravo, koja predstavlja prihod budzeta Republike, a ciji se konacni iznos odreduje na javnom nadmetanju.

PRIMEDBA, broj 10. 

Izgleda da predlagaci Zakona o telekomunikacijama nisu rascistili sustin-sku razliku izmedu vlasnika javne telekomunikacione mreze koji daje usluge i davaoca javnih telekomunikacionih usluga, koji ugovara sa vlasnikom koriscenje mreze radi davanja usluga. 

Razlozi ogranicenih resursa u radiofrekvencijama za mobilnu telefonsku mrezu, realno, ne postoje. Oni postoje samo u teorijskom smislu. Medutim, u numeraciji nema nikakvih ogranicenja. Pa je dato objasnjenje u vezi izdavanje licenci neodrzivo. 

Za gradnju, vlasnistvo i davanje usluga u javnoj telekomunikacionoj mrezi treba da se daje KONCESIJA, a ne licenca iz sledecih razloga:

1) KONCESIJA - je pravo koriscenja prirodnog bogatstva ili dobra u opstoj upotrebi, koje javna vlast moze davati domacim i stranim, pravnim i fizickim licima, pod zakonom utvrdenim uslovima, uz odgovarajucu naknadu. Institut koncesije je akt vlasti, koji uvek pretpostavlja odstupanje od opstih pravila, jer koncesionar uziva izvesne privilegije, odnosno preuzima na sebe izvesne obaveze koje nemaju druga lica.

2) LICENCA - je pravo koriscenja nekog prava industrijske svojine treceg lica (patenta, uzorka, modela, robnog ili usluznog ziga, znanje i iskustvo - know how). Sticalac licence placa naknadu davaocu licence (vidi Zakon o obligacionim odnosima). 



Iz navedenih tekstova je ocigledno da se za gradnju i odrzavanje mreze daje koncesija, a za davanje usluga daje se odobrenje.

Iz raspolozive dokumentacije se vidi da Austrija, Italija, Svajcarska, Madarska i Hrvatska koriste termin - koncesija, Francuska koristi termin - dozvola, a Nemacka koristi termin - licenca. 

Odobrenje se, nasuprot licenci, izdaje za one vrste javnih telekomunikacionih usluga koje se pruzaju pod standardnim (propisanim) uslovima, a cijim se pruzanjem moze baviti neograniceni broj subjekata, odnosno svako ko ispunjava, tj. prihvati da ispunjava uslove propisane za tu vrstu usluge, pri cemu se pod propisanim uslovima podrazumevaju uslovi tehnicke prirode. Vrste usluga koje su na ovom rezimu odredivala bi Agencija svojim aktom, s tim sto se Zakonom predvida koje usluge moraju obavezno biti na rezimu odobrenja. Dakle, prilikom izdavanja odobrenja kao vrste dozvola, Agencija nema ovlascenje da raspisuje i sprovodi postupak u kome ce vrsiti selekciju kome izdaje odobrenje a kome ne, vec odobrenje izdaje svakome ko podnese prijavu za registraciju, a cijim podnosenjem se obavezuje da ce ispunjavati sve (unapred propisane i poznate) zahteve u odnosu na odgovarajucu vrstu mreze odnosno usluga. Takode, za dobijanje odobrenja zainteresovano lice ne mora da ceka raspisivanje bilo kakvog postupka, vec se moze prijaviti za njegovo dobijanje u svakom trenutku kada odluci da zeli da otpocne sa bavljenjem delatnosti koja je na rezimu odobrenja. Konacno, odbrenje se stice samim upisom u registar odobrenja za odgovarajucu telekomuni-kacionu mrezu odnosno uslugu.

PRIMEDBA, broj 11.

Nije jasno iz kojih je razloga predlagac u Predlog Zakona uveo pojmove licenca - individualna licenca i odobrenje - opsta licenca? 

Odgovarajucim odrebama ovog zakona predlozeno je i u kojim slucajevima nije potrebna nikakva dozvola. To su:

1. izgradnja, posedovanje ili eksploatacija privatne telekomunikacione mreze, osim ako takva mreza zahteva koriscenje radiofrekvencije ili je povezana sa javnom telekomunikacionom mrezom preko vise od jednog krajnjeg prikljucka (pri cemu se pod pojmom privatne telekomunikacione mreze podrazumeva pre svega ranije korisceni pojam funkcionalnog sistema veza, tj. sistema veza zeleznice, elektroprivrede i sl, kao i druge, uslovno receno, interne telekomunikacione mreze koje ne sluze za pruzanje, odnosno koriscenje javnih telekomunikacionih usluga);

PRIMEDBA, broj 12.

Nije jasna odredba: "preko vise od jednog krajnjeg prikljucka"? U Obrazlozenju se pominju privatne telekomunikacione mreze zeleznice, elektroprivrede i sl. Nije onda jasno, da li ova javna preduzeca mora da dobijaju koncesije/licence, a ako nisu ova javna preduzeca, koji su to vlasnici telekomunikacionih mreza? 

2. izgradnja i eksploatacija telekominikacionih mreza za specijalne namene (Vojska, policija i dr.);
3. pruzanje telekomunikacionih usluga za koje je Agencija svojim aktom utvrdila da su u slobodnom rezimu, pri cemu ce ovim rezimom prevashodno biti obuhvacene usluge koje su tek u zacetku na trzistu.



Odgovarajucim odredbama Zakona propisuje se minimalno obavezni sadrzaj licence i odobrenja. Znacaj ovih odredbi je ne samo u tome da definisu elemente na osnovu kojih ce u svakom trenutku jasno i precizno moci da bude utvrden imalac ovakve dozvole, predmet dozvole i njeno trajanje, vec i u tome da se vec u samoj licenci, odnosno odobrenju jasno definisu uslovi pod kojima je dozvola izdata, a cije neispunjavanje ili nepostovanje ima za posledicu ovlascenje Agencije da prema takvom imaocu dozvole preduzme odgovarajuce mere, koje ukljucuju cak i oduzimanje dozvole.

Posebnom odredbom predlozeno je precizno definisanje polozaja pravnog subjekta koji je imalac dozvole (bilo licence, bilo odobrenja). Radi sprecavanja monoploskih ponasanja, unakrsnog vlasnistva ili prelivanja prihoda iz jedne u drugu delatnost, osnovni princip je da jedan pravni subjekt moze imati dozvolu za jednu javnu telekomunikacionu mrezu odnosno za pruzanje jedne vrste javnih telekomunikacionih usluga, pri cemu dobijena dozvola daje pravo njenom imaocu da pruza sve usluge koje se pruzaju eksploatacijom telekomunikacione mreze za koju je dobijena dozvola, odnosno da pruza sve usluge koje su obuhvacene vrstom usluga za koju je dobijena dozvola (na primer sve usluge koje se mogu pruzati u okviru pruzanja usluga javne mobilne telefonije). Ovakvo resenje znaci da se za svaku vrstu usluga i za svaku vrstu telekomunikacione mreze mora imati posebna dozvola, a takode znaci i to da se za istu vrstu usluga odnosno za istu vrstu telekomunikacione mreze ne mogu dobiti dve ili vise dozvola (na primer nije dozvoljeno da jedan isti subjekt bude imalac dve dozvole za pruzanje usluga javne mobilne telefonije). Dosledno prethodnom, predvideno je da ako pravni subjekt poseduje ili namerava da poseduje vise dozvola za razlicite javne telekomunikacione mreze ili za pruzanje razlicitih javnih telekomunikacionih usluga, dakle u slucaju da obavlja ili ima nameru da obavlja vise razlicitih delatnosti iz oblasti telekomunikacija (na primer da u isto vreme pruza usluge javne mobilne telefonije i usluge Interneta), moci ce to da cini pod uslovom da pribavi posebnu dozvolu za svaku od tih delatnosti, ali uz obavezu da svaku od tih delatnosti obavlja preko zasebnih povezanih pravnih lica, upravo da bi se izbegle moguce zloupotrebe radi kojih se ovakva resenja predlazu. Analogni princip predlaze se i u odnosu na one pravne subjekte koji obavljaju osnovnu delatnost u oblasti koja nije telekomunikaciona, ali pored toga poseduju ili nameravaju da poseduju i dozvolu za javnu telekomunikacionu mrezu odnosno za pruzanje javne telekomunikacione usluge. I ova lica imaju obavezu da telekomunikacionu delatnost za cije obavljanje dobiju dozvolu obavljaju preko zasebnog povezanog pravnog lica.

Predlozenim zakonskim odredbama takode se precizno utvrduju slucajevi i uslovi pod kojima moze doci do izmene dozvole, njenog oduzimanja ili mirovanja prava i obaveza iz dozvole. Predlozena resenja imaju za cilj da garantuju svakom imaocu dozvole zastitu od eventualne samovolje i zloupotrebe ovlascenja od strane Agencije, kao i da obezbede ravnopravnost svih imalaca dozvole.

4. TARIFE, INTERKONEKCIJA, USLUGE UNIVERZALNOG SERVISA I ZAKUP LINIJA

Kao sto je vec receno, posebna paznja posvecuje se javnim telekomunikacionim operatorima sa znacajnim trzisnim udelom, tj. onim operatorima koji imaju dominantnu ulogu na telekomunikacionom trzistu Srbije, te po tom osnovu mogu bitno uticati na odnose na ovom trzistu. S obzirom na mogucnost da njihov uticaj bude negativan kako u odnosu na druge ucesnike na trzistu, tako i na korisnike usluga, Agencija ima posebne regulatorne nadleznosti kada su u pitanju ovi operatori. Inace, zakon definise pojam javnog telekomunikacionog operatora sa znacajnim trzisnim udelom, odnosno utvrduje jasne kriterijume na osnovu kojih se operatoru moze utvrditi ovakav status.

Prva grupa nadleznosti Agencije vezana je za mogucnost ustanovljavanja specijalnog rezima regulisanja tarifa koji vazi za javne telekomunikacione operatore u slucaju da za odredenu telekomunikacionu uslugu na trzistu postoji samo jedan operator ili u slucaju da ih ima vise, ali jedan od njih ima znacajan (dominantan) udeo. Drugi osnov po kome je moguce ustanoviti ovakav rezim kontrolisanih tarifa je slucaj u kome javni telekomunikacioni operator prihodima od mreze ili usluge u kojoj je jedini operator ili u kojoj ima znacajan trzisni udeo, dotira ili sufinansira drugu sopstvenu telekomunikacionu mrezu ili uslugu. Istovremeno, predlozeni su principi na osnovu kojih Agencija utvrduje tarife, a koji treba da obezbede da tarife budu realne, troskovno zasnovane, nediskriminatorske, razvojno podsticajne za operatora, ali i fer i jasno opredeljene sa stanovista korisnika usluge. Otvorenost i konkurentnost trzista znace da u svim drugim slucajevima kada nema uslova za propisivanje specijalnog tarifnog rezima, tarife slobodno odreduju sami operatori.

Druga grupa pitanja koja se na specifican nacin ureduju odnosi se na interkonekciju, sto znaci medusobno povezivanje telekomunikacionih mreza razlicitih operatora. Jedan od principa otvorenosti trzista je i pravo svakog operatora da svoju mrezu poveze sa mrezom drugog operatora, odnosno obaveza ovoga da mu to omoguci. Po pravilu uslove medusobnog povezivanja operatori sami sporazumno utvrduju. Medutim, ukoliko jedan operator odbije zahtev drugoga za interkonekciju ili ne bude moguc sporazum operatora o uslovima interkonekcije, Agencija ima posebnu regulatornu ulogu da obezbedi uredivanje medusobnih odnosa. Takode, ova uloga Agencije posebno dolazi do izrazaja ako se interkonekcija trazi sa mrezom operatora koji ima znacajan trzisni udeo, cime su njegove obaveze s obzirom na takav polozaj vece.

PRIMEDBA, broj 13.

Vidi primedbu u tacki 3.4.

Treca grupa pitanja neposredno je vezana za ukupni razvoj telekomunikacija i za podizanje nivoa i kvaliteta usluga (u prvo vreme pre svega u oblasti fiksne telefonije), gde se predlaze posebno uredivanje tzv. univerzalnog servisa. Pojam univerzalnog servisa definisan je Osnovnim odredbama zakona i predstavlja medunarodno prihvacenu definiciju ovog pojama. Naime, pojam univerzalnog servisa predstavlja zapravo minimalni skup usluga koje, prema trenutno realno dostignutom razvoju telekomunikacija na odredenom prostoru, treba da bude dostupan svakom korisniku mreze, po pristupacnim i nediskriminatorskim cenama. Iz ovako definisanog pojma proizilazi: kao prvo, da vec stupanjem Zakona na snagu mora biti odredena pocetna grupa usluga koje ce predstavljati univerzalni servis, a koja mora biti utvrdena na bazi postojeceg stanja telekomunikacija u Srbiji, te je, s obzirom na znacaj ovog pitanja, nadleznost Ministarstva, kao drzavnog organa da uredi ovo pitanje i drugo, da je univerzalni servis promenljiva kategorija, sto znaci da se ukupnim razvojem telekomunikacija sticu uslovi za prosirenje kruga usluga koje spadaju u usluge univerzalnog servisa, odnosno koje spadaju u usluge koje treba da budu dostupne svakom korisniku.

Vezano za univerzalni servis je i uvodenje tzv fonda za nadoknadu troskova univerzalnog servisa. Nije rec ni o kakvom posebnom institucionalnom obliku, vec o namenskom prikupljanju sredstava u okviru Agencije koja treba da sluze fakticki kao pomoc operatoru kome je nametnuta ne mala obaveza da obezbeduje univerzalni servis na podrucju citave Republike, u situaciji kada on nije u mogucnosti da iz sopstvenih prihoda pokriva troskove usluga koje je obavezan da pruza. Tzv. fond za nadoknadu troskova univerzalnog servisa se zasniva na principu medusobne solidarnosti operatora, jer se sredstva prikupljaju od periodicnih uplata drugih javnih telekomunikacionih operatora koji su postedeni obaveza pruzanja univerzalnog servisa, a koji sa druge strane, posredno, imaju koristi od postojanja univerzalnog servisa. Naime, postojanje univerzalnog servisa je podsticaj za ukupni razvoj telekomunikacija na jednom podrucju, jer podrazumeva razvoj i unapredenje ukupne telekomunikacione infrastrukture. Kako tu infrastrukturu (posebno kada je u pitanju infrastruktura javne fiksne telefonije) koriste i drugi operatori za pruzanje svojih (komercijalnih) usluga, to princip solidarnosti ima puno opravdanje i logiku.

PRIMEDBE, broj 14.

U clanu 49. stav 1. tacka 1) Nacrta Zakona o telekomunikacijama odredeno je da kao osnovna usluga, koju mora da dobiju svi gradani i firme, bude pristup uslugama javne fiksne telefonske mreze, ukljucujuci uslugu prenosa podataka u govornom opsegu koja obezbeduje kvalitetan pristup Internetu. Ovaj kvalitet osnovne/univerzalne usluge nije propisala ni jedna drzava u Evropskoj zajednici, jer je to nemoguce ostvariti.

Najvecem broju gradanimna u Republici Srbiji je potreban telefon da bi obavljao telefonske razgovore. Za takvu uslugu mogu da se koriste i mobilni telefoni, pod uslovom da tarifa bude ista kao i u fiksnoj telefonskoj mrezi. U drzavama Evropske zajednice veliki broj vlasnika mobilnih telefonskih mreza daju usluge obavljanja telefonskih razgovora po ceni obicnih telefona, kada se korisnik nalazi na odredenoj lokaciji, na primer u stanu. Kada mobilni telefon koristi na podrucju koje pokriva njegova bazna stanica, onda se obavljeni razgovori tarifiraju kao razgovori u mobilnoj telefonskoj mrezi.

Zasto se ova mogucnost zakonom uskracuje gradanima Republike Srbije? 

Cetvrta grupa pitanja vezana je za zakup linija, sto podrazumeva obavezu javnog telekomunikacionog operatora koji ima znacajan trzisni udeo da, pod odredenim uslovima, omoguci drugim operatorima, na njihov zahtev, da zakupe njegove linije i putem zakupljenih linija pruzaju odredene telekomunikacione usluge ne gradeci sopstvenu telekomunikacionu mrezu (na primer da pruzaju Internet usluge). I u ovom slucaju, slicno kao kod interkonekcije, predlaze se odgovarajuca regulatorna funkcija Agencije u slucaju da sporazum izmedu samih operatora ne bude postignut.

PRIMEDBA, broj 15.

Vidi primedbu u tacki 3.5.

5. RADIOKOMUNIKACIJE

Poseban deo Zakona odnosi se na oblast radiokomunikacija, oblast koja se bavi uredivanjem svih pitanja koja se ticu koriscenja radiofrekvencijskog spektra i radiofrekvencija.

U oblasti radiokomunikacija Agencija ima posebne nadleznosti pre svega u odnosu na upravljanje radio frekvencijskim spektrom u Republici, izdavanje dozvola za radio stanice, vrsenje tehnickog pregleda radio stanice, vodenje evidencije podataka u ovoj oblasti, kao i saradnje, na odgovarajuci nacin, sa medunarodnom organizacijama i administracijama drugih zemalja koje se takode bave pitanjima upravljanja radio frekvencijskim spektrom.

Upravljanje radio frekvencijskim spektrom, u skladu sa odgovarajucim medunarodnim aktima, podrazumeva narocito: racionalno i efikasno koriscenje spektra u skladu sa Planom namene radio frekvencijskih opsega i planovima raspodele radio frekvencija; usaglasavanje koriscenja ovog spektra sa medunarodnim sporazumima koji obavezuju saveznu drzavu; koordinaciju koriscenja radio frekvencija u pogranicnim zonama sa susednim zemljama u cilju neometanog koriscenja radiofrekvencija u pogranicnom podrucju; notifikaciju radio frekvencija, odnosno prijavljivanje svake dodele radiofrekvencije Medunarodnom savezu za telekomunikacije ako su ispunjeni Zakonom predvideni uslovi; kontrolu radiofrekvencijskog spektra; istrazivanje stetnih smetnji i preduzimanje mera za njihovo otklanjanje; i zastitu interesa i bezbednosti zemlje u ovoj oblasti.

Predlozenim zakonskim odredbama posebno se ureduju pitanja: dodele i koriscenja radiofrekvencija; izdavanje dozvole za radio stanicu; specificnosti dozvola za radio stanicu koje se izdaju diplomatsko-konzularnom predstavnistvu, stranom pravnom licu ili stranom fizickom licu; rokovi i uslovi za pocetak rada radio stanice za koju je izdata dozvola u cilju ostvarivanja nacela racionalnog koriscenja radiofrekvencijskog spektra; obaveze i ogranicenja u pogledu koriscenja radio stanice; rokovi vazenja dozvole za radio stanicu, razlozi za prestanak vazenja izdate dozvole, izmena uslova utvrdenih u dozvoli, ponistavanje dozvole; saradnja sa regulatornim telom nadleznim za radiodifuziju; radiokominikacije organa odbrane, unutrasnjih poslova i spoljnih poslova; nadzor u oblasti radiokomunikacija. 

Kao sto je receno, posebna vrsta dozvola koju Agencija izdaje je dozvola za radio stanicu (pri cemu se pod pojmom radio stanice podrazumeva jedan ili vise predajnika ili prijemnika, ili njihova kombinacija, sa jednom ili vise antena i drugih uredaja, smestenih na jednoj lokaciji i neophodnih za emitovanje radio signala). NJenim dobijanjem imalac dozvole stice pravo na koriscenje radio stanice i na koriscenje radiofrekvencije za koju je dozvola izdata. Osnovno pravilo je da se radio stanica moze koristiti samo na osnovu prethodno pribavljene dozvole.

Istovremeno, treba ukazati da dobijanje bilo koje vrste dozvole za obavljanje delatnosti, telekomunikacione ili kakve druge, od strane Agencije ili drugog nadleznog organa, a cije obavljanje podrazumeva i koriscenje radio stanice i radiofrekvencije, ne oslobada imaoca takve dozvole obaveze da pribavi i dozvolu za radio stanicu, pod uslovima i na nacin predviden ovim zakonom, niti da ispuni sve uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega koji se odnose na pocetak rada i rad radio stanice. Ova pitanja su od posebnog znacaja za rad emitera koji emituju radio odnosno televizijski program i koji pravo na emitovanje programa sticu u skladu sa posebnim zakonom. S obzirom na cinjenicu da dobijanje prava na emitovanje programa bez dobijene dozvole za radio stanicu fakticki ne omogucava obavljanje delatnosti, resenja ovog i posebnog zakona kojim se ureduje oblast radiodifuzije vodila su racuna o medusobnoj povezanosti i uskladenosti, kako bi se izbegle situacije u kojima su nacelno svi emiteri u ravnopravnom polozaju, a fakticki se neizdavanjem dozvole za radio stanicu pojedinima onemogucava rad. Otuda nova zakonska resenja predvidaju kontinuiranu i trajnu saradnju dva nadlezna regulatorna tela u kojoj je regulatorno telo za telekomunikacije u obavezi da izda dozvolu za radio stanicu svakom emiteru za koga regulatorno telo za radiodifuziju podnese zahtev, pod uslovom da je taj zahtev u skladu sa planom raspodele radiofrekvencija sa osnovnim tehnickim parametrima i da emiter radio odnosno televizijskog programa ispunjava pre svega tehnicke uslove za posedovanje i koriscenje radio stanice propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega. Ustanovljavanje principa "dve dozvole - jedan salter" po kome se u ovim slucajevima dozvola za radio stanicu izdaje bez obaveze emitera da se neposredno posebno obraca Agenciji za njeno dobijanje, vec direktno na zahtev regulatornog tela nadleznog za radiodifuziju i dostavljanje izdate dozvole za radio stanicu tom telu radi sprovodenja jedinstvenog postupka izdavanja dozvole za emitovanje programa i urucenja dozvole za radio stanicu istovremeno sa dozvolom za emitovanje programa, treba da citav postupak pojednostavi i ubrza i da predstavlja stvarnu garanciju jednakog tretmana svih emitera radio i televizijskog programa.

PRIMEDBA, broj 16. 

Vise od 80% teksta u odeljku V RADIOKOMUNIKACIJE, pisci Predloga Zakona o telekomunikacijama su prepisali iz postojeceg Saveznog Zakona o sistemima veza. Da se ne bi videlo da su bili resavci, oni su pojedine clanove spajali ili delili, tako da tu njihovu delatnost moze da otkrije samo dobar poznavaoc Zakona o sistemima veza. To je i ucinjeno i bice data uporedna tabela pregleda prepisanih clanova Zakona o sistemima veza u Predlogu Zakona o telekomunikacijama. Medutim, veliki broj odredbi Zakona o sistemima veza nije prepisan, pa zato postoje pravne praznine.

Da je odeljak Radiokomunikacije bio dobro uredio oblast radiosaobracaja dokazuje i cinjenica da su isti tekst skoro prepisali "braca" Hrvati u svoj Zakon o telekomuni-kacijama. Konacno, Zakon o sistemima veza su radili strucnjaci koji su se dugo vremena prakticno bavili radiosaobracajem u celoj samoupravnoj Jugoslaviji.

Zakon o sistemima veza je donet 1988. godine, i do sada je primenjivan. Resavci su sada napravili zamesateljstvo, tako da najveci broj strucnjaka koji primenjuju Zakon o telekomunikacijama mora da se snalaze u novom Zakonu, kao pocetnici.

Na kraju, radiofrekvencije u oblasti mobilne telefonije nisu ogranicavajuci resurs za izgradnju vise mreza za mobilnu telefoniju. Koliko je ovaj resurs ogranica-vajuci u metropolama razvijenih zemalja?

6. NUMERACIJA

Predlozene odredbe koje se odnose na numeraciju ureduju pitanja vezana za donosenje Plana numeracije, njegovu sadrzinu i upravljanje ovim planom, sto podrazumeva pre svega dodeljivanje javnim telekomunikacionim operatorima brojeva iz Plana numeracije na nediskriminatorskoj osnovi.

PRIMEDBA, broj 17.

U clanu 33. stav 4. stoji da je numeracija ograniceni resurs, sto nije tacno. To ocigledno pokazuje da pisci obrazlozenja Predloga Zakona i navedeenog clana uopste ne poznaju oblast za koju su pisali ovaj Zakon. Na primer na Severnoamerickom kontinentu (SAD i Kanada) je jedinstvena numeracija za fiksnu i mobilnu telefonsku mrezu, a u radu ima preko 400.000.000 korisnika/pretplatnika. U globalnoj Internet mrezi je numeracija jedinstvena za celu zemaljsku kuglu. 

Kako to onda numeracija moze biti ogranicavajuci faktor u Drzavnoj Zajednici Srbije i Crne Gore, koja moze da ima maksimalno 10.000.000 korisnika/pretplatnika? 

7. STANDARDI I USLOVI ZA IZGRADNJU TELEKOMUNIKACIONIH MREZA I OBJEKATA I POSTALJENJE TELEKOMUNIKACIONIH SREDSTAVA

Posebnu novinu u predlozenim zakonskim resenjima predstavlja uredivanje pitanja koja se odnose na standarde.

Kao prvo, Agencija je ovlascena da, na osnovu medunarodnih standarda i tehnickih propisa, propisuje standarde za telekomunikacione mreze, sisteme i sredstva, a koji se mogu odnositi na njihovo projektovanje, postavljanje, odrzavanje i koriscenje.

U vrsenju kontrole uskladenosti sa propisanim standardima Agencija izdaje posebnu vrstu dozvola. To je tehnicka dozvola, oznacena kao sertifikat. Posedovanje odgovarajuce tehnicke dozvole neophodno je da bi se odredeni telekomunikacioni sistem ili sredstvo stavili u promet ili da bi se uvezli. 

Drugo, radi pojednostavljivanja procedure i olaksavanja rada operatora, predlozeno je da se telekomunikaciona sredstva namenjena ugradnji ili prodaji na teritoriji Republike Srbije, koja su odobrena ili za koja je na drugi propisani nacin utvrdeno da zadovoljavaju standarde koji se primenjuju u Evropskoj Uniji, smatraju usaglasenima sa domacim standardima.

I trece, predvida se uvodenje instituta tehnickog pregleda, sto podrazumeva prethodnu kontrolu ispunjenosti svih propisanih tehnickih uslova i uslova iz dobijene dozvole koji se odnose na tehnicke parametre. Obavljen tehnicki pregled je uslov da bi se telekomunikaciona mreza, sistem ili sredstvo mogli pustiti u rad i koristiti.

Ispunjenost odgovarajucih tehnickih uslova zahteva se i u odnosu na izgradnju i postavljanje telekomunikacionih mreza, sistema i sredstava, pri cemu takode treba naglasiti da se sve odredbe ovog zakona koje se odnose na postavljanje, upotrebu i odrzavanje telekomunikacionih uredaja, sistema i sredstava primenjuju ne samo na telekomunikacione operatore, vec i na sva druga lica koja obavljaju bilo koju drugu delatnost koja po svojoj prirodi podrazumeva i postavljanje i upotrebu uredaja koji prema svojim karakteristikama ima svojstvo telekomunikacionog uredaja.

PRIMEDBA, broj 18.

Problem dobijanja gradevinskih dozvola za gradnju objekata iz oblasti teleko-munikacija je veoma veliki, ali i pored velikih problema koji sada postoje, ni jedan clan u Nacrtu Zakona o telekomunikacijama ne utvrduje na koji se nacin dobija gradevinska dozvola za izgradnju objekata. Medutim u Saveznom Zakonu o sistemima veza iz 1988. godine i Zakonu o sistemima veza Republike Srbije iz 1991. godine postoji vise odredbi koje regulisu uslove za izgradnju telekomunikacionih objekata i organe koji izdaju gradevinske dozvole.

Ne moze Agencija za telekomunikacije, FIZICKI, da izvrsi tehnicke preglede svih izgradenih objekata. 

Nijednom odredbom Predloga Zakona o telekomunikacijama nije utvrdeno, da oni koji vrse prodaju telekomunikacione opreme, mora da se prijave i da budu registrovani u Agenciji, odnosno da dobiju odobrenje. Danas se mobilni telefoni prodaju i na buvljim pijacama, sto nema ni u jednoj drzavi Evropske zajednice. Uvezeno je u SR Srbiju preko 2.000.000 mobilnih telefona. Samo da je drzava uzela po 2 do 3 EVR-a, pa to je 4 do 6 miliona EVR-a.

Napred navedeno vazi i za izvodace investicionih radova, kao i za one koji se bave odrzavanjem mreza, sistema, opreme i terminalnih uredaja. 

Kako ce Agencija da obezbedi kontrolu, kada nema osnovne podatke koja se pravna i fizicka lica bave navedenim poslovima. Sada u telekomunikacijama cveta kriminal, ali nikoga to u vlasti ne interesuje.

Najveci problemi koje ima Preduzeca Telekom Srbija su problemi izgradnje telekomunikacionih objekata, odnosno dobijanja gradevinskih dozvola. U Predlogu Zakona o tome nema ni jedne reci.

8. ZASTITA KORISNIKA (treba ZASTITA KRAJNJIH KORISNIKA USLUGA) 

U cilju zastite korisnika javnih telekomunikacionih usluga, predlaze se utvrdivanje odredenih prava koje korisnici, na osnovu samog zakona, imaju u odnosu na operatore.

Kako je odnos izmedu korisnika i operatora po svojoj prirodi dvostran, predlozena resenja sadrze i odredbu kojom se utvrduju slucajevi kada operator ima pravo da privremeno korisniku prekine pruzanje usluge. Definisanje ovih slucajeva u samom Zakonu takode je jedan od vidova zastite prava korisnika od eventualne samovolje operatora.

PRIMEDBA, broj 19. 

Prema Obrazlozenju ispada da su korisnici usluga zasticeni kao beli medvedi. U stvarnosti, oni su potpuno nezasticeni. Cak su vise zasticeni u clanu 11. postojeceg Zakona o sistemima veza Republike Srbije.

Mnogo vise su zasticeni gradani Italije, Nemacke, Francuske, Austrije i Svajcarske i Hrvatske od gradana Republike Srbije. 

9. MEÐUNARODNE TELEKOMUNIKACIJE

Predlozenim odredbama ureduju se pitanja povezivanja domacih telekomunikacionih mreza sa telekomunikacionim mrezama drugih drzava i saradnje Agencije i Ministarstva sa medunarodnim organizacijama u oblasti telekomunikacija.

U pogledu povezivanja domacih sa stranim telekomunikacionim mrezama predlozeno je da do ovog povezivanja moze doci ukoliko postoji odgovarajuci medunarodni sporazum i ukoliko domaci operator koji zeli svoju mrezu da poveze sa mrezom operatora druge drzave poseduje vec urdeno izdatu dozvolu za obavljanje ove vrste telekomunikacione delatnosti. Kada su ovi opsti uslovi ispunjeni, odobrenje za povezivanje stice se izdavanjem odobrenja za povezivanje, znaci svakom operatoru koji ispunjava, odnosno prihvati da ispunjava uslove koje Agencija propise za povezivanje, a koji obuhvataju i uslove od znacaja za bezbednost zemlje.

Novina predlozenih resenja je i u tome sto ona predvidaju da operator koji je dobio odobrenje za povezivanje sa telekomunikacionim operatorom druge drzave ima pravo da sa tim operatorom, bez posredstva Agencije ili drugog organa ili organizacije, zakljuci ugovor o izgradnji mreze za interkonekciju (za povezivanje) i ugovor o razmeni saobracaja, kao i da samostalno vrsi obracun i naplatu medunarodnog telekomunikacionog saobracaja (tzv. medunarodni obracun).

PRIMEDBA, broj 20.

Postavlja se pitanje: Da li ovako velika prava operatora u medunarodnom saobracaju, bez kontrole Agencije, ne vodi u veliki KRIMINAL?! Cije interese onda stiti Vlada, interese Republike Srbije ili interese pojedinaca, koji mozda i sede u Vladi?

10. PRELAZNE I ZAVRSNE ODREDBE

Poseban znacaj imaju odredbe koje se ticu prelaznog rezima koji se odnosi na zateceno stanje u oblasti telekomunikacija u Srbiji u vreme donosenja ovog zakona. 

Naime, Zakonom se ne predlaze nijedno odstupanje od nacela otvorenosti trzista, odnosno ne predvida se bilo kakav slucaj ogranicavanja trzista u smislu omogucavanja bilo kakvog eksluzivnog (monopolskog) polozaja bilo kog ucesnika na ovom trzistu. Medutim, zateceno stanje poznaje postojanje ekskluzivnih (monopolskih) prava Telekom-a Srbija pre svega na pruzanje svih vrsta fiksnih telekomunikacionih usluga, kao i na izgradnju, posedovanje i eksploataciju svih vrsta fiksnih telekomunikacionih infrastruktura i mreza.
Ovo pravo ustanovljeno je juna 1997. godine Sporazumom akcionara po osnovu koga je 49% akcija u Telekom-a Srbija prodato stranim strateskim partnerima i to sa rokom vazenja od osam godina, dakle do juna 2005. godine. S obzirom da se, ma kako to bilo nepovoljno za primenu novog zakona, radi o stecenim pravima ugovornih strana, cija jednostrana izmena podrazumeva otvaranje spora pred medunarodnom arbitrazom, prelazni rezim se opredelio za predlaganje resenja koja nece zadirati u ranije stecena prava, vec ih preuzima dosledno na nacin i u obimu u kome su ugovorena. Ovakav pristup treba da bude garancija pravne sigurnosti ne samo dosadasnjim, vec i svim potencijalnim stranim investitorima u ovoj oblasti. Stoga odredbe prelaznog rezima priznaju zateceno stanje u obimu i u rokovima kako je svojevremeno utvrdeno. Medutim, ovim odredbama se takode daje mogucnost da se postojeca eksluzivna prava Telekom-a Srbija smanje bilo u odnosu na utvrdeni obim, bilo u odnosu na duzinu njihovog trajanja, ako u meduvremenu sporazumom akcionara Telekom-a Srbija dode do izmene ugovora na osnovu koga su ta prava stecena. Imajuci u vidu, sa jedne strane, da je i u drugim zemljama, narocito zemljama u tranziciji, prelazak na novi rezim uredivanja odnosa u oblasti telekomunikacija gotovo bez izuzetka predvidao period od nekoliko godina za prilagodavanje postojecih operatora novim odnosima i, sa druge strane, predlozeni pocetak primene ovog zakona koji je uslovljen neophodnoscu prethodnog organizacionog i normativnog osposobljavanja Agencije za preuzimanje funkcija utvrdenih ovim zakonom i, nasuprot tome, rok kada po samom ranije zakljucenom ugovoru istice monopol, moze se zakljuciti da ce "zadrzavanje" monopola Telekom-a Srbija, cak i ukoliko on ne bi bio u meduvremenu suzen ili skracen trajati cak krace no sto je bio ostavljeni period prilagodavanja u drugim zemljama.

Sa druge strane, predlozenim prelaznim rezimom cini se nespornim na koje usluge se eksluzivna prava Telekom-a Srbija ne odnose (usluge Interneta, multimedijalne usluge, radio-televizijske i druge radio-difuzne usluge kablovske televizije, teleks i telegrafske usluge). Pored toga, ostavljena je mogucnost buducim zainteresovanim operatorima da i za vreme trajanja ekskluzivnih prava mogu podneti prijavu za dobijanje dozvole za izgradnju, posedovanje i eksploataciju javne fiksne telekomunikacione mreze i na osnovu dobijene dozvole njen imalac moze da gradi mrezu, s tim sto ne moze poceti sa njenom eksploatacijom (sam ili preko treceg lica) za pruzanje bilo koje uslugekoja je obuhvacena ekskluzivnim pravom Telekom-a srbija, dok taj ekskluzivitet traje. Ovako predlozeno resenje daje mogucnost svim zainteresovanim buducim operatorima da se i za vreme trajanja monopola pripreme i da odmah po njegovom isteku realno postanu prava konkurencija na trzistu.

PRIMEDBE, broj 21.

U obrazlozenju Predloga Zakona o telekomunikacijama navodi se da se eksklu-zivno pravo Telekom-a Srbija ne odnosi na usluge Interneta, multimedijalne usluge, radio-televizijske i druge radio-difuzne usluge kablovske televizije (clan 109. stav 3. Predloga Zakona). Medutim, nije objasnjena odredba clana 107. stav 3. Predloga Zakona o telekomunikacijama, koja glasi: "Pravna i fizicka lica koja u vreme stupanja na snagu ovog zakona pruzaju javnu telekomunikacionu uslugu koja je u rezimu odobrenja (opste licence), a za cije pruzanje po do sada vazecim propisima nije bila potrena dozvola, obavezna su da Agenciji podnesu prijavu za registraciju u roku od 30 dana od dana pocetka primene ovog zakona." Takode nije objasnjena ni odredba stava 4. navedenog clana, koja glasi: "Odredba stava 3. ovog clana primenjuje se i na lica koja otpocnu sa pruzanjem javne telekomunikacione usluge u periodu od stupanja na snagu ovog zakona do pocetka njegove primene." 

OVO JE LEGALIZACIJA KRIMINALA! Nije tacno da za pruzanje usluga kablovske distributivne mreze koje se odnose na distribuciju radio i televizijskih programa, usluge Interneta i usluge sa dodatnom vrednoscu (clan 38. poslednji stav Predloga Zakona), po do sada vazecim propisima nije bila potrebna dozvola, a sto se vidi iz sledecih primera: 

1) Kablovski distributivni sistemi (KDS): Prema clanu 5. stav 1. tacka 5. Zakona o koncesijama ("Sluzbeni glasnik RS", br. 20/97), "predmet koncesije moze biti: izgradnja, odrzavanje i koriscenje telekomunikacija, ili njihova rekonstruk-cija, modernizacija i koriscenje". U zakonu, pored ostalog, pise i: Vlada donosi odluku o odredivanju koncesionara (clan 15.) na predlog ministarstva nadleznog za 

odgovarajucu oblast (telekomunikacije) ili zainteresovanog lica (clan 9), a za dobijenu koncesiju placa se naknada (clan 23.) koja predstavlja prihod Republike Srbije. Vlada Republike Srbije nije htela da raspise medunarodnu licitaciju i da proda koncesiju za izgradnju telekomunikacione mreze XXI veka sa optokablovima (kablovski distributivni sistema - KDS), za distribuciju televizijskih i radio programa, internet usluge, internet telefoniju, multimedijalne i druge usluge budu-cnosti i da od koncesije budzet Republike Srbije dobije vise od 500.000.000 EVR-a. 
Umesto da proda koncesiju i napuni budzet, Vlada je dozvolila privatnicima da, sa tasnom i masnom, haraju Srbijom i varaju gradane, uzimajuci im od 50 do 75 i vise EVR-a za gradnju kablovske televizije, ali najnizeg tehnickog nivoa, odnosno postoji samo jednosmerna komunikacija, odnosno korisnici samo primaju program koji im davaoci usluga salju. Ovo je upropascavanje buducnosti telekomunikacija u Republici Srbiji, radi ostvarivanja sitne dobiti velikog broja pojedinaca. Narodna poslovica kaze: "Ne kolje se vo za kilo mesa!" Nazalost, Vlada Republike Srbije sada to radi. Vlada ima inspektore u Ministarstvu saobracaja i telekomunikacija, koji za sve ovo znaju, ali namerno ne preduzimaju mere koje su duzni da preduzmu po postojecim zakonima. I ministar Marija Raseta-Vukosavljevic zna sve o nezakonitoj gradnji kablovske televizije, jer je bila na svecanom pustanju u probni rad KDS-a u zgradi Telekomunikacionog centra na Slaviji i mreze na Novom Beogradu (Tosin bunar), koje nezakonito gradi Javno preduzece PTT saobracaja "Srbija". U gradnju KDS-a, ovo preduzece je do sada nezakonito ulozilo preko 7.500.000 EVR-a. 

2. Pruzanje usluga pristupa globalnoj INTERNET mrezi: Prema clanu 6/11a stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemima veza ("Sluzbeni glasnik RS", br. 20/97), "Vlada moze izdati dozvolu - licencu za obavljanje telekomu-nikacionih usluga koje ne spadaju u usluge fiksne telekomunikacione mreze."
Uzimajuci u obzir odredbu clana 109. stav 1. Nacrta Zakona, ocigledno je da je Vlada mogla izdati dozvole - licence "Internet provajderima" da pruzaju usluge pristupa na globalnu Internet mrezu i da na taj nacin obezbedi veliki prihod budzetu Republike Srbije. Vlada to nije ucinila i zato sada hoce da legalizuje u sto kracem roku kriminal odredbom u clanu 107. st. 3. Nacrta Zakona, odnosno u roku od 30 dana od dana pocetka primene zakona i to samo podnosenjem prijave Agenciji, registracije radi. 

3. Pruzanje AUDIO usluga ("seksi price"): Sve napisano u tacki 2. vazi za tacku 3. Da se radi o kriminalu dokazuje se podatkom da je firma KOMNETING u 1999, 2000 i 2001. godini od ovih usluga dobila vise od 300.000.000 dinara, a Telekom Srbija je dobio samo oko 100.000.000 dinara! Mora da vodimo racuna da je 1 DEM u 1999. godini imala vrednost na ulici oko 15 dinara, a da je krajem 2000. godine dostigla vrednost od 30 dinara, pa je firma Komnetig dobila vise od 13 miliona DEM.Da je u pitanju veliki kriminal, to pokazuje i odredba clana 107. stav 4., koja omogucuje da se pocne sa davanjem usluga i u periodu od usvajanja Zakona do njegove primene, a bez ikakvih posledica kako za ministra i njegove saradnike, tako i za vlasnike preduzeca koja daju navedene usluge iz tac. 1, 2. i 3.

**Prema odredbama Zakona o privrednim prestupima i Zakona o preduzecima, obavljanje delatnosti bez dozvole nadleznog drzavnog organa, u konkretnom slucaju Ministarstva saobracaja i telekomuni-kacija, vlasnici kablovske televizije, Internet provajderi i vlasnici firmi koje pruzaju audio usluge ("seksi price") cine privredne prestupe. Zato inspektori moraju da podnose prijave za ucinjene privredne prestupe nadleznim Okruznim drzavnim tuzilastvima, a ovi da podizu optuznice kod Okruznih trgovinskih sudova. Trgovinski sudovi su po Zakonu o privrednim prestupima duzni da oduzmu nezako-nito stecenu dobit! Ocigledno je da u lancu ima mnogo zaintetresovanih da se ne goni kriminal. Sve zemlje Evropske zajednice oduzimaju nezako-nito stecenu dobit!

Pored navedenih, odgovornost snosi i Poslovodstvo Preduzeca "Telekom Srbija" a.d., jer u Sporazumu akcionara (deo ugovora o kupoprodaji akcija SIN-u i OTE-u) pise da se prikljucivanje na telefonsku mrezu moze vrsiti samo u skladu sa zakonom. Ocigledno je da je Poslovodstvo Preduzeca "Telekom Srbija" a.d. postupalo nezakonito i zato treba da odgovara.

Isto tako prelazni rezim predvida niz obaveza Telekom-a Srbija u periodu dok jos traje njegov monopol koje imaju za cilj da stvore uslove da se po isteku perioda ekskluziviteta uspostavi puna slobodna konkurencija. Posebne obaveze Telekom-a Srbija prelazni rezim utvrduje i po osnovu zakonske pretpostavke da je Telekom Srbija operator sa znacajnim trzisnim udelom najmanje do isteka ekskluzivnih prava koja ima na dan stupanja na snagu ovog
zakona.

Na kraju, imajuci u vidu da postojeci Zakon o sistemima veza ureduje ne samo pitanja koja se odnose na oblast telekomunikacija, vec i pitanja postanskog saobracaja, kao i da je taj zakon istovremeno osnivacki akt za Javno preduzece PTT saobracaja "Srbija" i pravni osnov za osnivanje Telekom-a Srbija, predlaze se da pojedine odredbe Zakona o sistemima veza ostanu na snazi i posle pocetka primene ovog zakona.

IV RAZLOZI ZA DONOSENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Kako su, sa jedne strane, odredbe vazeceg Zakona o sistemima veza neuskladene sa savremenim razvojem telekomunikacija i predstavljaju kocnicu stvaranju otvorenog telekomunikacionog trzista uredenog na opste prihvacenim medunarodnim principima, a time i kocnicu za prikljucivanje zemlje odgovarajucim medunarodnim integracijama i za spremnost potencijalnih investitora da ulazu u ovu oblast, te kako, sa druge strane, bez zakonodavne reforme u oblasti telekomunikacija nije moguce primeniti Zakon o radiodifuziji koji je donet jula 2002. godine, to bi se donosenjem zakona po hitnom postupku ovakve stetne posledice izbegle.

PRIMEDBA, broj 22.

Resenjem broj 1/0-01-0018/2001-0001 od 09.02.2001. godine, Boris Tadic, savezni ministar telekomunikacija, obrazovao je Ekspertsku radnu grupu za pripremu Predloga Zakona o telekomunikacijama. Za predsednika je odreden prof. dr Dragor Hiber. 

Engleska firma A Stone & Webster Consultants u saradnji sa firmom Altheimer & Gray, zavrsila je 02.03.2001. godine predlog Zakona o telekomunikacijama za Savezno ministarstvo telekomunikacija. Ovaj projekat je finansiralo Odelenje za medunarodni razvoj kraljevine Velike Britanije. 

Prvu verziju Nacrta Zakona o telekomunikacijama predstavili su 09.07.2001. godine: Boris Tadic, Marija Raseta-Vukosavljevic, prof. dr. Dragor Hiber i drugi na Okruglom stolu koji su organizovali Savezno ministarstvo telekomunikacija i Elektrotehnicki fakultet u Beogradu.

Proslo je skoro 2 (dve) godine od obrazovanjea Ekspertske radne grupe za izradu Nacrta Zakona o telekomunikacijama, i niko se nije uzbudivao sto Nacrt Zakona nije zavrsen i predlog Zakona nije dat Narodnoj skupstini na usvajanje. Sada, Vlada Republike Srbije daje Predlog Zakona o telekomunikacijama da ga Narodna Skupstina usvaja po hitnom postupku! 

V FINANSIJSKA SREDSTVA ZA SPROVOÐENJE OVOG ZAKONA

Za sprovodenje ovog zakona nije potrebno trajno obezbediti posebna sredstva u Budzetu.

VEOMA VAZNO, SEDI I PROCITAJ!

U Predlogu Zakona o telekomunikacijama vidi se pet prob-lema koji ce imati uticaj sa katastrofalnim posledicama na dalji razvoj telekomunikacija, a to su:

1. Broj clanova Upravnog odbora i njihov izbor;
2. Razvlascenost inpektora;
3. Nepostojanje nadzora nad radom Agencije;
4. Nekontrolisani pristup globalnoj Internet mrezi;
5. Neregulisana izgradnja kablovske mreze za distribuciju televizijskih programa, internet usluge, internet tele-foniju, multimedijalne usluge i dr.

PRILOZI:
1) Kratak opis problema oko koriscenja Interneta; 
2) Dokazi za Primedbe, broj 22. 

III DOZVOLE ZA JAVNE TELEKOMUNIKACIONE MREZE I JAVNE TELEKOMUNIKACIONE USLUGE

Amandman: 

Naslov ovog poglavlja menja se i glasi: 

III KONCESIJE ZA JAVNE TELEKOMUNIKACIONE MREZE I ODOBRENJA ZA JAVNE TELEKOMUNIKACIONE USLUGE

Obrazlozenje:


Amandman: 
Dodaje se novi clan , koji glasi:

Javne telekomunikacione mreze su:

1) javna fiksna telefonska mreza; 
2) javna fiksna kablovska distributivna mreza; 
3) javna mobilna telefonska mreza; 
4) javna radiodifuzna mreza; 
5) javna fiksna mesna, medumesna i medunarodna mreza
sistema prenosa po optickim kablovima;
6) javna mreza za pristup globalnoj Internet mrezi; 
7) javna mreza za prenos podataka; 
8) javna radio mreza za jednosmerni prenos (pejdzing); 
9) javna fiksna telegrafska mreza.

Obrazlozenje:

Telekomunikaciona mreza predstavlja opsti pojam za sve mreze. Javna telekomunikaciona mreza dobija naziv u odnosu na dominantnu uslugu. Do sada je zakonima bila utvrdena regulativa za mreze i usluge u: telefoniji, telegrafiji, prenosu podataka, radiodifuziji i distribuciji radio i televizijskih programa. 

Razvoj tehnologije u oblasti mikroelektronike i softvera, omogucio je izgradnju novih mreza i nove usluge u telekomuni-kacijama. Zbog toga u Zakonu o telekomunikacijama treba da se navedu mreze, na bazi dominantne usluge. 


Principi izdavanja dozvola

Clan 32.
Svako fizicko ili pravno lice moze da sagradi, poseduje ili eksploatise javnu telekomunikacionu mrezu i/ili da pruza javnu telekomunikacionu uslugu, ukoliko mu je Agencija prethodno izdala dozvolu, osim ako drugacije nije predvideno ovim zakonom.

Pravo na dobijanje dozvole, pod jednakim uslovima, ima svako pravno ili fizicko lice koje ispuni uslove propisane ovim zakonom, propisima donetim na osnovu njega, ukljucujuci i opste akte Agencije, kao i tehnicke uslove odnosno standarde na koje ovi propisi upucuju.

Postupak izdavanja dozvola je javan, a o svim izdatim dozvolama se vode odgovarajuci registri, u skladu sa ovim zakonom.

Amandman: 

Podnaslov i clan 32. menjaju se i glase:

Izdavanja koncesija

Clan 32

Svako domace ili strano, pravno ili fizicko lice moze, kao koncesionar, da izgradi i odrzva javnu telekomunikacionu mrezu, ukoliko mu je Vlada na predlog Agencije dala koncesiju.

U stavu 2. treba rec dozvole zameniti sa koncesije, a posle reci svako, u prvom redu dopisati: domace ili strano,

Dodati novi tekst za stav 3, koji glasi: Koncesija se izdaje na osnovu sprovedenog postupka javnog nadmetanja.

Dodati novi tekst za stav 4, koji glasi: Dobijanjem koncesije iz stava 1. ovoga clana, koncesionar stice pravo da daje javne telekomunikacione usluge u toj mrezi i na obavljanje javne telekomunikacione delatnosti. 

U predlozenom stavu 3. treba reci dozvola i dozvolama zameniti sa koncesija i koncesijama, a ovaj stav treba da bude stav 5.

Obrazlozenje:

Ovim clanom se na ovaj nacin potpuno ureduje davanje koncesija i prava koncensionara, sto nije bilo jasno uredeno u Predlogu Zakona.


Vrste dozvola

Clan 33.

(1) Agencija izdaje dozvole za javne telekomunikacione mreze i javne telekomunikacione usluge, dozvole za radio stanicu i tehnicke dozvole.

(2) Dozvole za javne telekomunikacione mreze i javne telekomunikacione usluge su licenca (individualna licenca) i odobrenje (opsta licenca).

(3) Dobijanjem dozvole iz stava 1. ovog clana, njen imalac stice pravo na obavljanje odredene telekomunikacione delatnosti.

(4) Licenca (individualna licenca) je dozvola koju Agencija izdaje domacem ili stranom, fizickom ili pravnom licu, koje namerava da izgradi, poseduje ili eksploatise javnu telekomunikacionu mrezu ili da pruza javne telekomunikacione usluge, u slucaju kada se eksploatacija te mreze odnosno pruzanje telekomunikacione usluge zasniva na koriscenju resursa koji su ograniceni (npr. ogranicenja u odnosu na radiofrekvencije ili numeraciju). Agencija utvrduje vrste javnih telekomunikacionih usluga za koje se moze izdati licenca.

(5) Licenca se izdaje na osnovu sprovedenog postupka javnog nadmetanja. 

Amandman: 

U clanu 33. brisu se stavovi 1, 2, 3, 4. i 5. 

Obrazlozenje:

Za koncesije sve je uredeno u amandmanu na clan 32. 
Dozvole za radiostanice su uredene u delu V Radiokomununikacije (cl. 58. i dalje). 
Tehnicke dozvole su uredene u cl. 86. i 87.). 
Nema ogranicenja u numeraciji, a eventualnog ogranicenja moze biti u frekvencijama za mobilnu telefoniju, ali pod uslovom da u Srbiji bude vise od 5 (pet) mobilnih mreza, a to nikada nece biti. 
U SAD i Kanadi postoji jedinstvena numeracija za fiksne i mobilne mreze, a to je vise od 400.000.000 korisnika - pretplatnika.
Globalna Internet mreza ima jedinstvenu numeraciju.
Kako rade mobilne telefonske mreze u svetskim metropolama?
Zasto bi onda problem postojao u Beogradu?

Amandman: 

Staviti novi podnaslov - Izdavanje odobrenja 

Clan 33. stav 6.

(6) Odobrenje (opsta licenca) je dozvola koja se izdaje svakom domacem ili stranom, fizickom ili pravnom licu koje namerava da eksploatise telekomunikacionu mrezu ili pruza telekomunikacione usluge na osnovu standardnih uslova, a koje ispunjava, odnosno prihvati da ispunjava propisane standardne uslove.

Amandman: 

Clan 33. menja se i glasi:

Svako domace ili strano, pravno ili fizicko lice moze, kao davalac usluge da koristi javnu telekomunikacionu mrezu, davanjem telekomunikacione usluge, ukoliko mu je Agencija dala odobrenje.

Pravo na dobijanje odobrenja ima lice iz stava 1. ovog clana koje ispuni uslove propisane ovim zakonom, propisima donetim na osnovu njega, ukljucujuci i opste akte Agencije, kao i tehnicke uslove odnosno standarde na koje ovi propisi upucuju, na osnovu izjave o prihvatanju propisanih uslova i potpisanog ugovora sa koncesionarom.

Odobrenje se izdaje po prijavi.

Ako Agencija u roku od 60 dana ne izda odobrenje podnosiocu prijave, isti moze da pocne sa davanjem usluga.

Dobijanjem odobrenja iz stava 1. ovog clana, davalac usluge stice pravo na obavljanje odredene javne telekomunikacione delat-nosti.

Obrazlozenje:

Na ovaj nacin se onemogucava korupcija i izbegava moguca zabuna, koja je se pojavljuje u recenici na kraju stava 4. Predloga Zakona, koja glasi: "Agencija utvrduje vrste javnih telekomunika-cionih usluga za koje se moze izdati licenca." Sta ovo znaci, kada se odobrenja za davanje usluga daju po prijavi?! 



Clan 33. stav 7.

(7) Izuzetno, javna telekomunikaciona usluga za koju je Agencija svojim aktom odredila da se nalazi u slobodnom rezimu moze se pruzati bez prethodnog pribavljanja dozvole iz stava 1. ovog clana.

Amandman: Brise se stav 7. clana 33.

Obrazlozenje: 

Radi obezbedenja kvaliteta davanje usluga i zakonitosti poslo-vanja davaoca usluga, Agencija mora da vodi registar svih davaoca usluga. Zato mora svi davaoci usluga da podnesu prijavu Agenciji.



Amandman: Treba da se uvede novi podnaslov: Privatne telekomu-nikacione mreze

Clan 33. stav 8.

Izgradnja, posedovanje ili eksploatacija privatne telekkomunikacione mreze vrsi se bez pribavljanja dozvole iz stava 1. ovog clana, osim ako:

1) takva mreza zahteva koriscenje radio frekvencija; ili
2) je takva mreza povezana sa javnom telekomunikacionom mrezom preko vise od jednog krajnjeg prikljucka. 

Amandman: 

Umesto stava 8. clana 33, treba uvesti novi clan, koji glasi:

Izgradnja, vlasnistvo i koriscenje privatne telekomunika-cione mreze vrsi se bez pribavljanja koncesije, osim ako takva mreza zahteva koriscenje radio frekvencija za gradnju mobilne mreze.

Napomena: Treba rascistiti, sta je to krajnji prikljucak? 


Clan 33. stav 9.

Dozvole iz stava 1. ovog clana ne izdaju se ni za izgradnju i eksploataciju telekomunikacionih mreza za specijalne namene (vojska , policija i sl.).

Amandman: 

U clanu 33. stav 9. treba brisati rec "ni" iza reci, "ne izdaju se", jer je suvisna.


Clan 33. stav 10.

Agencija, u skladu sa ovim zakonom, izdaje i: 

- dozvolu za radio stanicu, cijim dobijanjem njen imalac stice pravo na koriscenje radio stanice i na koriscenje odredene radio frekvencije, kao i 
- tehnicke dozvole (sertifikate), kojima se potvrduje tehnicka usaglasenost odredene telekomunikacione mreze, sistema ili sredstva sa propisanim standardima i normativima, cime se imaocu dozvole odobrava da tu telekomunikacionu mrezu, sistem ili sredstvo pribavi, postavi i/ili stavi u funkciju.

Amandman: 

Treba brisati stav 10. clana 33, obrazlozenje je datu u clanu 33. iza stava 5.



Pravno ili fizicko lice kao imalac dozvole

Amandman: 

Podnaslov treba da glasi: Pravno ili fizicko lice kao imalac koncesije ili odobrenja 

Clan 34.

Jedno pravno ili fizicko lice moze posedovati odnosno steci dozvolu za jednu javnu telekomunikacionu mrezu, odnosno za pruzanje jedne vrste javnih telekomunikacionih usluga, za koje je potrebna dozvola po ovom zakonu.

Amandman: 

Clan 34. stav 1. menja se i glasi: Pravno ili fizicko, domace ili strano lice, moze imati odnosno dobiti koncesiju za jednu javnu telekomunikacionu mrezu, odnosno odobrenje za davanje jedne vrste javnih telekomunikacionih usluga.

Obrazlozenje: 

Dozvola se ne poseduje i ne stice, vec dobija. Onaj ko je dobio dozvolu, on je ima


Clan 34. stav 2.

Lice iz stava 1. ovog clana koje je dobilo dozvolu za jednu javnu telekomunikacionu mrezu, odnosno za pruzanje jedne vrste javnih telekomunikacionih usluga moze, bez posebne dozvole, pruzati sve javne telekomunikacione usluge koje se pruzaju eksploatacijom telekomunikacione mreze za koju je dobijena dozvola, odnosno koje su obuhvacene vrstom telekomunikacione usluge za koju je dobijena dozvola.

Amandman: 

Clan 34. stav 2. menja se i glasi: Lice iz stava 1. ovog clana, koje je dobilo koncesiju za javnu telekomunikacionu mrezu, moze davati sve javne telekomunikacione usluge koje se daju koriscenjem javne telekomunikacione mreze za koju je dobilo koncesiju.


Clan 34. stav 3.

Ako pravno lice poseduje ili namerava da poseduje vise dozvola za razlicite javne telekomunikacione mreze odnosno za pruzanje razlicitih vrsta javnih telekomunikacionih usluga, duzno je da svaku od ovih delatnosti obavlja preko zasebnog povezanog pravnog lica. 

Amandman: 

Stav 3. clana 34. menja se i glasi - Ako pravno lice poseduje vise dozvola za razlicite javne telekomunikacione mreze, odnosno za davanje razlicitih vrsta javnih telekomunikacionih usluga, duzno je da svaku od ovih delatnosti obavlja preko zasebnog povezanog pravnog lica.


Clan 34. stav 4.

Pravno ili fizicko lice koje obavlja delatnost u oblasti koja nije telekomunikaciona, a poseduje ili namerava da poseduje dozvolu za javnu telekomunikacionu mrezu i/ili za pruzanje javne telekomunikacione usluge, duzno je da ovu delatnost koja spada u oblast telekomunikacija i za koju poseduje ili namerava da poseduje dozvolu, obavlja preko zasebnog povezanog pravnog lica. 

Amandman: 

Stav 4. clana 34. menja se i glasi - Pravno ili fizicko lice koje obavlja delatnost u oblasti koja nije iz oblasti javnih telekomunikacija, a dobio je koncesiju za javnu telekomunikacionu mrezu ili odobrenje za davanje javne teleko-munikacione usluge, duzno je da ovu delatnost obavlja preko zasebnog povezanog pravnog lica. 


Opsta pravila postupka za dobijanje dozvola za javne telekomunikacione mreze i javne telekomunikacione usluge

Clan 35.

Svako pravno ili fizicko lice koje namerava da obavlja delatnost u oblasti telekomunikacija, podnosi Agenciji prijavu za dobijanje dozvole za javne telekomunikacione mreze i/ili javne telekomunikacione usluge, na nacin predviden ovim zakonom za odredenu vrstu dozvole, osim ako je ovim zakonom predvideno da se odredena telekomunikaciona delatnost moze obavljati bez prethodno dobijene dozvole. 

Terminoloski uskladiti i brisati:
Osim ako je ovim zakonom odredeno da se odredena telekomunikaciokna delatnost moze obavljati bez prethodno dobijene dozvole.

Buduci telekomunikacioni operator je duzan da uz prijavu dostavi dokaze o ispunjenosti uslova za dobijanje dozvole i druge podatke propisane aktom Agencije, kao i da izmiri novcane obaveze propisane ovim zakonom i aktima Agencije, zavisno od vrste dozvole. 

Buduci vlasnik koncesije duzan je......za dobijanje koncesije....... propisane ovim zakonom i aktom Agencije, zavisno od vrste koncesije.

Licenca (individualna licenca)

Kocesija

Clan 36.

Licencu izdaje Agencija.

Terminoloski uskladiti i staviti brojeve kod stavova.

Licenca se izdaje po okoncanju postupka javnog nadmetanja, nakon donosenja odluke o izboru najpovoljnijeg ponudaca.

Licenca se moze izdati samo licu koje je podnelo prijavu na raspisano javno nadmetanje, ako to lice ispunjava sve uslove predvidene ovim zakonom i aktima Agencije. 

Agencija opstim aktom donetim na osnovu ovog zakona blize ureduje postupak za izdavanje licence.

Za dobijenu licencu placaju se jednokratna naknada prilikom izdavanja licence i periodicna godisnja naknada, kao i troskovi izdavanja i/ili obnove licence.

Minimalni (pocetni) iznos jednokratne naknade iz stava 5. ovog clana, koji utvrduje Ministarstvo u skladu sa ovim zakonom, objavljuje se u oglasu o javnom nadmetanju. Konacni iznos jednokratne naknade utvrduje se u postupku javnog nadmetanja, a sredstva ostvarena od te naknade prihod su budzeta Republike.

Umesto Ministarstva- Vlada.

Visina periodicne godisnje naknade iz stava 5. ovog clana utvrduje se licencom, u iznosu koji obracunava Agencija.

Imalac licence se moze obavezati i da obezbedi garanciju za placanje jednokratne naknade za dobijanje licence.

Licenca nije prenosiva bez prethodne saglasnosti Agencije, ali Agencija ne moze odbiti davanje saglasnosti kada je imalac licence zalozio svoja prava iz licence banci ili drugoj finansijskoj instituciji u cilju obezbedivanja sredstava za finansiranje aktivnosti koja je predmet izdate licence, a do prenosa treba da dode u postupku namirenja banke ili druge finansijske organizacije iz zalozenog prava.

Zameniti agenciju sa Vladom.

Trajanje licence, medusobna prava, obaveze i uslovi pod kojima je izdata licenca za javnu telekomunikacionu mrezu ili usluge, kao i obaveza placanja naknade, utvrduju se u licenci.

Brise se: ili usluge.

Licenca se dodeljuje za period ne duzi od 20 godina i moze se obnoviti na zahtev imaoca licence, pod uslovima i na nacin odreden ovim zakonom za izdavanje licence.


Posebna pravila za izdavanje licence
Posebna pravila za izdavanje koncesije

Clan 37.

Pri sprovodenju postupka javnog nadmetanja, Agencija je duzna da:

1) omoguci da javno nadmetanje bude dostupno svim zainteresovanim licima pod ravnopravnim uslovima, objavljivanjem javnog oglasa;

2) utvrdi i objavi nediskriminatorske, objektivne i merljive kriterijume odlucivanja, koji odgovaraju aktivnostima ili uslugama za koje se dodeljuje licenca;
Brise se: ili uslugama.
3) utvrdi ko od podnosilaca prijave ispunjava sve uslove propisane ovim zakonom i aktima Agencije;