4.1.2003.

Italijanski mediji i dalje ćute o okolnostima pod kojima je vlasnik „Telekoma“ odlučio da proda 29 odsto vlasništva „Telekoma Srbija“
Srbija profitirala zbog „straha od Miloševića“

Od specijalnog dopisnika

        RIM - Informacija da je predsednik „Telekoma“ Mark Tronketi Provere doneo odluku o prodaji 29 odsto vlasništva „Telekoma Srbija“ PTT-u „Srbija“, obelodanjena je krajnje neuobičajeno - u apsolutnoj konspiraciji oko vođenja pregovora, u subotu popodne između Božića i Nove godine, te uz „zaglušujuću“ tišinu štampe i elektronskih medija na Apeninskom poluostrvu. Sve to podgrejalo je mnogobrojne sumnje čija se osnovanost već paralelno proverava u Javnom tužilaštvu u Torinu i parlamentarnoj komisiji „četrdesetorice“, koja ispituje pozadinu posla između „Steta“, današnjeg „Telekoma“, i Slobodana Miloševića, čiji je rezultat bila kupovina dela „Telekoma Srbija“ u leto 1997. godine.
        Posebno čuđenje izaziva činjenica da su italijanski novinari prešli ćutke preko nezabeleženog poslovnog „uspeha“. „Stet“ je kupio 29 odsto „Telekoma Srbija“ 1997. za blizu 450 miliona evra, a u prošlu subotu je isti procenat srpskog preduzeća, u međuvremenu privatizovani „Stet“ s novim imenom „Telekom Italija“, prodat za samo 195 miliona evra. Dakle, italijanski lider u mobilnoj telefoniji nije uspeo da postigne ni polovinu cene koju je platio pre pet i po godina. Vredi podsetiti da je u tom vremenskom periodu vrednost svih kompanija koje se bave telefonijom značajno porasla, sem, eto, u slučaju „Telekoma Srbija“! Ćutanje medija odzvanja još više, jer se u Italiji diže prašina diže i za mnogo benignije stvari od posla u kojem je izgubljeno više od 200 miliona evra.
        Za naše prekomorske komšije nije tajna da je Marko Tronketi Provera jedan od najbogatijih Italijana koji je u 2000. prijavio zaradu od 226 miliona evra. Predsednik Telekoma je i gazda Pirelija, a sa svojim velikim prijateljem i poslovnim partnerom Masimom Moratijem, predsednikom Intera i vlasnikom najveće italijanske naftne kompanije, bio je u igri kao kandidat „levog centra“ za mesto gradonačelnika Milana. Međutim, Marko i Masimo nisu želeli da se otisnu dalje od simpatija za levu opciju kada je u pitanju politika.
        Imajući u vidu takav politički stav, neracionalni poslovni potez predsednika Telekoma dobija opipljive motivacije. Naime, Telekom Italija želi da se što pre oslobodi balasta mutnog posla s Miloševićem u koji je na posredan ili direktan način upleten dobar deo političkog establišmenta „levog centra“, od bivšeg premijera i današnjeg predsednika Evropske komisije Romana Prodija, preko bivšeg ministra Lamberta Dinija i šefa najjače opozicione partije „Demokrata sa levice“ Pjera Fasina, do predsednika Republike Karla Azelja Ćampija, koji je bio šef ministarstva trezora pod čijom jurisdikcijom je bio Stet u vreme kupovine dela Telekoma Srbija.
        Rad parlametarne komisije „Četrdesetorice“ se pokazao neočekivano efikasan i za samo tri meseca rada komisija je otkrila više detalja nego Javno tužilaštvo iz Torina za dve godine istrage. Svedoci koji su se pojavili pred izabranim poslanicima Kamere i Senata svojim iskazima su u dobroj meri doveli u krajnje nezgodnu situaciju pomenute političare. Nastavak istrage vrlo lako bi mogao da dovede u pitanje i funkciju predsednika Ćampija, koji je jedina politička ličnost koja uživa poverenje i levog i desnog političkog bloka. Upravo to i jeste razlog kočnice medija, pre svega onih bliskih Silviju Berluskoniju. U jednoj rečenici, politička trgovina je jasna, jer Berluskoni spasavajući Ćampija mora da „amnestira“ i svoje protivnike Prodija, Fasina i Dinija, bar do sledeće prilike. Zbog svega toga gubitak 200 miliona evra za Italiju nije „veliki“, a Srbija je zbog takvih okolnost otkupom dela Telekoma Srbija profitirala na najbolji mogući način.

Željko Pantelić

Hronologija lošeg poslovanja „Steta“

- U junu 1997. godine Stet (Telekom Italija), odnosno grčki Ote, kupuju polovinu Telekoma Srbija za nešto više od milijardu i po maraka. U to vreme Telekom Italija je u vlasništvu države i pod jurisdikcijom ministarstva državnog trezora. Premijer je Romano Prodi, danas predsednik Komisije EU, Ministar državnog tezora Karlo Azeljo Ćampi, danas predsednik Republike Italije, Ministar inostranih poslova bio je Lamberto Dini, a njegov zamenik Pjero Fasino, danas generalni sekrtetar „Demokrata sa levice“ najjače opozicione partije.

- U februaru 2001.godine dnevnik „La Republika“ objavljuje finansijske detalje posla, iznoseći veliki broj „nejasnih“ transakcija i pokreće pitanje mita. Tužilastvo iz Torina pokreće istragu pod radnim nazivom „Telekom Srbija“

- U maju 2002. godine Parlament osniva komisiju sastavljenu od po 20 poslanika donjeg i gornjeg doma Skupštine, sa zadatkom da ispita slučaj „Telekom Srbija“.

- U subotu 28. decembra 2002. predsednik Telekoma Marko Tronketi Provera obznanjuje prodaju 29 odsto Telekoma Srbija u posedu italijanske kompanije za 195 milona evra, od kojih će 120 miliona evra PTT Srbija uplatiti do aprila 2003. godine, a ostatak od 75 miliona do jula 2008. godine.