СИНДИКАТ ТЕЛЕКОМА “СРБИЈА”
СЕКРЕТАРИЈАТ
БЕОГРАД, КОСОВСКА 10/III
тел. 32-31-447, 32-10-348, факс 32-30-564
e-mail sintel@eunet.yu 
Датум: 13. септембар 2002 .

ЗАШТО СУ ПОДНЕТЕ КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ?

1. Савезно министарство саобраћаја и телекомуникација је Интернет провај-дерима издавало дозволе за набавку и коришћење сателитских станица ВСАТ, и ако су министар Божидар Миловић и помоћници Петар Стефановић и Милан Безмаревић, знали да по члану 4. Закона о системима веза, право на набавку и коришћење сателитских станица у Републици Србији, имају само «Телеком Србија» а.д. и Радио Телевизија Србије. По чл. 32. и 40. наведеног закона само ова предузећа имају право да повезују своје системе веза са системима веза других земаља, а то је по члану 115. наведеног закона регулисано и међународним уговорима, које је потписала СР Југославија.
          Да би Савезно министарство саобраћаја и телекомуникација издало дозволу, по члану 72. став 2. наведеног закона, уз захтев за издавање дозволе Интернет провајдери су морали да доставе: локацију и намену сателитске станице и мишљење Министарства саобраћаја и телекомуникација о усклађености градње сателитске станице са планом развоја радио веза у Републици Србији.
          Посебно је важно да се истакне и чињеница, да према члану 116. наведеног закона, Савезно министарство саобраћаја и телекомуникација, у сагласности са Савезним министарством војске Југославије и Савезним министарством унутраш-њих послова, издаје дозволу за повезивање система веза у Југославији са системом веза друге земље.
        Напред наведене чињенице показују да су наведена лица знала да незаконито издају дозволе за набавку и коришћење сателитских станица ВСАТ, и зато су против њих поднета кривична пријава.

           2. Министарство саобраћаја и веза Републике Србије давало је мишљење да је изградња сателитских станица ВСАТ Интернет провајдера у складу са планом развоја радио веза, и ако су министар Марија Рашета-Вукосављевић и помоћник Андрија Беднарик знали да то није тачно, а из разлога наведених у тачки 1.
           Наведена лица су одговорна и зато што су дозволила да Интернет провајдери раде без дозволе - лиценце Владе Републике Србије, јер не испуњавају прописане услове из члана 16. став 1. и 3. Закона о предузећима.

КРАТАК САДРЖАЈ МАТЕРИЈАЛА

1. На другој страни су дати чл. 1, 2, и 6/11а Закона о системима веза. У члану 6/11а. Став 1. тачка 1. дата је делатност Предузећа «Телеком Србија» а.д. у унутрашњем и међународном саобраћају. У ставу 2. је одређено да Влада може издати дозволу-лиценцу за обављање телекомуникационих услуга које не спадају у услуге фиксне телекомуникационе мреже. У ове услуге спадају и Интернет услуге.
           2. На трећој страни је дато мишљење Савезног министарства привреде и унутрашње трговине о надлежности државних органа по члану 15. Закона о предузећима да врше контролу примене одредби тог закона у области телекому-никација. Из Мишљења се види да су то Савезно министарство саобраћаја и телекомуникација и Министарство саобраћаја и телекомуникација Републике Србије. 
          3. На четвртој страни је дат део документа из Уговора о купопродаји акција Телекома Србија, а који се односи на Пренос права на обављање делатности од стране Јавног предузећа ПТТ саобраћаја «Србија» на Телеком Србија. Ексклузивно право траје 8 (осам) година, а која су то права наведено је у посебном поглављу.
          4. На петој страни је дат део Нацрта Закона о телекомуникацијама о коме стално прича министар Марија Рашета-Вукосављевић. На страни 19. дат је члан 32. у коме је одређено на који начин Савет за телекомуникације даје одобрење (општа лиценца) за Интернет и неке друге услуге.
          5. На шестој страни је дат члан 100. који легализује криминал у телекомуникацијама. Посебно се скреће пажња на став 3. у коме се легализује пружање  услуга за чије обављање наводно сада није потребно одобрење. Уместо одобрења (општа лиценца), у овом члану се то зове одобрење (генерална лиценца). 

          Ово је одредба новог Закона о телекомуникацијама који треба да легализује постојећи криминал у телекомуникацијама и зато министар Марија Рашета-Вукосављевић и помоћник Андрија Беднарик, не примењују члан 6/11а став 2. Закона о изменама и допунама Закона о системима веза, по коме Влада може дати дозволу-лиценцу за обављање телекомуникационих услуга које не спадају у услуге фиксне телекомуникационе мреже.

           6. На странама седам и осам дат је материјал са конференције за новинаре од 21. јула 2002. године, а ради подсећања на чињенице које је тада изнео Синдикат Телекома «Србија» у вези криминала у међународном телефонском саобраћају.