СИНДИКАТ
ТЕЛЕКОМА “СРБИЈА”
СЕКРЕТАРИЈАТ
БЕОГРАД,
КОСОВСКА 10/III
тел.
32-31-447, 32-10-348, факс 32-30-564
e-mail sintel@eunet.yu
Датум:
13.
септембар 2002
.
1.
Савезно
министарство
саобраћаја и
телекомуникација
је Интернет
провај-дерима
издавало
дозволе за
набавку и
коришћење
сателитских
станица ВСАТ,
и ако су
министар Божидар
Миловић и
помоћници Петар
Стефановић
и Милан
Безмаревић,
знали да по
члану 4.
Закона о
системима
веза, право на
набавку и
коришћење
сателитских
станица у
Републици
Србији, имају
само «Телеком
Србија» а.д. и
Радио
Телевизија
Србије. По чл. 32.
и 40. наведеног
закона само
ова
предузећа
имају право
да повезују
своје
системе веза
са системима
веза других
земаља, а то
је по члану 115.
наведеног
закона
регулисано и
међународним
уговорима,
које је
потписала СР
Југославија.
Да
би Савезно
министарство
саобраћаја и
телекомуникација
издало
дозволу, по
члану 72. став 2.
наведеног
закона, уз
захтев за
издавање
дозволе Интернет
провајдери
су морали да
доставе: локацију
и намену
сателитске
станице и
мишљење
Министарства
саобраћаја и
телекомуникација
о
усклађености
градње
сателитске
станице са
планом
развоја
радио веза у
Републици
Србији.
Посебно је
важно да се
истакне и
чињеница, да
према члану 116.
наведеног
закона,
Савезно
министарство
саобраћаја и
телекомуникација,
у
сагласности
са Савезним
министарством
војске
Југославије
и Савезним
министарством
унутраш-њих
послова,
издаје
дозволу за
повезивање
система веза
у
Југославији
са системом
веза друге
земље.
Напред
наведене
чињенице
показују да
су наведена
лица знала да
незаконито
издају
дозволе за
набавку и
коришћење
сателитских
станица ВСАТ,
и зато су
против њих
поднета
кривична
пријава.
2.
Министарство
саобраћаја и
веза
Републике
Србије
давало је
мишљење да је
изградња
сателитских
станица ВСАТ
Интернет
провајдера у
складу са
планом
развоја
радио веза, и
ако су
министар Марија
Рашета-Вукосављевић
и помоћник Андрија
Беднарик
знали да то
није тачно, а
из разлога
наведених у
тачки 1.
Наведена
лица су
одговорна и
зато што су
дозволила да
Интернет
провајдери
раде без
дозволе -
лиценце
Владе
Републике
Србије, јер не
испуњавају
прописане
услове из
члана 16. став 1. и
3. Закона о
предузећима.
1.
На другој
страни су
дати чл. 1, 2, и 6/11а
Закона о
системима
веза. У члану 6/11а.
Став 1. тачка 1.
дата је
делатност
Предузећа «Телеком
Србија» а.д. у
унутрашњем и
међународном
саобраћају. У
ставу 2. је
одређено да
Влада може
издати
дозволу-лиценцу
за обављање
телекомуникационих
услуга које
не спадају у
услуге
фиксне
телекомуникационе
мреже. У ове
услуге
спадају и
Интернет
услуге.
2. На трећој
страни је
дато мишљење
Савезног
министарства
привреде и
унутрашње
трговине о
надлежности
државних
органа по
члану 15.
Закона о
предузећима
да врше
контролу
примене
одредби тог
закона у
области
телекому-никација.
Из Мишљења се
види да су то
Савезно
министарство
саобраћаја и
телекомуникација
и
Министарство
саобраћаја и
телекомуникација
Републике
Србије.
3. На
четвртој
страни је дат
део
документа из
Уговора о
купопродаји
акција
Телекома
Србија, а који
се односи на Пренос
права на
обављање
делатности од
стране
Јавног
предузећа
ПТТ
саобраћаја «Србија»
на Телеком
Србија.
Ексклузивно
право траје 8 (осам)
година, а која
су то права
наведено је у
посебном
поглављу.
4. На петој
страни је дат
део Нацрта
Закона о
телекомуникацијама
о коме стално
прича
министар
Марија
Рашета-Вукосављевић.
На страни 19.
дат је члан 32. у
коме је
одређено на
који начин
Савет за
телекомуникације
даје
одобрење (општа
лиценца) за
Интернет и
неке друге
услуге.
5. На шестој
страни је дат
члан 100. који
легализује
криминал у
телекомуникацијама.
Посебно се
скреће пажња
на став 3. у
коме се
легализује
пружање
услуга за
чије
обављање
наводно сада
није
потребно
одобрење.
Уместо
одобрења (општа
лиценца), у
овом члану се
то зове
одобрење (генерална
лиценца).
Ово је
одредба
новог Закона
о
телекомуникацијама
који треба да
легализује
постојећи
криминал у
телекомуникацијама
и зато
министар
Марија
Рашета-Вукосављевић
и помоћник
Андрија
Беднарик, не
примењују
члан 6/11а став 2.
Закона о
изменама и
допунама
Закона о
системима
веза, по коме
Влада може
дати дозволу-лиценцу
за обављање
телекомуникационих
услуга које
не спадају у
услуге
фиксне
телекомуникационе
мреже.
6. На странама седам и осам дат је материјал са конференције за новинаре од 21. јула 2002. године, а ради подсећања на чињенице које је тада изнео Синдикат Телекома «Србија» у вези криминала у међународном телефонском саобраћају.