Većina građana Srbije će uskoro postati akcionari naših šest javnih preduzeća. Veliki broj građana su postali akcionari iz prethodne privatizacije putem besplatne podele akcija kompanija u kojima su ostvarili radni staž. U svakom slučaju, neki se već nalaze na berzi u pokušaju da na najbolji način realizuju svoj ekonomski interes, a to isto čeka i veliku većinu građana.

Uprkos tome, o akcijama se vrlo malo zna - šta one predstavljaju, kao i koja prava daju akcionarima.

Korene savremenog akcionarstva nalazimo u Engleskoj sredinom XVI i početkom XVII veka. Postoje zapisi po kojima je prva firma koja je koristila sistem javne emisije akcija radi prikupljanja kapitala bila kompanija londonskog trgovca Sebastijana Kaboa (Sebastian Cabot) "Muscovy Company" davne 1553. godine.

Kabo je pokušao da pronađe severni morski put za Kinu, za koji se pretpostavljalo da može da bude kraći od jedinog do tada (pa i danas) poznatog južnog puta, oko Afrike i Rta dobre nade. Odlučio je da 6.000 funti, potrebnih za ekspediciju, sakupi emisijom 240 akcija, po pojedinačnoj vrednosti akcije od 25 funti. Taj i niz sličnih poduhvata ukazali su na neslućene mogućnosti korišćenja akcija kao sredstva za prikupljanje potrebnih sredstava.

- Akcije predstavljaju hartiju od vrednosti koja odražava vlasničku poziciju u organizacijama koje nazivamo akcionarska društva (A.D.).

- Akcije kao finansijski instrument predstavljaju jedan od načina prikupljanja kapitala za finansiranje poslovanja A.D. U tom smislu one su alternativa finansiranju putem emisije instrumenata duga.

Akcija je finansijski instrument koji vlasniku (investitoru) daje pravo na deo profita (dobiti) preduzeća - dividendu, pravo na upravljanje preduzećem i pro rata imovinu u slučaju njegove likvidacije. Vlasnici akcija smatraju se vlasnicima preduzeća.

Osnovne prednosti koje akcije pružaju vlasniku (investitoru) su veća stopa prinosa u odnosu na na druge hartije od vrednosti (shodno većem riziku investiranja u njih s obzirom na to da emitent - akcionarsko društvo kao izdavalac akcija - ne mora ostvariti dividende ili, u slučaju da se to desi, dividenda ne mora biti i isplaćena) i, možda još bitnija, da je finansijska odgovornost vlasnika akcija za poslovanje, imovinu i dugove akcionarskog društva ograničena samo do iznosa vrednosti njegovih akcija. Pri tome osnovna prava vlasnika (imaoca) akcija su:

1. pravo na potvrdu o vlasništvu (pravo na upis u registar vlasnika - centralni registar hartija od vrednosti - CRHOV)

2. pravo glasa - predstavlja jedno od osnovnih prava koje investitor dobija, najčešće kupovinom obične akcije. Ono se sastoji u mogućnosti akcionara da na Skupštini akcionara glasa za izbor direktora koji ulaze u sastav Upravnog odbora (postavja menadžment koji upravlja korporacijom na način da se kreira blagostanje za vlasnike - akcionare).

3. pravo na deo dobiti - što nije ništa drugo do pravo na dividendu. Isplata dividendi se vrši na osnovu odluke Skupštine akcionara, a na predlog Upravnog odbora preduzeća. Prilikom donošenja tih odluka, menadžeri vode računa o većem broju faktora, kao što su: finansijska situacija, ciljevi preduzeća, razvojne mogućnosti, stanje na finansijskim tržištima, itd.

4. pravo na aktivu u slučaju likvidacije - reč je o pravu kojim akcionari dobijaju mogućnost da učestvuju u delu likvidacione mase u slučaju bankrotstva ili likvidacije kompanije.

5. pravo na transfer akcija - podrazumeva pravo na slobodnu prodaju akcija. Akcionari otvorenih ili javnih A.D. mogu akcije transferisati na druge investitore bez ikakvih ograničenja. Ovo pravo čini akcije vrlo likvidnim oblikom finansijskih instrumenata. To znači da se one mogu uvek vrlo lako pretvoriti u gotov novac realizacijom prodajnog naloga na berzi.

U sledećem tekstu čitajte o berzi, kao jedinom organizovanom mestu na kome se može trgovati akcijama.

Imovina ulagača, uložena u različite hartije od vrednosti: akcije, obveznice, blagajničke zapise i druge zakonom dozvoljene hartije od vrednosti.

Celokupna imovina je podeljena na jednake delove - investicione jedinice. Svaka jedinica je ustvari proporcionalan deo u ukupnoj imovini otvorenog investicionog fonda.

Vlasnici otvorenog investicionog fonda su ulagači, koji ulažu novac i na taj način kupuju jedinice otvorenog investicionog fonda.

Vrednost jedinice se menja zavisno o promeni cena hartija od vrednosti koji su u portfoliu otvorenog investicionog fonda.

Merilo uspešnosti otvorenog investicionog fonda je rast vrednosti jedinice - tj. prinos.

Cilj poslovanja je povećanje ukupne imovine otvorenog investicionog fonda i time povećanje imovine ulagača.

Imovina investicionog fonda je u vlasništvu članova investicionog fonda, i to srazmerno njihovom učešću u fondu i odvojena je od društva za upravljanje tim fondom

Poslovanje investicionih fondova je regulisano Zakonom o investicionim fondovima, a nadzor društava za upravljanje vrši Komisija za hartije od vrednosti.

Karakteristike fondova:

- pozicioniranje fonda između izdavača hartija od vrednosti i individualnog investitora (ulagača)
- Sakupljena novčana sredstva se investiraju u hartije od vrednosti po principu ograničenja i smanjenja rizika
- svaki investitor (ulagač) ima pravo do dobiti koja nastaje sa upravljanjem fonda u srazmeru sa veličinom njegove investicije
- prava investitora (ulagača) u odnosu do fonda su izražene u investicioni jedinici ili akcijama (dionicama)

SIGURNOST

- diversifikacija portfolija (ulaganje u veči broj hartija od vrednosti)
- imovina investicionog fonda je odvojena od društva za upravljanje toga fonda
- zakonska regulativa
- nadzor sa strane komisije za hartije od vrednosti
- nadzor sa strane kastodi banke

PRINOS

- Prinos predstavlja procentualni rast vrednosti portfolia fonda na kraju u odnosu na početak posmatranog perioda
- Prinos nije garantovan
- Prinos može biti pozitivan (dobitak) i negativan (gubitak)
- Rizik pri ulaganju u investicioni fond postoji, a u zavisnosti od toga koliko ste spremni da rizikujete, možete se odlučiti za vrstu fonda koja vama najviše odgovara.
- fondovi sa rizičnijim ulaganjima potencijalno imaju i veće prinose, dok fondovi sa relativno konzervativnom politikom ulaganja imaju manje prinose ali i manji rizik.
- Prosečni prinosi investicionih fondova na duži vremenski period u svetu iznose između 8 do 15% godišnje
- Prosečni prinosi na depozit u banki u svetu iznosi između 2 i 3%.

PREGLEDNOST

- vrednost imovine fonda je poznata u svakom trenutku
- vrednost investicine jedinice objavljuje se u novinama, internetu, .. i poznata je svakog dana.

FLEKSIBILNOST

- investitori (ulagači) mogu biti fizička i pravna lica
- uplate u fond možeš izvoditi po sopstveni želji
- možete štedjeti prema svojim mogućnostima
- svi ulagači su međusobno ravnopravni, nezavisno od visine uplaćenih sredstava (za razliku od npr. vezane štednje, gdje veći iznosi nose veće kamate);
- najmanji ulog (investicija) u investicioni fond jeste jedna investiciona jedinica + naknada za kupovinu

Postoje tri osnovne vrste investicionih fondova: otvoreni, zatvoreni i privatni fond.

Najznačajnija razlika između njih jeste po likvidnosti, odnosno po isplati investicionih sredstava. Kod zatvorenih privatnih i zatvorenih investicionih fondova isplata sredstava se realizuje prodajom akcija na berzanskom tržištu dok kot otvorenih investicionih fondova koji nemaju akcije isplata se vrši sa davanjem zahteva za isplatu investicione jedinice. Zbog toga su otvoreni investicioni fondovi daleko razširenije nego zatvoreni investicioni fondovi.

posluje na principu prikupljanja novčanih sredstava putem emitovanja investicionih jedinica (kupovina) i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda. Broj vlasnika investicionih jedinica u fondu i vrednost imovine fonda se konstantno menjaju. Cilj otvorenih investicionih fondova je očuvanje vrednosti imovine uz ostvarenje visoke stope prinosa na duži vremenski period investiranjem na domaća i strana tržišta hartija od vrednosti, odnosno povećanje prinosa u odnosu na prinos oročene štednje.

svoja sredstva prikuplja putem javne ponude i ima ograničen broj akcija. Zatvoreni fondovi ne vrše otkup akcija od svojih članova, već ih oni moraju prodati na sekundarnom, berzanskom ili van-berzanskom tržištu. Pored hartija od vrednosti u koje ulažu otvoreni fondovi, zatvoreni fondovi takođe mogu ulagati u nekretnine i privredna društva kojima se ne trguje na organizovanom tržištu, što ih čini rizičnijim od otvorenih fondova.

je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Namenjeni su iskusnim investitorima, i minimalan ulog iznosi 50.000 EUR.

Druga podela investicionih fondova vezana je na aktivnu stranu fonda ili na vrste investicija koje fond poseduje.

Fondovi prihoda: više od 75 % sredstava ulažu u dužničke hartije od vrednosti (obveznice)

Fondovi očuvanja vrednosti imovine: ulažu u kratkoročne dužničke hartije od vrednosti i novčane depozite.

Investicioni fondovi koji ulažu u nekretnine: više od 75% sredstava ulažu u nekretnine

Podela otvorenih investicionih fondova - fondova rasta vrednosti imovine po sektorima u koje investiraju

- farmaceutski
- transport
- tehnologija
- surovine i energija
- nova energija
- avtomobilzam
- uslužni
- zlata
- potrošnje

Otvoreni investicioni fond	Zatvoreni investicioni fond
Sa investicionim jedinicama se ne trguje na organiziranom tržištu hartija od vrednosti (berza).	Akcijama zatvorenih investicionih fondova se trguje na organiziranom tržištu hartija od vrednosti (berza). Investitor, koji želi prodati (kupiti) akciju zatvorenog fonda, mora »naći« osobu, koja želi kupiti (prodati). To može uraditi na berzi.
Kupovna i prodajna cena investicionih jedinica otvorenog fonda, je uvek jednaka čistoj vrednosti fonda po investicionoj jedinici.	Vrednost akcija zatvorenih investicionih fondova se menja svaki dan na osnovi ponude i potražnje tržišnih učesnika na tržištu hartija od vrednosti. Posledica toga je moguća volatilnost kursa akcija za nekoliko % (+ ili -), od čiste neto vrednosti sredstava investicionog fonda.
Broj izdanih investicionih jedinica otvorenih investicionih fondova se menja svakodnevno na osnovi ponude i potražnje investitora-ulagača. Investitori investicione jedinice otvorenih investicionih fondova kupuju neposredno od Društva za upravljanje.	Broj akcija, koje izdaju zatvoreni investicioni fondovi je stalno, može se povećati samo ako se upravitelj fonda odluči za izdavanje novih akcija. Sa tog vidika su zatvoreni fondovi slični ostalim akcionarskim društvima.
Hartije od vrednosti (portfolio) u koje ulaže otvoreni investicioni fond je više likvidan, sa njim se trguje na organiziranom tržištu hartija od vrednosti. (berza).	Zatvoreni fondovi mogu imati u svom portfoliju veliki deo hartija od vrednosti koji nisu likvidni, sa njima se ne trguje na organiziranom tržištu hartija od vrednosti (berza).
Investitor-ulagač plaća ulaznu naknadu kod kupovine investicionih jedinica i izlaznu naknadu kod prodaje investicionih jedinica. (Odvisno od politike društva za upravljanje fondom)	Investitor-ulagač u akcije zatvorenog investicionog fonda plaća provoziju kod kupovine i prodaje berzanskom posredniku (Brokerske kuće).
Upravitelji otvorenih investicionih fondova su jako motivirani za dostizanje uspešnosti fonda. Na taj način lakše pridobivaju nove investitore (ulagače).	Motivacija upravitelja zatvorenih fondova pri dostizanju uspješnosti je malo manja.
Rizik investiranja u zatvoreni investicioni fond je veći od rizika investiranja u otvoreni investicioni fond sa istim sastavom imovine.

www.sindikat026.com
Sindikat Telekoma "Srbija" SO MG Smederevo	print

21.07.2008.

A" kao akcionar