www.sindikat026.com
Sindikat Telekoma "Srbija" SO MG Smederevo	print
12.12.2008.

Branko Radujko, generalni direktor Telekoma Srbija

Težak teret monopola

Izvor: Ekonomist

Autor: Ana Krajnc, Biljana Korica Vukajlović

Foto: Dragan Milošević

Glavno pitanje je šta država, kao većinski vlasnik kompanije, želi da postigne privatizacijom. Ako želi više novca za određeni paket akcija, tenderska prodaja je optimalnije rešenje od inicijalne javne ponude. Projekcijom budžeta Srbije za sledeću godinu predviđeno je da Telekom državi isplati dividendu od šest milijardi dinara, dok će OTE dobiti 1,5 milijardi dinara

Telekom Srbija prvi je dobitnik novoustanovljene nagrade Ekonomist medija grupe za kompaniju – lidera u Srbiji. O tome da li će ovaj trend rasta Telekom uspeti da održi i u narednoj godini, kao i o izazovima koji stoje pred kompanijom, o najavljenoj liberalizaciji fiksne telefonije i internet tržišta i odlaganju izlaska na berzu, za Ekonomist magazin govori prvi čovek Telekoma Srbija.

Da li će i kako finansijska kriza uticati na poslovanje Telekoma Srbija u narednom periodu?

Branko Radujko: Naravno da će kriza uticati na naše poslovanje. Telekom Srbija ima veliki dug prema stranim bankama. Najveći je zajam od 700 miliona evra kod Siti banke dobijen za kupovinu Telekoma Srpske. Verovatno smo, zapravo, prvi privredni subjekat u Srbiji koji je osetio posledice krize. Još u septembru nam je najavljeno, ukoliko nameravamo da refinansiramo umesto da otplatimo prvi deo zajma u iznosu od 300 miliona evra, koji inače dospeva u maju sledeće godine, da možemo da očekujemo višestruko nepovoljnije finansijske uslove.

Najverovatnije ćemo otplatiti jedan deo tog iznosa, a ostalo ćemo morati da refinansiramo. Kada znamo da je indikativna procena vrednosti kompanije oko 2,5 milijarde evra, a u jednom trenutku dospeva 300 miliona evra, odnosno više od 10 odsto vrednosti, jasno je koliko je to ozbiljan izazov za kompaniju u ovakvim okolnostima. Slično je i sa drugim našim velikim kompanijama i zato je veoma važno da država donese niz sistemskih mera za ublažavanje efekata ove globalne krize.

Da li vas je kriza, ipak, na neki način spasila od izlaska na berzu i inicijalne javne ponude akcija?

B. Radujko: Priča o privatizaciji Telekoma stara je koliko i sam Telekom, jer je preduzeće odmah po osnivanju, odnosno odvajanju od PTT, bilo privatizovano, a danas je 20 odsto akcija u vlasništvu stranog vlasnika. Inače, izlazak na berzu putem IPO je jedan od modela dodatne privatizacije. Glavno pitanje je šta vlasnik želi da postigne privatizacijom. Ako želi više novca za određeni paket akcija, komparativne analize pokazuju da je tenderska prodaja, u tom smislu, optimalnije rešenje.

Još u septembru nam je najavljeno, ukoliko nameravamo da refinansiramo umesto da otplatimo prvi deo zajma u iznosu od 300 miliona evra, koji inače dospeva u maju sledeće godine, da možemo da očekujemo višestruko nepovoljnije finansijske uslove

Ako je cilj razvoj tržišta kapitala i aktivnije uključivanje građana u ekonomski život ili, simbolično, da građani počnu da čitaju novine od sredine, od berzanskih izveštaja, a ne od politike ili sporta, rešenje je IPO. Država će, naravno, morati da odluči šta će da radi. Privatizacioni savetnik je izabran i videćemo da li će on predložiti strategiju IPO ili će preporučiti neki drugi model privatizacije.

Šta vi, kao prvi čovek kompanije, predlažete većinskom vlasniku imajući u vidu trenutno stanje na tržištu?

B. Radujko: Postoje dve opcije. Ukoliko država i dalje želi da podstiče razvoj Telekoma u regionu, a time i svoj uticaj, logično bi bilo da zadrži većinski deo. U tom slučaju treba podići stepen korporativne kulture da bi Telekom opstao na konkurentnom tržištu. Neophodno je razumeti Telekom kao akcionarsko društvo u kojem udeo ima i strani vlasnik koji je zadovoljan izveštajima koje dobija. Treba, zato, napraviti razliku između Telekoma i nekog javnog preduzeća koje nema konkurenciju niti izgleda za privatizaciju.

Donator

Koliko Telekom Srbija godišnje izdvaja za sponzorstva i KDO?

B. Radujko: Ove godine smo izdvojili 235 miliona dinara, odnosno skoro tri miliona evra. Nije tajna da je Telekom lider u donacijama u sport, kulturu i uopšte u društveno odgovornom ponašanju. Ovih dana ćemo potpisati i protokol sa Ministarstvom prosvete o uvođenju besplatnog interneta u sve osnovne i srednje škole u Srbiji. U tome je budućnost ovog društva.

Druga opcija je da država, ukoliko odluči da ne bude dominantan vlasnik, izabere način na koji će prodati svoje akcije. Trebalo bi pažljivo razmotriti koliki paket akcija bi to bio.

Ima li OTE u slučaju privatizacije Telekoma specijalna prava koja bi, eventualno, stavila Dojče Telekom u povoljniji položaj od drugih, s obzirom na trenutno vlasništvo u grčkom operateru?

B. Radujko: Akcionarskim sporazumom regulisani su odnosi između akcionara, a utvrđena su i pojedina specifična prava. Između ostalog i pravo veta na svaku promenu kapitala kompanije.

Kako predstavnici OTE-a gledaju na odluke Vlade Srbije kao što je, na primer, odlaganje poskupljenja u fiksnoj telefoniji?

B. Radujko: OTE je najvećim delom privatizovana kompanija i kao takva donosi odluke na osnovu biznis logike. Telekom još uvek mora da vodi računa o društvenim efektima pojedinih odluka pa tu ponekad imamo koliziju poslovnog i, na neki način, političkog pristupa.

Budžetska štednja je sad dominantna tema. Kako će se novi budžet odraziti na Telekom?

B. Radujko: Budžet predviđa da državi kao većinskom vlasniku kompanije bude isplaćena dividenda od šest milijardi dinara, dok će OTE dobiti 1,5 milijardi dinara. Dividenda nikad dosad nije bila veća od polovine iznosa koji treba da damo u 2009. Sigurno je da bi bilo bolje da deo sredstava namenjen akcionarima bude upotrebljen za nove investicije i razvoj, ali mi smo državna kompanija koja u ovakvim okolnostima razume potrebe državnog budžeta.

Da li ste uopšte planirali nove investicije sledeće godine i da li će trenutna kriza poremetiti planirane akvizicije Telekoma Srbija u inostranstvu?

B. Radujko: Neophodne su investicije od 260 miliona evra da bismo se približili cilju da u Srbiji nema više dvojnika ili domaćinstava bez fiksnih telefona. Imajući u vidu globalnu krizu i obavezu od 300 miliona evra za otplatu zajma za Telekom Srpske, jasno je da akvizicija sledeće godine neće biti.

S obzirom na to da sledeće godine pristiže velika kreditna rata, otvara se tržište interneta i kreće liberalizacija fiksne telefonije, kako vidite Telekom Srbija u sledećoj godini?

B. Radujko: Tokom cele ove godine lično sam se zalagao za liberalizaciju fiksne telefonije iz nekoliko razloga. Jedan je taj što Telekom nosi balast monopola u fiksnoj telefoniji, a nema nikakve koristi od toga. Telekom najveći deo profita, više od 90 odsto, ostvaruje zahvaljujući mobilnoj telefoniji koja posluje na konkurentnom tržištu.

Voleo bih da svi provajderi ostanu prisutni na tržištu, ali nisam sasvim siguran da će tako i biti kad počne prava utakmica. Najviše se žale upravo oni koji imaju najmanje šanse da opstanu

Drugi razlog je taj što konkurencija, po pravilu, može samo da pospeši rad onog ko je do tad bio monopolista. Ne plašimo se konkurencije, naprotiv, radujemo joj se. Iskustvo koje imamo u mobilnoj telefoniji i na tržištima Bosne i Hercegovine i Crne Gore daje za pravo ovakvom našem stavu.

Hoćete li uspeti sledeće godine da postignete rast kakav je ostvaren u ovoj godini?

B. Radujko: Biznis planom za 2009. godinu i strateškim planom razvoja kompanije predviđa se značajan rast i dalje povećanje vrednosti kompanije u narednoj godini.

Kakav tempo liberalizacije fiksne telefonije očekujete i da li će ona značiti više cene za korisnike?

B. Radujko: Kao što je najbolje ono tržište koje je slobodno, tako su i najbolje one cene koje se oblikuju na slobodnom tržištu, što je trenutno slučaj u mobilnoj telefoniji. Procenjujemo da će cene fiksne telefonije, pre svega pretplata, biti više kad dođe konkurencija.

Hoće li fiksno telefoniranje poskupeti i pre otvaranja tržišta?

B. Radujko: Pre nekoliko meseci predložili smo dve varijante. Jedna je bila da se ne odlučuje o cenama već da se krene u liberalizaciju. S obzirom na to da je bilo jasno da neće doći do liberalizacije do kraja ove godine, predložili smo onda nove cene pretplate i impulsa, što je Ratel prihvatio. U to vreme su, međutim, rasle još neke cene koje su mnogo više uticale na inflaciju u Srbiji i koje su prosečno domaćinstvo koštale nekoliko hiljada dinara, kao što je, na primer, gas.

Poslovne tajne

Javna preduzeća i plate direktora i članova njihovih upravnih odbora trenutno su u centru pažnje medija. U kojoj meri to ometa poslovanje Telekoma?

B. Radujko: Ne smeta kad se govori o mojoj plati ili naknadama članova upravnog odbora. Smeta, međutim, to što nemamo pravo ni na kakvu poslovnu tajnu, a Zakon predviđa šta može i šta ne može biti predmet poslovne tajne. To nas stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na konkurenciju koja nije mala. Plate generalnih direktora javnih i državnih preduzeća treba da budu predmet javne diskusije sve dok ih postavlja Vlada, ali to nije slučaj sa mnogim drugim pitanjima, naročito onim koja, ako cirkulišu u javnosti, mogu da pomognu konkurenciji u tržišnoj utakmici protiv nas.

Treba voditi računa i o opasnosti odliva najboljih kadrova u uslovima dovođenja u pitanje njihovih zarada. Telekom ove godine beleži rast dobiti iz poslovanja u odnosu na prošlu godinu od 33 odsto, a zaposlenima ne samo što ne mogu realno rasti plate, nego počinju da strepe da će se one smanjiti. Tako kompanija ne može dalje da raste.

U javnom preduzeću, na primer, predsednik upravnog odbora nema veliki značaj, dok u akcionarskom društvu, kao što su Telekom, NIS ili Komercijalna banka, ima i značaj i odgovornost. To treba imati na umu prilikom utvrđivanja politike zarada u javnom sektoru. Ohrabrujuće su izjave predsednika Republike i predsednika Vlade koje su dali poslednjih dana na tu temu.

Naše poskupljenje bi povećalo izdatke domaćinstava za nekoliko stotina dinara. Vlada je tražila da se poveća samo cena pretplate i mi smo to prihvatili. Poskupljenje impulsa je tada odloženo do Nove godine iako je predložena viša cena prihvaćena kao realna. Plan je da se poskupljenje sprovede u nekoliko koraka tokom prve polovine 2009.

Odlaganje privatizacije može da se odrazi na tempo liberalizacije telekomunikacionog tržišta, jer se uvek postavlja pitanje koliko je država spremna da se odrekne svog dela kolača. U nekim zemljama proces liberalizacije je išao glatko, kao na primer u Austriji, dok je u Češkoj i Slovačkoj trajao dugo. Kako će to ići ovde?

B. Radujko: Smatram da je ipak najveći prioritet da se što pre liberalizuje tržište. Gledano s aspekta budućeg kupca koji bi ponudio neku cenu, u nju bi morao da ukalkuliše moguće rizike koje nosi liberalizacija. Ako dolazi na tržište na kom je sve jasno onda tih rizika nema. Što se Telekoma tiče, mi priželjkujemo da taj proces bude brz i da će potpuna liberalizacija obeležiti sledeću godinu. Inače, liberalizacija može da se završi pre privatizacije jer, čak i da se nije desila finansijska kriza i da su krenule pripreme za IPO trebalo bi nam najmanje godinu i po dana za taj proces.

Kad očekujete da će se pojaviti prva konkurencija u segmentu fiksne telefonije?

B. Radujko: Konkurencija se već pojavila, a usvajanjem poslednjih pravilnika Ratela počelo je regulisanje tržišne utakmice u fiksnoj telefoniji. Čak i ranije, dok naše zakonodavstvo nije poznavalo VoIP telefoniranje, takozvani sivi saobraćaj je iznosio oko 29 miliona evra godišnje. Zato je dobro da se ova delatnost reguliše i da onaj ko zarađuje plati porez državi i radi legalno.

Telekom je već počeo da se prilagođava novim okolnostima kroz ponudu novih usluga u domenu međunarodnih poziva. Najnovija usluga Ino Call omogućava višestruko jeftinije telefoniranje prema inostranstvu. U fiksnoj telefoniji je do sad skupo bilo samo telefoniranje prema inostranstvu, a to u strukturi naših prihoda ne predstavlja neku veliku stavku. Nadam se da će tokom 2009. početi da funkcioniše sasvim konkurentno tržište fiksne telefonije.

Stvoreni su uslovi da se u veleprodaji interneta pojave novi igrači pored Telekoma koji drži više od 95 odsto tržišta. Provajderi, međutim, kažu da i dalje ostaje monopol na tzv. last mile, odnosno pristupnu mrežu do krajnjeg korisnika kad je reč o ADSL-u i da su vaše cene znatno više nego u regionu i drugim evropskim zemljama. Da li će i tu doći do promene?

B. Radujko: To je lavina koja je krenula i sigurno se neće zaustaviti. Očekujem da će do kraja godine moći da se kaže da je tržište potpuno slobodno. Kad tržište bude potpuno liberalizovano, biće jasno da li su cene visoke ili ne. Mi cene prilagođavamo i regulativi i stanju na tržištu. Voleo bih da svi provajderi ostanu prisutni na tržištu, ali nisam sasvim siguran da će tako i biti kad počne prava utakmica. Najviše se žale upravo oni koji imaju najmanje šanse da opstanu.

Kakve rezultate očekujete od IP televizije?

B. Radujko: Već sad, za manje od dva meseca promotivnog perioda, imamo oko šest i po hiljada priključaka i mislimo da će Open IPTV biti vrlo brzo ozbiljna konkurencija kablovskim operaterima. Cene su već sad konkurentne kablovskim, a servis će se neprestano unapređivati.