www.sindikat026.com

Sindikat Telekoma "Srbija" SO MG Smederevo

print

05.02.2009.

У Давосу смо причали о интересовању за саветника продаје методом иницијалне јавне понуде, али и за евентуални други модел продаје акција, каже Бранко Радујко, директор „Телекома Србија”. – Са претплатом испод пет евра неће се појавити ниједан озбиљан оператер

Представници „Дојче телекома” показали су интересовање за тендер за саветника за модел продаје методом иницијалне јавне понуде, али и за евентуални други модел продаје акција „Телекома Србије”, потврдио је за „Политику” Бранко Радујко, генерални директор те компаније. Додао је и то да је са још неколико компанија из области информационо-комуникационих технологија разговарао о стању на српском тржишту телекомуникација. А на питања о продаји „Телекома”, наш саговорник одговара да већински власник, а то је у овом случају држава Србија, мора да понуди одговор на то.

У ранијим изјавама истицали сте како би држава требало да задржи већинско власништво у „Телекому”?

Да не буде забуне, не могу да се залажем за то. Шта год да држава одлучи, за мене као генералног директора је обавезујуће. Менаџмент „Телекома” се понаша озбиљно и ако акционар нешто одлучи, онда ми то поштујемо.

Али сте истицали да држава треба да задржи „нека специфична права”?

Кад се нека фирма продаје, продавац обично задржава „нека специфична права”. У Давосу смо имали прилику да успоставимо велики број пословних контаката и да разговарамо о сарадњи са компанијама из ове области. Сектор информационо-комуникационих технологија, што се тамо и видело, не спада међу оне који су најугроженији због светске кризе. И са оператерима и са произвођачима покушали смо да пронађемо тачке где бисмо могли да унапредимо нашу сарадњу и истовремено да се они појаве као инвеститори на нашем тржишту.

Да ли је било некога, међу тим компанијама, ко је показао интересовање за српско тржиште, нарочито у области фиксне телефоније?

Интересовање је постојало. Надам се да ће нам конкуренти на тржишту бити заиста озбиљне компаније. Најбоља конкуренција је она која је јака и самим тим вас тера да будете бољи.

Истицали сте да је конкуренција у овој области добродошла. Како ћете је дочекати?

Немамо трему, озбиљно се припремамо. Није први пут да у једној делатности „Телеком” добија конкуренте. Показали смо да знамо успешно да се носимо с њима. Наше искуство и у земљи и ван ње је да је конкурентно тржиште најповољније за пословање једне овакве компаније. Корисници увек имају могућност избора, а и цене које се формирају на тржишту су објективније од оних које се формирају у канцеларијама.

Зашто стално истичете да је монопол тежак терет, кад је сан већине привредника да буду монополисти?

Нисам баш убеђен да о томе сања сваки привредник. То је тежак терет, јер у Србији постоји компликовано технолошко наслеђе. На пример, пре неколико година било је 600 хиљада двојника, док их данас има око 140 хиљада. Степен дигитализације је био испод 70 одсто, сада износи 98 процената. Такође, у нашој земљи има још људи који немају телефон. То су све озбиљне инвестиције, а врло често увођење телефона у сеоска подручја нема економску рачуницу. Све то морамо сами да радимо зато што смо сами и на тржишту и верујемо да ће долазак конкуренције убрзати решавање тих проблема.

Кад је реч о компанијама које су већ присутне на тржишту, СББ већ годинама не крије да је бацио око на област фиксне телефоније?

Имамо пристојну комуникацију са свим конкурентима. Наравно, нико неће да каже шта планира, као што ни ми не можемо да откријемо наш стратешки план. Наша процена је да међу постојећим компанијама на телекомуникационом тржишту постоје оне које су заинтересоване за учешће у фиксној телефонији.

Да ли је познато колико ће играча бити на тржишту?

То не знамо. Не утичемо на регулативу, ни на Републичку агенцију за телекомуникације, ни на надлежно министарство. Њихово је да пропишу услове, наше је да их поштујемо.

Стручњаци често спомињу да није добро да на тржишту буду само два играча, јер постоји могућност договарања?

Волео бих да их буде више. Питање је, међутим, колико ово тржиште може да прихвати. Покушали смо да растеретимо државу притиска и старог проблема „треба нам либерализација, али шта ћемо са Телекомом”. Сматрам да је то велики допринос. Држава, као већински власник у компанији, наравно води рачуна и о интересима ове фирме, али, с друге стране, тежи ка томе да успостави стандарде и допринесе развоју тржишта. Менаџмент компаније се ни на који начин у то не меша.

А о чему би држава морала да поведе рачуна?

Немамо никакав захтев у смислу регулативе. Али, ако је ширење у региону веома скупо и ако сви аплаудирају „Телекому”, када се то догоди, онда очекујемо разумевање и у ситуацији када то треба да се плати. Или, да будем јаснији, кад на ред дођу поскупљења, да можемо да подигнемо цене у фиксној телефонији, које су годинама исте и које су у региону много веће. Када телефон поскупи 33 одсто, то у просеку, по рачуну буде 130, 140 динара. Утицај поскупљења струје или гаса много више кошта грађане. Једини непогрешив начин да се дефинишу добре цене је слободно тржиште. Тврдим да ће са доласком конкуренције цене у фиксној телефонији бити веће.

Хоћете да кажете да ће се Вашем конкуренту исплатити да нове кориснике осваја већим ценама?

Не, него он неће ни доћи са овим ценама. Са претплатом испод пет евра неће се појавити ниједан озбиљан оператер. Истина је да конкуренција обара цену, али ако имате само једног играча који ради са социјалним ценама, онда и то тржиште мора да се регулише.

Да ли Вам је неко то и потврдио у директним контактима?

О томе се чак ни не разговара. Такве ствари се знају.

Већ дуго се монопол ставља на душу „Телекома”, тачније још од 2005. године, када је по слову закона та компанија изгубила доминацију. Ко је за то крив?

Не могу о томе да говорим. Углавном, у последњих годину дана учинили смо и више него што је било ко очекивао да ћемо учинити у лобирању за либерализацију.

Када ће бити расписан јавни позив за доделу нове лиценце?

Не могу са сигурношћу да тврдим, али очекујемо да то буде у првој половини ове године.

„Телекому” се на душу ставља и проблем двојника. Када ће то питање бити решено?

До краја ове године требало би да решимо највећи део тог проблема.

Јесте ли некада имали двојника?

Не, али ако мислите да нико у мом блиском окружењу нема двојника, варате се. Наравно да разумем озбиљност тог проблема. Пре неколико година сам био на аналогној централи и Интернету сам приступао преко дајал-ап конекције, што је било скоро неподношљиво. Обрадовао сам се дигиталној централи, као и многи корисници.

Аница Николић