www.sindikat026.com
Sindikat Telekoma "Srbija" SO MG Smederevo	print
23.02.2009.

Državni vrh sada nije sklon prodaji

Ljiljana Begenišić, 21.02.2009 20:45:39

RASPRAVA o privatizaciji „Telekoma“ zahuktava se, ali odluka o prodaji najuspešnije srpske firme još nije doneta. Direktor „Telekoma“ Branko Radujko kaže da državni vrh nije sklon prodaji, ali da veoma pažljivo sagledava i argumente koji govore suprotno.

Jedan od problema je cena - neki smatraju da bismo zbog svetske ekonomske krize dobili upola manje nego što „Telekom“ vredi. Radujko naglašava da se „verovatno ne bi postigao onaj nivo cene koji bi se dobio pod nekim stabilnijim uslovima na tržištu kapitala“.

U svakom slučaju, oni koji se nadaju novcu od „Telekoma“ ne treba uskoro da ga očekuju. Jer, ukoliko se država i odluči za privatizaciju, zbog komplikovane procedure, od dana donošenja odluke do njene realizacije moglo bi da prođe i duže od godinu dana.

- Odluka o privatizaciji „Telekoma“ u ovom trenutku ne postoji. Priča o privatizaciji stara je koliko i sam „Telekom“, budući da je 49 odsto akcija kompanije prodato odmah po osnivanju. Radi se o veoma važnoj kompaniji za našu ekonomiju, pa se odluka o privatizaciji ne može donositi brzo, bez pažljivih analiza - kaže Radujko, odgovarajući na pitanje da li je država donela konačnu odluku da proda najuspešnije srpsko preduzeće.

* Šta vi lično mislite - treba li prodati firmu na čijem ste čelu?

- Mene, pre svega, zanima rešenje za visoku zaduženost kompanije do koje su dovele, na prvom mestu, investicije u regionu. To rešenje može se tražiti kroz privatizaciju, ali i kroz rešenost akcionara, Upravnog odbora i menadžmenta da se sprovede dodatno restrukturiranje i modernizacija kompanije, kako bismo, u uslovima svetske ekonomske krize, uspešno izvršili ogromne finansijske obaveze u ovoj godini, konsolidovali grupu i obezbedili dalji rast kompanije. Verujem da istrajnošću i racionalnim odlučivanjem možemo sve ovo da postignemo umesto da tražimo novog vlasnika. Ipak, ne treba zaboraviti da Vlada sagledava i neka makroekonomska pitanja kada odlučuje o privatizaciji. U tom smislu, šta god država kao vlasnik da odluči, biće legitimno.

* Stručnjaci smatraju da bi privatizacija „Telekoma“ u ovom momentu bila loš potez, jer država ne bi mogla da postigne stvarnu cenu, već bi preduzeće bilo prodato znatno jeftinije nego što mu je prava vrednost?

- Teško je proceniti koliko novca bi se dobilo prodajom „Telekoma“ u ovoj godini. Izvesno je samo to da smo mi u 2008. godini ostvarili ozbiljan rast operativnog profita na nivou grupe od preko 30 odsto, što značajno podiže vrednost kompanije. S druge strane, ne postoje parametri na osnovu kojih bi se procenili efekti svetske finansijske krize na cenu kompanije i kakvi bi se multiplikatori u ovom sektoru danas primenjivali. U poslednjim mesecima nije se desio nijedan slučaj prodaje u telekomunikacionom sektoru pa nemamo sa čim da poredimo. Ipak, veoma je verovatno da se ne bi postigao onaj nivo cene koji bi bio pod nekim stabilnijim uslovima na tržištu kapitala.

* Takođe, ministarka telekomunikacija kaže da nije vreme za prodaju „Telekoma“. Da li u Vladi postoji saglasnost u vezi sa ovom temom?

- Ovo pitanje se pažljivo razmatra na više nadležnih adresa, a verujem da će odluka, kakva god bila, biti usaglašena.

* Da li ste o ovome razgovarali sa premijerom i predsednikom? Šta oni misle?

- Predsednik Republike nedavno je rekao da se mogućnost privatizacije „Telekoma“ pažljivo razmatra, ali da odluka o tome nije doneta. Inače, kao direktor koga praktično imenuje većinski akcionar, u ovom slučaju država, trudim se da o poslovanju kompanije redovno informišem najodgovornije ljude u državi. Imao sam prilike da sa njima razgovaram i o mogućnostima za novu privatizaciju kompanije. Oni nisu skloni prodaji, ali veoma pažljivo sagledavaju i argumente koji govore suprotno.

* Kolika bi cena mogla da se postigne za „Telekom“? Koja je to suma ispod koje država ne bi smela da proda svoje najbolje preduzeće, čija je vrednost procenjivana i do pet milijardi evra.

- Rekao sam već da je veoma nezahvalno to procenjivati. Potrebno je angažovati nezavisnog konsultanta za procenu vrednosti kompanije. Inače, rano je govoriti o ceni kada nemamo odluke o tome da li će uopšte biti bilo kakve prodaje.

* Kada će biti određen model privatizacije, udeo koji se prodaje, kakva je procedura i koliko bi sve to moglo da potraje?

- Takvi procesi su veoma složeni. Ukoliko bi se donela odluka o privatizaciji morala bi da se sistematizuju otvorena pitanja, kao što su imovinska razgraničenja između „Telekoma“ i PTT, odnosno jedinica lokalne samouprave i sl. Za ceo proces bi valjalo izabrati savetnika, zavisno od modela privatizacije. Ceo proces od dana odluke do realizacije mogao bi da traje i duže od godinu dana. Ponavljam, još nema ni načelne odluke o privatizaciji.

* Postoji li mogućnost da država zadrži većinski deo?

- Postoji, naravno!

* Nedavno ste boravili u Davosu, na Svetskom ekonomskom forumu, gde ste razgovarali sa predstavnicima različitih kompanija. Koja je najzainteresovanija za „Telekom“? Priča se da je to „Dojče Telekom“...

- U ovom biznisu „Telekom Srbija“ važi za veoma interesantnu kompaniju, naročito zbog njenog regionalnog karaktera. Najava privatizacije raspisivanjem tendera za izbor savetnika za inicijalnu javnu ponudu akcija na berzi tokom prošle godine izazvala je veliko interesovanje najvećih evropskih operatera. U Davosu sam se uverio da je to interesovanje aktuelno i dalje, bez obzira na sve teške okolnosti u svetskoj ekonomiji. Ne mogu reći ko je najzainteresovaniji. Jedini način da se to utvrdi bio bi da vidimo njihove ponude. „Dojče Telekom“ se posebno pominje, pre svega zbog činjenice da je ta kompanija preuzela akcije našeg akcionara, grčkog OTE-a, i da je na taj način praktično već postala akcionar u „Telekomu“.

* Izjavili ste da će, ukoliko se preduzeće ne privatizuje, menadžment morati da preduzme niz ozbiljnih mera za saniranje krize. Na šta ste mislili? Preti li otpuštanje radnika, smanjenje plata...?

- Rekao sam već da je potrebno pronaći rešenje za visoku zaduženost, ali i za veću efikasnost u uslovima jake finansijske krize. Mi smo već sproveli određene mere, uveli smo strateško upravljanje, racionalizovali organizaciju u nameri da optimizujemo troškove poslovanja. Ako nema privatizacije biće neophodno da menadžment pripremi set novih mera za čije sprovođenje bi trebalo da dobije podršku akcionara kako bismo uspešno rešili sve ranije preuzete obaveze i nastavili sa razvojem kompanije. Ukoliko stručne analize pokažu da treba smanjiti broj zaposlenih, spremni smo da rešavamo i taj problem, uz podršku akcionara i saradnju sa sindikatima.

* Koliko nestabilna politička sutuacija utiče na poslovanje firme?

- Iznad svega, dramatične probleme stvaraju velike oscilacije kursa dinara i nemogućnost planiranja imajući u vidu da prihodujemo u dinarima, a obezbeđujemo investicije i razvoj, odnosno otplaćujemo obaveze u evrima.

* Kolike su plate članova Upravnog odbora „Telekoma“?

- Članovi primaju oko 35.000 dinara, a predsednik oko 50.000 dinara.

TELEFONIRANjE NEĆE POSKUPETI

* DA li će biti novog poskupljenja telefoniranja? Ako hoće, kada i koliko?

- Ovog trenutka nisu predviđena dalja poskupljenja iako su naše cene u domaćem saobraćaju i dalje znatno niže od cena u okruženju. S druge strane, mi smo korisnicima ponudili usluge višestruko jeftinijeg telefoniranja prema inostranstvu kroz InoCall vaučere, dok smo internet-provajderima od Nove godine prepolovili cene interneta, a u maloprodaji korisnicima za stare cene ponudili znatno veće brzine protoka.

Dakle, pojeftinili smo ono što je bilo skupo, ali još radimo sa neekonomskim cenama u domaćem saobraćaju, naročito imajući u vidu da prihodujemo u dinarima, a opremu neophodnu za investiranje u fiksnu mrežu plaćamo u evrima. Pad vrednosti dinara u tom smislu dramatično ugrožava naše poslovanje. Na primer, mesečna pretplata u Crnoj Gori ili Makedoniji 5 evra, kod nas je bila 0,7 evra, pa smo u novembru dobili odobrenje za poskupljenje i tada je iznosila 2,34 evra. Danas je to opet ispod dva evra zbog pada vrednosti dinara.

USKORO NOV OPERATER

* NAJAVLjIVANO je da ćemo ove godine dobiti novog operatera u fiksnoj telefoniji. Dokle se s tim stiglo?

- Ja se nadam da će se to desiti veoma brzo, u narednih nekoliko meseci. „Telekom“ u tome vidi veliku šansu za sebe, kao što nas je konkurencija podstakla da budemo mnogo bolji i uspešniji u mobilnoj telefoniji. Ipak, to je pitanje za regulatore - Ratel i Ministarstvo za telekomunikacije.

ZADOVOLjAN TADIĆEM

* PRE nego što ste imenovani za direktora „Telekoma“ bili ste savetnik predsednika Srbije? Šta biste danas savetovali Borisu Tadiću?

- Kao građanin i glasač zadovoljan sam time kako predsednik koristi mandat koji je dobio. Kao njegov saradnik, kada imam potrebu da mu nešto kažem, predložim ili sugerišem, činim to neposredno.