20.10.2009.
| Sindikat Telekoma "Srbija" SO MG Smederevo | |
|
|
|
20.10.2009. |
|
Intervju: Branko Radujko, direktor Autor: Katarina Preradović | Foto: j. Vučetić
Prodaja većinskog paketa akcija "Telekoma" najavljivana za 2010. godinu izgleda nije ni na vidiku, a Branko Radujko, generalni direktor ove kompanije, u razgovoru za "Novac" kaže da lično veruje da se "Telekom" nalazi pred novim razvojnim ciklusom, a ne pred procesom privatizacije većinskog paketa akcija.
Svaki vlasnik donosi odluku o prodaji svojih akcija iz nekog konkretnog razloga. Ovde je, dakle, suštinsko pitanje razloga zbog kojih bi vlasnik, u ovom slučaju država Srbija, prodala kompaniju koja raste čak i u ovako teškoj poslovnoj godini, redovno izmiruje obaveze prema državi, poveriocima koja je značajno smanjila zaduženost koja isplaćuje visoku dividendu svojim akcionarima? Jedini razlog mogla bi da bude procena da kompanija ne može dalje da se razvija bez novog vlasnika. Takve procene ovog trenutka nema, a poslovni rezultati "Telekoma Srbija" pokazuju da država ipak može da bude dobar vlasnik.
"Dojče telekom", koji je preko grčkog "Otea" već suvlasnik, pominjan je kao najozbiljniji mogući kupac, a vi ste ranije imali i razgovore sa njima. Da li je bilo novih pregovora?
Odgovorno tvrdim da nema niti je bilo takvih pregovora. Tačno je da sam se ja sreo sa prvim ljudima iz "Dojče telekoma" u januaru ove godine dok sam učestvovao na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, ali daleko od toga da smo se sastali zbog razgovora o privatizaciji "Telekoma". Ponavljam da niko ispred kompanije ili države ne vodi bilo kakve razgovore na tu temu.
Kada građani mogu očekivati besplatne akcije "Telekoma", s obzirom na to da je najavljeno da će se one deliti i pre privatizacije i zna li se već kakva će biti procedura?
Zaista nemam detaljne informacije o tome, budući da nije reč o stvarima iz domena menadžmenta kompanije. Znam samo da se podela akcija ne dovodi u pitanje jer se radi o obavezi predviđenoj zakonom, kao i da realizacija te obaveze zahteva određeno vreme. Primera radi, država još uvek nije formalno-pravni vlasnik akcija "Telekoma", a sam proces prenosa vlasništva sa javnog preduzeća "Pošta Srbije" na državu trajaće određeno vreme. Ipak, detaljnije informacije o ovom pitanju mogle bi se dobiti u Vladi, tačnije u Ministarstvu ekonomije.
Na koliko je danas procenjen "Telekom", koliki su dugovi i koliko oni utiču na eventualno smanjenje vrednosti firme?
Prihod i profit kompanije rastu, dugovi se smanjuju u odnosu na prošlu godinu i ovog trenutka ukupne dugoročne i kratkoročne obaveze iznose nešto manje od 100 milijardi dinara, u čemu i dalje najznačajnije mesto zauzima zajam za kupovinu "Telekoma Srpske". Po svim pokazateljima, vrednost "Telekoma" kao poslovne grupacije bi trebala da raste. Ipak, treba reći da u vremenu globalne krize nema dovoljno slučajeva sa kojima bi se mogli upoređivati niti postoje izvesni parametri na osnovu kojih bi se dala procena tržišne vrednosti kompanije.
Ima li "Telekom" planove za dalje regionalno širenje i kakve?
Mi ovog trenutka radimo na konsolidaciji grupe, a posebno na prevazilaženju finansijskih teškoća u kojima se nalazi naša kompanija u Crnoj Gori, koje su se pojavile kao posledica njenog veoma niskog osnivačkog kapitala. Verujemo da smo na dobrom putu da to rešimo i tako finansijski stabilizujemo kompaniju koja zauzima, za treće operatore, rekordnih 28,5 odsto udela na tržištu mobilne telefonije u Crnoj Gori. "Telekom Srbija" i "Telekom Srpske" su veoma stabilni, kako u smislu tržišnog pozicioniranja tako i finansijski. Naravno, imamo i sasvim konkretne planove za dalje jačanje naše pozicije na regionalnom tržištu informaciono-komunikacionih tehnologija, ali zaista ne bi bilo celishodno da o njima ovog trenutka govorim.
Koliko je bio profit "Telekoma" u prvoj polovini 2009. i šta očekujete do kraja godine?
Neto dobit "Telekoma" u prvih šest meseci 2009. godine iznosila je 10,2 milijarde dinara, što predstavlja rast od čak 26,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Glavni generator profita je i dalje mobilna telefonija, a ne treba zanemariti uticaj na ovakav poslovni rezultat i stroge kontrole troškova. Kada je reč o fiksnoj telefoniji, ona ni u ovom razdoblju nije bila profitabilna, što nije iznenađujuće imajući u vidu komparativne analize cena, pre svega mesečne pretplate, u zemljama regiona.
Do kraja godine očekujemo da neto dobit dostigne 15 milijardi dinara, naravno uz
uslov da ne bude dramatičnih oscilacija kursa dinara.
Kakva je struktura prihoda?
U prihodima fiksna telefonija učestvuje sa oko 50 odsto, mobilna oko 45, a internet i multimedijalne usluge preostalih pet odsto. Sa druge strane, mobilna telefonija, uprkos veoma snažnoj konkurenciji, jedini je profitabilan segment i praktično ceo profit dolazi iz tog dela našeg poslovanja.
Hoće li i kada poskupeti impulsi u fiksnoj telefoniji i u kom procentu, s obzirom na to da su u januaru cene porasle za 33 odsto, iako je RATEL odobrio 100 odsto?
Tačno je da smo od januara 2009. godine na zahtev Vlade Srbije odustali od većeg dela ranije odobrenih cena. Mi smo na poslednjem Upravnom odboru doneli odluku da sasvim odustajemo od bilo kakvih daljih poskupljenja impulsa, a da se fokusiramo samo na dostizanje ekonomske cene mesečne pretplate. Dakle, nema poskupljenja impulsa, a kada bi moglo da dođe do nove korekcije cene pretplate, zasad nije izvesno.
Akcije "Telekoma" dobar zalog za državni kredit
Nezvanično se može čuti da Vlada Srbije razmišlja o zaduživanju za budžet davanjem u zalog akcije "Telekoma", čime bi se obezbedile daleko povoljnije kamate. Kako vi na to gledate?
U bankarskom sektoru "Telekom Srbija" uživa zaista visok rejting koji je potvrđen pre nekoliko meseci kada smo obezbedili refinansiranje dela zajma preuzetog za kupovinu akcija "Telekoma Srpske" po zaista povoljnim uslovima. Nemam informacije o tome da Vlada razmišlja o zaduživanju tako kako ste me pitali, ali mogu da kažem da su akcije "Telekoma" sasvim sigurno veoma prihvatljivo sredstvo obezbeđenja za potencijalne kreditore.
Nove usluge "Telekoma"
Sada nudimo nove pakete povoljnog telefoniranja u fiksnoj telefoniji, posebno za noćne razgovore i pozive prema mobilnim mrežama. Proširili smo broj zemalja koje mogu da se pozivaju po izuzetno niskimcenama preko naših InoCall vaučera, a uveli smo i InoCall Plus uslugu koja za dodatnih 99 dinara mesečne pretplate omogućava višestruko niže cene međunarodnog telefoniranja, uključujući i pozive prema mobilnim operaterima u inostranstvu.
Sve atraktivnije je IP Centrex rešenje, koje omogućava da se korisnikova interna telefonska mreža, lokali u firmi, poveže na svim lokacijama korisnika u jedinstvenu mrežu lokala. Tu je i Multiple Subscription, usluga koja korisnicima omogućava da poseduju više mobilnih kartica sa istim pretplatničkim brojem - jednu u telefonu, drugu u kolima itd. Pomenuo bih još uslugu Thin Clients koja omogućava korisnicima da svoj računar hostuju na serverima "Telekoma" a da kod sebe imaju samo uređaj za povezivanje, monitor, tastaturu i miša...
B. Radujko