13.11.2009.
| Sindikat Telekoma "Srbija" SO MG Smederevo | |
|
|
|
13.11.2009. |
|
Autor: Slaviša Milenković
Kruševac - Gotovo 10.000 radno sposobnih Kruševljana za statistiku ne postoji - oni nisu ni zaposleni, ni penzioneri, niti su na evidenciji nezaposlenih. Većina tih ljudi ostala je bez posla, ne može da ode u penziju jer im je ostalo nekoliko godina ili im firme nisu uplaćivale radni staž, a zbog godina teško mogu da se zaposle.
- Bez posla sam već tri godine. Upisao sam se za otpremninu, naplatio oko 50 odsto sume kroz robu i otišao na biro. Tamo sam godinu dana primao neku crkavicu. Za penziju nemam dovoljno radnog staža, pa moram da čekam da napunim 64 godine, a za to mi treba još sedam meseci. Više od godinu dana nisam uopšte bio zdravstveno osiguran. Sada sam osiguran preko žene, koja je penzionerka. Živimo od njene penzije i nešto malo poljoprivrede - priča Radomir Milovanović.
Većina ovih ljudi preživljava od danas do sutra, bez stalnog izvora prihoda.
- Trošim pare od otpremnine jer ni žena ni ja nismo zaposleni. Ponekad odradim poneki posao privatno kao stolar, mada ni to ne mogu stalno, jer sam bolestan. Supruga mi je takođe ozbiljno bolesna, a ne može u invalidsku penziju. Sami uplaćujemo staž i to najnižu kvotu i gledamo nekako da preguramo narednih godinu dana kako bismo se dočepali penzije - priča Miroslav Milutinović.
Preciznih podataka nema ali se procenjuje da je u procesu privatizacije u Kruševcu bez posla ostalo oko 8.000 ljudi. Dosta njih je otišlo u penziju ili se zaposlilo u drugim firmama, ali ima dosta onih koji nisu definisali svoj status.
- Završio sam za mašinskog tehničara, ali nikada nisam radio taj posao, jer je već sredinom devedesetih privreda počela da se urušava. Promenio sam najmanje 15 privatnih firmi, imam 36 godina, a nisam skupio više od četiri godine radnog staža. Sa biroa su me brisali jer se nisam javljao, a i koja je svrha. Oni tamo nisu nikoga zaposlili osim sebe. Sada radim sezonske poslove, leti na građevinama, a zimi šta se nađe. Zdravstveno nemam i ne daj Bože da se razbolim ili povredim. Srećna okolnost je što mi supruga radi u državnoj firmi, pa smo preko nje osigurali decu. O penziji ne razmišljam, jer je pitanje da li ću je dočekati. Bitno je da se preživi naredni mesec - kaže Dragan Stevanović.