04.01.2010.
| Sindikat Telekoma "Srbija" SO MG Smederevo | |
|
|
|
04.01.2010. |
|
Autor: Ivan Radak
Telekom Srbija imao je uspešnu godinu jer preliminarni rezultati pokazuju da smo ostvarili rast prihoda od šest odsto, a profita za čak 200 odsto. U mobilnoj telefoniji prihode smo povećali pet odsto dok je dobit veća za oko 70 odsto. Imamo 5,7 miliona korisnika, od čega 1,3 miliona u postpejdu, što predstavlja rast od 14 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Širokopojasni internet vidimo kao granu u kojoj možemo dodatno da povećamo prihode. Korisnik lako plati 700 dinara za kablovsku i 390 dinara za RTS pretplatu jer je shvatio da mu je televizor potreban kao struja i voda. Sad je važno pokazati ljudima da im je i Internet potreban. Godinu završavamo sa 240.000 korisnika ADSL i 35.000 korisnika 3G interneta i imamo ambiciozne planove da te brojke u 2010. dupliramo - kaže u razgovoru za Danas Vladimir Lučić, direktor Direkcije za komercijalne poslove Telekoma Srbija.
Sve češće se u javnosti pominje da bi ubrzo mogao da bude ukinut porez na upotrebu mobilnog telefona. Imate li više informacija o tome?
- Za sada nemamo tu informaciju, ali se nadamo da će država ukinuti porez što pre jer opterećuje i korisnika i operatera. U kratkom roku efekti tog poreza se još ne primećuje puno, ali ako bi duže ostao na snazi, definitivno bi prouzrokovao smanjivanje investicija.
Da li je Telekom jedan od operatera koji je predlagao da se prenosivost (promena operatera bez promene broja) uvede tek 2011. i da prenošenje traje četiri dana?
- Mi sigurno to nismo tražili. I u mobilnoj i u fiksnoj telefoniji smo uvek bili promoteri liberalizacije. Da nije tako ne bismo Vipu dali nacionalni roming. Prenosivost zahteva investiciju u opremu i zato uvođenje te usluge traje oko godinu dana. Telekom ima dosta stabilnu korisničku bazu i nama prenosivost odgovara. Bitno je da korisnik koji hoće da pređe kod drugog operatera to može da uradi bez problema. Da li je to za 24 ili više sati i nije toliko važno jer se u tom periodu broj ne gasi. Međutim, ne treba očekivati da prenosivost donese neku revolucionarnu konkurenciju. Ta usluga je bila važna kad je cena telefona bila visoka, ali telefoni su sada jeftini i mogao bih da se kladim da će najviše pet odsto korisnika iskoristiti prenosivost.
Kako komentarišete to što se pitanje zakupa Telekomove infrastrukture doživljava kao presudno za uspeh tendera za drugog operatera fiksne telefonije?
- Dobro je poznato da Telekom iznajmljuje svoju infrastrukturu i da neke od kompanija koje su aplicirale za drugu licencu već koriste naše kapacitete. Dobrodošli su i sad da ih iznajme. Međutim, treba reći da se u tom segmentu došlo u raskorak jer imamo niske cene za fiksni telefon, a cenu zakupa infrastrukture moramo da pravimo prema troškovnom modelu. Ne može Telekom, zato što nam nije dozvoljeno da povećamo pretplatu za običnog korisnika, da pravi i neekonomski nisku cenu zakupa infrastrukture. Za zakup kapaciteta ne tražimo ništa više od onoga što traže, recimo, Hrvatski telekom ili BHTelekom. To je najoptimalnija cena.
Ali, prijavljeni operateri tvrde da bi u tom slučaju morali da imaju tri puta veću cenu pretplate od Telekoma i da nijedan korisnik neće preći kod njih.
- To nije tačno. Kada jednom uzmu liniju, nisu je uzeli samo za klasičan fiksni telefon već i za internet i IP televiziju. Podsetio bih da je minimalna pretplata za internet oko 1.200 dinara bez PDV. Kada se doda 190 dinara bez PDV za pretplatu za fiksni telefon i 500 dinara za IPTV dolazi se do računice da korisnik po jednoj liniji donosi 1.900 dinara bez poreza. Mi smo profitabilni jer smo napravili pakete usluga za korisnike. Ne možete očekivati da samo od jedne usluge vraćate investiciju. Mora da se posmatra koliko jedna linija može da donese zarade. Pretplata jeste jedno, ali prosečan račun je drugo. Novi operator će sigurno napraviti biznis plan i pogledati troškove i eventualne prihode i odrediti cenu do koje će ići na aukciji za licencu.
Da li očekujete da ćete na ovom tenderu dobiti konkurenciju?
- Iskreno bih to voleo i očekujem. Bilo bi dobro da uđe veliki operater koji bi deo novca investirao u izgradnju svoje infrastrukture. To pokreće industriju jer se dolazi do korisnika do kojih Telekom nije došao. Zato je dobro što su napravljeni takvi uslovi na tenderu da bi došao jači operater. Za Srbiju bi bilo bitno da dođe neko ko bi investirao, a konkurencija je dobra i za Telekom.
Mislite da se isplati graditi novu fiksnu mrežu?
- Za mobilnog operatera isplativije je da investira u fiksnu mrežu jer će zbog razvoja treće i četvrte generacije mobilne telefonije ionako morati da investira u dodatne kapacitete do svojih baznih stanica odnosno da polaže optičke kablove. Samim tim mora da napravi fiksnu infrastrukturu. Osim toga, ulazak u fiksnu telefoniju obezbedio bi tom operateru dodatni paket usluga.
Da li to znači da su, po Vama, Telenor i Vip najozbiljniji kandidati za licencu?
- Apsolutno. Po meni su Vip i Telenor najozbiljniji naši konkurenti na telekomunikacionom tržištu u budućnosti i nezavisno od toga da li će dobiti licencu za fiksnu telefoniju.
Kako se odvija uvođenje bežičnih fiksnih telefona putem CDMA tehnologije? Videli smo da je došlo do protesta u Kuršumliji.
- Kada u nekom selu lošu dvojničku analognu liniju ukinemo da bi im dali bežični telefon, dođe i do revolta jer građani imaju utisak da im dajemo lošiju uslugu, a zapravo je bolja. Potrebno je da više radimo na promociji takvih telefona pogotovo u ruralnim sredinama. Recimo, jedna od prednosti je da taj telefon možete da koristite na teritoriji celog sela i da ga nosite sa sobom kao mobilni. Imamo i primer da je jedan korisnik uzeo četiri telefona jer ima četiri traktora pa je u svaki stavio jedan, ali je time takođe smanjio troškove jer komunicira fiksnim, a ne mobilnim telefonima. Imamo oko 50.000 korisnika CDMA bežične telefonije i time smo dosta zadovoljni.
Cene fiksnog i ADSL u 2010.
- Za sada ne znamo šta će se dešavati sa cenama za fiksni telefon u 2010. Zbog daljih ulaganja, neophodno je da se barem pretplata, koja je najniža u regionu, poveća na nivo kao, recimo, u Crnoj Gori i BiH što je oko pet-šest evra. Skoro da smo odustali od toga da će ikada lokalni pozivi poskupeti, ali bi bilo dobro uvesti konkurenciju. Tada može da se dozvoli Telekomu, kao operateru sa značajnim tržišnim učešćem, da poveća pretplatu jer posle konkurencija niveliše cene. Takođe, sigurno je da će se u 2010. ići dalje sa povećanjem brzina protoka ADSL za istu cenu - kaže Lučić.
Borba za korisnike
- Tržište mobilne telefonije je zasićeno jer skoro svako ima mobilni telefon. Tu nema prostora za sticanje novih korisnika i operateri moraju jedni drugima da ih preuzimaju. To je uvek teže i zahteva više finansijskih sredstava za marketing i povoljnije pakete i telefone. Očekujem stabilizaciju tržišnog učešća sva tri operatera u sledećoj godini i ne očekujem prljavu igru. O Telenoru i Vipu kao konkurenciji mogu da kažem sve najbolje i imamo fer borbu - ističe Lučić.