www.sindikat026.com
Sindikat Telekoma "Srbija" SO MG Smederevo	print
10.05.2010.

Telekom za dobru cenu, ne po svaku cenu
 

Piše: Miša Brkić

Kompanija Telekom Srbija ostvarila je najbolji poslovni rezultat u svojoj istoriji. Poslovni prihod porastao je prošle godine oko pet odsto u odnosu na prethodnu godinu, a profit je veći – 193 odsto. U vreme kad je većina kompanija bojažljivo pokazivala rezultate poslovanja u kriznoj godini ili se hvalila skromnim rastom koji se merio u promilima, vest da je Telekom dva puta uvećao profit ne može nikoga ostaviti ravnodušnim. Naročito buduće kupce akcija ove kompanije za koje se država, kao većinski vlasnik, sprema da proda.

Prvi komentar Branka Radujka, generalnog direktora Telekoma Srbija, na ovakve podatke bio je: „Za Telekom to je apsolutno najuspešnija poslovna godina od kada kompanija postoji. Takav rezultat smo ostvarili bez obzira na efekte globalne krize, na velike kursne razlike i velike kreditne obaveze. U prošloj godini imali smo sporiji rast prihoda i to je logična posledica krize. Ali smo zato imali ogroman rast neto dobiti, profita. Glavni razlog rasta profita jeste dobra optimizacija i kontrola troškova u kompaniji”.

Kako je izgledalo doterivanje troškova?

Uspeli smo da unapredimo strukturu troškova i investicija. Nismo imali nekontrolisan rast troškova zaposlenih, nama je ta stavka dosta niska u prihodima, oko 15 odsto što je povoljno u odnosu na okruženje a naročito povoljno u odnosu na javni sektor u Srbiji.

Da li su pre krize iz kompanije nepotrebno „curili” neki troškovi?

Svaka dobra kompanija koristi krizu da pronađe dodatni prostor za smanjenje troškova i optimizaciju poslovanja. Za nas je veoma bitno da od osnivanja kompanija ima strane akcionare. Oni su bili dodatni kontrolor i korektiv poslovanja, a pre tri godine smo dobili još jedan korektiv, moćnu Siti banku. Ona nam je dala 700 miliona evra za širenje poslovanja u regionu, a kao jedinu garanciju dobila je pravo nadzora nad našim biznis planom i finansijskim izveštavanjem. Tako smo dobili partnera koji nam pomaže.

U ugovoru sa Siti bankom imamo restriktivne klauzule koje određuju limite za brojne pokazatelje likvidnosti, zaduženosti i održivosti poslovanja. I te restriktivne klauzule su nam bile smernica i dodatni ram za uspešno poslovanje. Tako smo zaradili najveći profit od osnivanja kompanije

Kako izgleda poslovanje srpske kompanije u inostranstvu?

Mi smo kupili Telekom Srpske, jako dobru kompaniju koja je imala veoma dinamičan rast u protekle dve godine i koja je proširila poslovanje i na Federaciju BiH. Zabeležen je znatan tržišni udeo od 12 odsto u mobilnoj telefoniji Federacije, imamo dinamičan rast korisnika širokopojasnog interneta...

Poslovanje van Srbije oblikuje kompaniju na drugačiji način. Donosi unapređenje korporativne kulture, drugačiji pristup korporativnom upravljanju, pravima i ulozi akcionara, ali i saznanje da nije generalni direktor preduzeća mesto gde počinje i gde se završava moć.

Koliko kredit Siti banke može da bude opterećenje pri najavljenoj prodaji dela Telekoma Srbija?

Zaduženost firme uvek ima određenu specifičnu težinu pri takvim transakcijama i utiče na cenu. Ali, moram da kažem da smo prošle godine znatno smanjili zaduženost kompanije otplaćujući preko 350 miliona evra obaveza i za oko 10 odsto smanjili ukupnu zaduženost. Samo da dodam da je preko 80 odsto naših obaveza u evrima, a preko 80 odsto našeg prihoda u dinarima.

Kako su kolebanja kursa krajem prošle i početkom ove godine uticala na poslovanje Telekoma?

Kad se kriza zahuktala u jesen 2008. godine negativni efekat kursnih razlika na kraju godine bio je 8,5 milijardi dinara ili 100 miliona evra. Možete li zamisliti šta jedna kompanija može da uradi sa tolikim parama. Na kraju 2009. taj efekat bio je nešto manji od sedam milijardi dinara.

Pridružujete li se zahtevima da se uslovi poslovanja učine predvidljivijim?

Suština dobrog poslovanja jeste u dobrom planiranju. Zato nam trebaju stabilni i predvidivi uslovi. Jako je teško poslovati na konkurentnom tržištu, imati u dobrom delu kontrolisane cene, prihodovati u dinarima, a vraćati velike kredite u evrima. Mi imamo iskustvo sa stabilnim valutama u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori i možemo da poredimo poslovanje. Tamo nema efekata kursnih razlika i utoliko je lakše poslovanje.

Od kada je država najavila prodaju dela Telekoma Srbija u javnosti se sugeriše da bi trebalo razdvojiti infrastrukturu od pružanja telefonskih usluga?

Tu postoje dva aspekta. Jedan je pravne prirode. Ono što mi zovemo „kanalizacija” po svim našim uverenjima pripada kompaniji Telekom Srbija. To nikada nije dovedeno u pitanje, a svake godine potvrđeno je popisom imovine i usvajanjem revidiranih finansijskih izveštaja. Od osnivanja kompanija je dosta investirala sopstvenih para u „kanalizaciju”. Savetnik koga država bude izabrala da upravlja prodajom dela Telekoma verovatno će reći i svoje mišljenje o tome kome pripada „kanalizacija”, a ne kome bi trebalo da pripada.

Drugi, mnogo bitniji aspekt je kako se upravlja „kanalizacijom”. Daću primer iz Republike Srpske gde mi imamo kompaniju koja je vlasnik „kanalizacije”, ali je pod strogim nadzorom regulatorne agencije BiH nadležne za telekomunikacije. To praktično znači da Telekom Srpske ima „kanalizaciju” ali ne može da bira da li će nekoga pustiti ili ne da položi svoje kablove, dakle mora se svakome dati pristup „kanalizaciji”. Ako to Telekom Srpske ne uradi u propisanom roku, čeka ga rigorozna novčana kazna čak i do 10 odsto godišnjeg prihoda.

Ako je Telekom zadržao tržišni udeo u Srbiji veći od 60 odsto u mobilnoj telefoniji, to je iziskivalo ne samo dobre stručnjake, nego i kapital za razvoj?

Apsolutno. Telekom je od početka poslovanja finansirao razvoj iz sopstvenih sredstava i kredita a nikada nije uzimao novac iz državnog budžeta.

Da li je tačan zaključak da bi Telekom Srbija mogao iz profita i zaduživanja da obezbeđuje kapital za razvoj?

Ako je prošle godine ostvaren istorijski najveći profit od 160 miliona evra, a istovremeno znatno smanjena zaduženost, onda je to tačan zaključak. Dokapitalizacija je, na primer, uvek
interesantan način za pribavljanje novog kapitala, naročito za kompaniju koja je u ekspanziji. Ali, o tome odlučuju akcionari.

Država je kao većinski vlasnik Telekoma Srbija odlučila da, s jedne strane besplatno podeli jedan deo akcija ove kompanije, a s druge strane da pokrene proces prodaje određenog dela akcija. To je složen proces koji će trajati. Ko zna, moguće je da dođemo u nekom trenutku i na teren dokapitalizacije.

Ima li Telekom Srbija para da se spremi za novu tržišnu utakmicu s drugim operatorom fiksne telefonije?

Telekom je od 2005. do 2009. godine investirao u Srbiji preko 107 milijardi dinara, što je 200 miliona evra godišnje. U poslovnom planu koji trenutno sprovodimo, ali i ranijih godina, učešće investicija u prihodima kompanije bilo je uvek preko 20 odsto. Telekom ima snage da iz sopstvenog poslovanja i kredita finansira razvoj i investicije. I to se vidi iz našeg strateškog plana poslovanja za period od 2008. do 2012. godine.

A što se tiče strukture investicija, mi smo 2008. usvojili koncept konvergencije, budućnost vidimo u bežičnim tehnologijama, a ne u bakarnoj parici. Kod nas je bio zapušten širokopojasni internet i prvi cilj je da uvećamo broj ADSL portova u Srbiji ali i korisnika mobilnog interneta.

odaci kažu da je 2008. godina završena sa 200.000 portova, prošla sa nešto manje od 400.000 portova, a plan za ovu godinu kaže da idemo na 800.000. Za nas je najbitnije da imamo kvalitetnu mobilnu mrežu, da imamo razvijen širokopojasni internet i da uvodimo moderne tehnologije kao što je televizija preko interneta.

Da li je menadžmentu Telekoma opterećenje što sada jedan od vlasnika hoće da proda jedan svoj deo?

To ostavlja efekat ne samo na atmosferu u kompaniji, nego i šire u društvu. Što se nas tiče, fokusirani smo na sprovođenje poslovnog plana za ovu godinu i dostizanje svih ciljeva tog plana. Naša je obaveza da krajnje profesionalno podržimo bilo kog akcionara koji odluči da proda svoje akcije i da mu pomognemo da to uradi na najbolji mogući način s maksimiziranom cenom i da budući investitor zatekne kompaniju u najboljem mogućem stanju.

Da li je Telekom Srbija, ovakav kakav je danas, interesantan za nekog kupca?

Apsolutno da. Ali, ovo je specifično vreme kada važe drugačija pravila i kad se primenjuju drugačiji miltiplikatori na svetskom finansijskom tržištu za izračunavanje vrednosti kompanija nego pre svetske krize. Kao generalni direktor ne smem da se izjašnjavam da li kompaniju treba prodati ili ne, ali sam razumeo da Vlada kao jedan od vlasnika ne prodaje svoj deo akcija iz panike.

Razumeo sam da je ideja države da proda deo kapitala u Telekomu Srbija i novac od prodaje uloži u puteve, infrastrukturu i tako poboljša poslovni ambijent u zemlji. Razumeo sam da ovde nije reč o prodaji po svaku cenu i da će se akcije ove kompanije prodati samo ako se postigne realna vrednost. Mislim da nema razloga za brigu, jako je bitno da nije reč o prodaji po svaku cenu, negо o prodaji za dobru cenu.

Da ste Vi vlasnik Telekoma, šta biste sada uradili?

Sve zavisi od toga šta su potrebe akcionara. Moje je razumevanje da država veruje da može da multiplikuje kapital koji ima u Telekomu tako što će ga pretvoriti u novac i taj novac investirati u infrastrukturu.

Hoćete da kažete da se država ponaša kao svaki građanin koji ima akcije na Berzi i prodaje ih da bi kupio, recimo stan?

Upravo tako. I tu se krije odgovor šta bih ja radio kao privatno lice. Ako bih imao neke potrebe, možda bih prodao neke akcije. Tako se ponaša i država. Ali, ponavljam, prodaće samo ako dobije dobru cenu. To je jako važna poruka svim investitorima – nije u pitanju iznudica nego ideja da se novac od prodaje reinvestira u infrastrukturu i nova radna mesta. Ali, ponavljam još jednom: ključna poruka države kao akcionara, ako sam ja to dobro razumeo, jeste da se Telekom Srbija prodaje samo ako se u ovim okolnostima postigne dobra cena.
 

Kosovo

Za nas je apsolutni prioritet da našim korisnicima obezbedimo signal. I danas u najvećem broju enklava postoji naš signal mobilne telefonije. Sve drugo što je u domenu diplomatije i politike kompanija Telekom Srbije ne želi i ne može da komentariše.