02.10.2013.
| Sindikat Telekoma "Srbija" SO MG Smederevo | |
|
|
|
|
02.10.2013. |
|
Nezaposlenost stvara nejednakost
(NOVI LIST)
Jedna od dve porodice u svetu direktno je pogođena gubitkom radnog mesta ili smanjenjem radnih sati, a više od pola svetskog stanovništva navodi kako, u poslednje dve godine, njihova primanja više nisu dovoljna za pokriće troškova života. Građani se, generalno, osećaju napušteni od svojih vlada jer su uočili da se nisu efikasno borile protiv nezaposlenosti te da su im interesi poslovne zajednice ispred interesa radničkih porodica . Pokazalo je to, među ostalim, globalno istraživanje Međunarodne konfederacije sindikata (ITUC).
Rezultati tog istraživanja predstavljaju mišljenje više od 3,7 milijardi osoba što je prema procenama UN-a oko polovina svetske populacije, navodi se u rezultatima istraživanja ITUC-a.
U zadnje dve godine čak se 49 posto ispitanika direktno suočilo s nezaposlenošću, bilo da su sami ostali bez posla ili je posao izgubio neko od članova njihove porodice . U Europi je to iskustvo naizraženije u Španiji (73 posto ispitanika). Generalno, najosjetljivije su grupe samozaposleni radnici, jer ih se čak 62 posto suočilo s problemom nezaposlenosti. Druga grupa ugroženih (57 posto) su žene do 35 godine života.
Nemoguća štednja
Nezaposlenost stvara nejednakost, ističu u istraživanju navodeći dramatičan podatak da se 76 posto onih koji imaju velikih poteškoća s ličnim finansijama suočilo s nezaposlenošću ili delimičnom nezaposlenošću. Dve trećine ispitanika, odnosno njih 63 posto, svoju nacionalnu ekonomiju ocenjuju lošom, a 58 posto ispitanika navodi kako su njihova porodična primanja niža od troškova života. Jedan od osam ispitanika vodi bitku s ličnim finansijama, odnosno više nisu u mogućnosti pokrivati osnovne troškove života poput troškova stanovanja, struje, hrane. Bilo kakva štednja nemoguća je za 59 posto sudionika globalnog istraživanja.
Nade da će u budućnosti biti bolje, nema. Naime, čak 55 posto ispitanika na globalnom nivou očekuje da će budućim generacijama biti gore nego njima samima. Najsumornija predviđanja pritom stižu iz Europe gde svega 10 posto ispitanika očekuje da će generacijama koje dolaze život biti bolji. Jedine zemlje u kojima većina ispitanika budućim generacijama predviđa svetliju budućnost od sadašnjosti kakvu oni proživljavaju su Kina i Indija.
Verojatno je najtmurniji rezultat istraživanja onaj prema kojem se stanovništvo osjeća napuštenim od svojih vlada. Izuzetno visok, gotovo dramatičan, postotak ispitanika – 80 posto – navodi kako se njihove vlade nisu uspele efikasno uhvatiti u koštac s problemom nezaposlenosti.
»Na pitanje je li se njihova vlada više usredotočila na interese radnika i njihovih porodica ili se usredotočila na interese privatnih kompanija, investitora i financijskih insitucija, više od polovine ispitanika (59 posto) kao prioritet je odabralo poslovne interese. Svega 13 posto ispitanika veruje da je njihova vlada više usmerena na interese radničkih porodica«, navodi se u istraživanju. Pritom je indikativan podatak da je 28 posto ispitanika razočarano ili rezignirano navodeći da vlade ne deluju niti u interesu građana a niti u interesu poslovnog sveta.
Stanovništvo sveta sumnja i u delotvornost postojećih radno-zakonodavnih rješenja. Pa tako 63 posto ispitanika sumnjaju da aktualno radno zakonodavstvo osigurava primerenu sigurnost posla, dok ih 56 sumnja da osigurava poštenu platu. U nešto manjoj meri (38 posto) izražena je zabrinutost u efikasnost radnog zakondavstva kada je reč o osiguranju razumnog radnog vremena.
»Radna mesta, kolektivno pregovaranje, minimalna plata s kojom se može živeti, socijalna zaštita i osnovne usluge ključni su elementi za smanjivanje nejednakosti«, navodi Sharan Burrow, generalna sekretarica ITUC-a u prezentaciji rezultata globalne ankete.
Moderno roblje
Dostojanstvenu minimalnu platu, prema globalnom sindikalnom istraživaju, podržava 89 posto ispitanika, dok ih 99 posto podržava štrajk za bolje plate, kao i bolje sigurnosne uslove na radnom mestu i zaštitu zdravlja. i pritom su akteri istraživanja pokazali jasnu spremnost da proizvode plate više ako će time radnici dobiti bolje plate. Čak i oni koji imaju problema s ličnim finansijama navode takvu spremnost.
Istraživanje je pokazalo i da se 68 posto ispitanika slaže s tvrdnjom da su u sindikalno organiziranim radnim okruženjima radnicima osigurane bolje plate i uslovi rada, bilo da je reč o zaštiti zdravlja ili singirnosti na radu. Stoga ne čudi da ITUC ove godine Svetski dan dostojanstvenog rada što se obilježava desetak dana provodi pod motom »Organiziraj se!« Podsećajući pritom i na kampanju koju provode kada je reč o iskorištavanju imigrantske snage u Kataru gdje na stotine radnika godišnje umre od posledice užasnih uslova rada i eksploatacije. Naime, u toj zemlji preko milion imigranata radi na izgradnji stadiona za svetsko fudbalsko prvenstvo 2022. godine, a sindikati snažno pritiskaju FIFA-u što dopušta korišćenje »modernog roblja«.
DESTINACIJE ZA IZRABLJIVANJE
U aprilu ove godine svet je uperio oči u Bangladeš, drugog svetskog izvoznika konfekcije. Više od hiljadu radnika poginulo je u urušavanju višespratnice s natiskanim fabrikama u kojima za maksimalno 38 dolara mesečno radnici šiju odeću za poznate svetske marke ulične mode. Iako je tada pokrenuta globalna akcija za poboljšanje radnih uslova tekstilaca u toj zemlji, a akciju je prihvatila većina svetskih marki koje su proizvodnju iz Europe ili SAD-a preselile tamo, velikih pomaka nema. I dalje radnici rade u nemogućim uslovima , za niske nadnice, neretko zaključani u radionicama i po 12 sati... Koliko dugo? Ni nedelju dana nije prošlo od kada su desetine hiljada tekstilnih radnika u Bangladešu izašli na ulice tražeći minimalnu platu u protivrednosti 100 američkih dolara. Zaustavili su promet, palili fabrike , sukobili se s policijom. Uspeju li u svojim zahtevima, za surovu globalnu ekonomiju postat će neprivlačni. Proizvodnja će se preseliti u neku zemlju gdje će se radnici moći iskorištavati dok, kao u Bangladešu, ne poteče krv.To se u tekstilnoj industriji konstantno događa. Pa je tako u jednom trenutku za deo svetskih marki Kina postala neprivlačna, a nakon što se u Bangladešu počelo govoriti o podizanju standarda rada otkrivene su nove destinacije za eksploataciju radnika. I dok su nekada azijske zemlje bile privlačne, danas bolje uslove kapitalu daju afričke zemlje. Kako je radniku, nitko ne pita.